Danas su Mladenci, praznik posvećen mladim supružnicima, a uzor crpe od vernosti sevastijskih mučenika

Foto: SPC
109

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju veliki praznik Svetih 40 mučenika Sevastijskih koji je u narodu poznatiji kao Mladenci.

Srbi vekovima unazad veruju da Mladence posebno obeležavaju bračni parovi koji su u prvoj godini braka i koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine. Mladi supružnici prema starom običaju sutra u svom domu primaju goste koji im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog braka i zajedničkog života.

Praznik je posvećen mladim supružnicima i zbog venaca kojima su sevastijski mučenici ovenčani ljubavlju Hristovom. Na ovaj način ukazuje se da mladi supružnici treba da budu verni jedno drugome kao što su sevastijski mučenici bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.

Praznik je posvećen sećanju na 40 vojnika, koji su 320. godine za vreme cara Likinija mučenički nastradali za Hristovu veru, jer su prešli u hrišćanstvo uprkos izričitoj carevoj zabrani.

Iz „Ohridskog prologa“ svetog vladike Nikolaj saznajemo da su svi bili vojnici u rimskoj vojsci ali su verovali u Gospoda Isusa. Kada nasta gonjenje u vreme Likinija, oni biše izvedeni na sud pred vojvodu, i ovaj im zapreti oduzeti čast vojničku, na što odgovori jedan od njih, sveti Kandid: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i česnije od Hrista Boga našega“.

Posle toga naredi vojvoda slugama da kamenjem biju svete mučenike. No kada su sluge bacale kamenje na hrišćane, kamenje se vraćalo i padalo na njih same i povređivalo. Jedan kamen pade vojvodi na lice i skrši mu zube. Mučitelji, ljuti kao zverovi, vezaše svete mučenike i baciše ih u jezero, i postaviše stražu unaokolo, da nijedan ne izađe. Beše strašan mraz, i jezero se leđaše okolo tela mučeničkih.


Da bi muke bile jače, mučitelji zagrejaše i osvetliše kupatilo ukraj jezera, na dogled zamrznutim stradalcima, ne bi li kako nagovorili koga od njih da se odrekne Hrista i prizna idole rimske.

Zaista, jedan se pokoleba, izađe iz vode i uđe u kupatilo. Kad je pala noć, pade neobična svetlost s neba, koja razgreja vodu u jezeru i tela mučenika, a s tom svetlošću spustiše se s neba tridesetdevet venaca na glave njihove. To vide jedan stražar s obale, pa se svuče, ispovedi ime Gospoda Isusa, i uđe u jezero, da bi se on udostojio onog četrdesetoga venca mesto izdajnika. I zaista, na njega siđe taj poslednji venac.

Sutradan iznenadi se ceo grad kad vide mučenike žive. Tada zle sudije narediše te im prebiše goleni, i baciše tela njihova u vodu, da ih hrišćani ne uzmu. Trećega dana javiše se mučenici mesnom episkopu Petru i pozvaše ga da sabere po vodi i izvadi mošti njihove. Izađe episkop po tamnoj noći sa klirom svojim, i videše na vodi gde se svetle mošti mučeničke. I svaka kost koja beše odvojena od tela njihovih, ispliva na površinu i svetljaše se kao sveća. Potom su ih pokupili i časno sahranili. Ovaj događaj se desio 320. godine.

 

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More