Srbi u Rusiji još nisu pobrojani: Ima nas od Moskve, preko Urala do Vladivostoka

Foto: Tanjug/ AP Photo/Alexander Zemlianichenko
28

Prilikom nedavnih razgovora Miroslava Lazanskog, ambasadora Republike Srbije u Rusiji i Arno Gujona, v.d. direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u rgeionu MSP u Moskvi o uvođenju srpskih dopunskih škola u Ruskoj federaciji, pokazalo se da naši zvaničnici nemaju tačan broj naših ljudi u ovoj zemlji.

„Problem je što se ne zna tačan broj srpske dijaspore u Rusiji i mnogim drugim zemljama, pošto ne postoji obaveza prijavljivanja srpskih građana ambasadi naše zemlje, prilikom dolaska u određenu državu”, naglasio je Gujon.

O ovom problemu neprebrojanog srpskoh naroda u rasejanju razgovali smo već sa gospodinom Gujonom, kome smo predložili da Ministarstvo spoljnih poslova Srbije sa upravom koju vodi izvrši naučno popisivanje i prebrojavanje Srba u svetu.

Problem sa našim ljudima u Rusiji je u tome, što se za razliku od zapadnih država, u kojima naši ljudi na privremenom radu borave decenijama i u kontinuitetu, moderni Srbi u Rusiji se mnogo kreću tamo i amo. Iz Srbije prema Rusiji i iz Rusije prema Srbiji.

Srpske škole i u Rusiji od septembra! “Ruska Federacija i simbolično važna, jer su Srbi i Rusi prijateljski narod”

„Od ukupnog broja Srba u Ruskoj Federaciji, njih oko 80.000, samo dvadeset odsto – 16.000 Srba ovde stalno boravi. Ostali su u neprestanom pokretu zavisno od poslovnih obaveza u Rusiji i Srbiji, pa izlaze ili dolaze. Zato je nemoguće odrediti njihov tačan broj“, rekle su mi iskusne srpske diplomate iz Moskve.
Srbi u Rusiju danas mogu da uđu na najmanje tri načina – kao turisti, kao radnici i kao studenti. Njima Federalna služba za migracije Ruske Federacije (FMS RF) pri Ministarstvu unutrašnjih poslova izdaje ulazne vize, koje važe od 30 dana do tri godine.

U Ruskoj Federacija, koja ima 144 miliona stanovnika i Srbi predstavljaju malu etničku grupu. Godišnje, prema ruskim podacima, u ovu zemlju uđe oko 80.000 Srba radi obavljanja privremenih poslova. Od toga njih oko 20.000 ima stalnu dozvolu za rad. Uglavnom su to građevinski stručnjaci i radnici. Naši građevinci imaju u proseku 1200 dolara mesečno, što ih čini imućnim. Zato je Rusija i danas privlačna za odlazak Srba na rad i njihov ostanak.


Istorijski podaci govore da je u 18. veku, kada je veliki broj naših ljudi pristigao na prostore Ruske Imperije, ovde boravilo čak 100.000 Srba. Vremenom se njihov broj smanjivao, jer su mnogi umirali, odlazili dalje u druge zemlje, neki se vraćali u svoju srpsku otadžbinu, a neki su postajali Rusi.

Zbog nedostatka Srba general Jovan Horvat je, na primer, izgubio srpsku državu Nova Serbija u ruskom casrtvu, jer u ovo naselje- državu nije uspeo da stvori 16.000 stanovnika. Dugo decenija potom broj Srba u Rusiji uopšte nije bio poznat. U vreme revolucija i ratova državna statistika nije brojala strance.

U vreme komunističkog SSSR-a stranci su bili nepoželjni, pa čak i naši emigranti proruske političke orijentacije, koji su se posle krize u odnosima Moskve i Beograda 1948. godine, doselili u Sovjetski Savez. Samo se nezavnično govorilo da u SSSR_u ima više od hiljadu IB emigranata srpskog porekla.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Tek kada su se predsednici Nikita Hruščov i Josip Broz sredinom pedesetih prošlog veka pomirili, a jugoslovensko-sovjetski odnosi stabilizovani, što je za rezultat imalo pojačanu privrednu i vojnu saradnju, u Moskvu su počeli da se doseljavaju srpski biznismeni, diplomati, umetnici i sportisti.
Krajem šezdesetih u SSSR su prvo krenuli predstavnici naših velikih državnih preduzeća INE, JAT, „Geneksa”, „Yugoeksporta”, „Centrotekstila”, „Progresa”, koji je vodio direktor Mirko Milutinović. Preduzeće “Progres” je osnovano 30. maja 1952. godine kao preduzeće za zastupanje inostranih firmi, a u Moskvi je imalo svoje predstavništvo.

Uz privrednike u SSSR-su odlazili i izveštači državne jugoslovenske televizije, radija i novina, koja su otvarala svoja dopisništva. Velika firma “Jugokoncert” je bila zadužena za turneje umetnika, od šlager pevača, preko folklornih ansambala da operskih diva.

Krajem osamdesetih, pre raspada u SSSR-u je, prema službenim podacima bilo oko 60.000 jugoslovenskih privrednika i radnika. Ambasada Jugoslavije je godišnje izdavala 12.000 poslovnih viza našim ljudima za odlazak u SSSR. Kako je Srbija sa Crnom Gorom bila ekonomski bolje vezana za Rusiju od ostalih jugoslovenskih republika, to su i preduzeća i radnici bili, uglavnom, srpskog porekla. Srba je u SSSR-u tada bilo od Moskve preko Urala do Vladivostoka.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. koji je izazvao odvajanje velikog broja njegovih republika i svođenje zemlje na Rusku Federaciju imalo je za posledicu smanjenje broja naših ljudi u novoj državi.
„Procenjuje se da u celoj Rusiji tokom devedesetih godina velike krize nije bilo više od 40.000 Srba. Zna se pouzdano da je oko 3.000 Srba oženjeno Ruskinjama“, objašnjavao mi je novinar Branko Vlahović iz Moskve.

Većinu novodoseljenih Srba su početkom devedesetih činili rukovodioci, stručnjaci i radnici srpskih građevinskih preduzeća i trgovinskih firmi. Prema zvaničnim podacima novu Jugoslaviju je u Rusiji 1993. godine zastupalo 428 predstavništava i firmi, od kojih je više od građevinskih. Tu su bili GRO „Ratko Mitrović”, „Komgrap”, „Planum”, „Energoprojekt”, „Braća Karić”. Većina i građevinskih i ostalih preduzeća je bila privatna i jugoslovenska samo po državljanstvu njenih vlasnika, jer se procenjivalo da je tek jedna petina registrovana u SRJ. Sve ostale srpske firme imale su registraciju na Kipru i u drugim zemljama.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Arno Gujon (@arno.gujon)


Tada je na prostoru bivšeg SSSR-a bilo sedamdesetak radilišta i gradilišta za srpske radnike. Beogradski „Montinvest” sa sedamdesetak kooperanata gradio je nadomak Moskve poslovni centar „Mostransgasa”. Firma „Svetlost-teatar” iz Beograda zidala je novi Boljšoj teatar, a „Lola inženjering” podizala je ciglanu u Ingušetiji. U sibirskom gradu Tjumen, „Energoprojekt” sa deset kooperantskih firmi podizao je tekstilni kombinat.

Već u narednim godinama, kada su odnosi između Rusije i Srbije normalizovani migracija naših ljudi je nastavljena. U Ruskoj Federaciji 2000. godine živelo i radilo najmanje 55.000 Srba. Većina njih živeli su u Moskvi, a mnogo manje u Petrogradu, Krasnodaru, Jekaterinburgu i Sočiju.

Srbi se ovde vrlo brzo asimiluju, steknu ruske prijatelje i novu „rodinu”. To je drugo veliko srpsko otečestvo, za razliku od onog prvog koje je nastajalo pre pet vekova na tlu velike Rusije. Njega čine Srbi iz pet seoba i pet generacija.

„Srbi u Rusiji su s kraja 20. veka bili većinom građevinari, kako vlasnici firmi i podizvođači, tako i majstori, tehničari i radnici na privremenom radu. Među ove gastarbajtere mogu da se uvrste i srpski profesori, studenti, umetnici i sportisti na radu u Rusiji. Zatim su ovde i pripadnici srpske prosovjetske emigracije, ali i članovi Kominterne i NKVD, predstavnici starih iseljenika, potomci srpskih dinastija, kao i potomci prvih Srba iz srednjeg veka“ posvedočio nam je Đorđe Milošević, dugogodišnji novinar i dopisnik iz Rusije.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Alexander Zemlianichenko

U prvoj deceniji 21. veka broj naših preduzeća i ljudi u Rusiji je počeo da raste, jer je rastao broj poslovnih ugovora sa našim preduzećima. Najviše poslova dobijala je firma „Putevi Užice“ i „Tredjunik“. Neke procene su tada govorile i o 80.000 Srba.

Zbog krize sa migrantima, uvođenim sankcijama prema Rusiji, broj stranih radnika se poslednjih godina smanjuje. Procene naših diplomata kazuju da danas u Rusiji ima oko 40.000 Srba.

Marko Lopušina

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More