ŠLJIVOVICA SE PRAVI OD DOBA NEMANJIĆA: Uskoro će se naći na listi UNESKO, još 2016. dobila sertifikat EU o geografskom poreklu

Foto: pixabay
59

Proizvođač šljivovice, rakije koja će se uskoro naći na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, Stanimir Minić iz Donje Trepče ohrabren je ovogodišnjim rodom crvene ranke.

“Ako se po jutru dan poznaje, evo i kod nas se poznaje kakva će biti godina. već se nazire cvet, vidi se po pupljcima da je solidno rodila. Biće dovoljno šljive za koju ceo svet zna i koja dokazuje kvalitet stotinama godine unazad”, kaže ona.

Srpska šljivovica najbolja na sajmu u Zagrebu

Za dobru šljivovicu je najvažnije da plodovi budu zreli, da komina kad previre ne dođe u kontakt sa mušaricom.

Nakon pečenja ovaj proizvođač rakiju skladišti u burad i posle pet, šest godina i promene nekoliko buradi, vidi se njen kvalitet i potencijal.

Inače, šljivovica je tek od 2016. godine iz EU dobila sertifikat o geografskom poreklu i od tada nosi zaštićeno ime “srpska šljivovica”.

“Šumadijska šljivovica” dobila sertifikat, donacija stigla i od švajcarske organizacije

Etnolog u Narodnom muzeju Čačak Snežana Šaponjić kaže da pravljenje rakije ima dugu tradiciju u našem narodu.

“Sa sigurnošću možemo da kažemo da se pravi još od doba Nemanjića, ako taj proces proizvodnje nije i stariji. Za vreme turskog ropstva bila je nešto slabija proizvodnja rakije, ali od 18. veka, pogotovo od 19. veka, nakon oslobođenja Srbije od Turaka, proizvodnja rakije proizvodnja rakije je dobila na ceni”, objasnila je ona.

Dr Branko Popović iz Instituta za voćarstvo Čačak kaže da potencijal imamo, da imamo vrhunskih šljivovica, a zadatak je da se te količine povećaju.

Inače, 70 odsto roda šljive završi u rakiji.

Izvor Kurir
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More