Branka Katić o povratku na scenu u Beogradu i porodici: “Deca nisu mogla da dođu zbog pravila i baš sam se potresla… Uglavnom, idem im u zagrljaj”

Foto: PrintScreen/YouTube
99

Slavna glumica čežnjivo je otkrila da joj nedostaju naslednici Džo i Luis koji su zbog pandemije, i mera zaštite, sprečeni da dođu u njenu rodnu Srbiju. Nakon dve decenije bila je na pozorišnoj sceni u Beogradu, pa ispričala da je raduju svi angažmani i druženja sa kolegama.

Uvek raspoložena i ljubazna, Branka Katić nakon duge pauze imala je jednu od vodećih uloga u predstavi “Tiho teče Misisipi” u Beogradskom dramskom pozorištu

Kako otkriva za Blic, kroz par dana putuje u London kod supruga Džulijana Farina, producenta i reditelja, i kod sinova Luisa i Džoa, piše Blic.rs.

– Vraćam se u London, u narednoj nedelji ću otići. Deca nisu mogla da dođu zbog tih pravila koje Engleska ima i baš sam se potresla… Možeš da izađeš samo ako je neko bolestan. Uglavnom, idem im u zagrljaj – kaže ona, a na pitanje da li su se čuli pred premijeru predstave objašnjava:

– Ne pred samu predstavu. Pred predstavu glumac voli malo da bude u nekom svom prostoru i da se skoncentriše.

Beogradska publika dve decenije nije imala priliku da uživa u Brankinom izvođenju u pozorištu, a ona otkriva da je nedostajanje bilo obostrano.

– Nedostajala mi je scena svakako puno, dosta dugo nisam igrala u pozorištu. Radujem se svom angažmanu u ovom pozorištu. Trenutno se radi mnogo odličnih predstava i divno je doći na probu, susrećeš puno kolega koji rade na nekom drugom projektu. Vrlo je živo, puno neke mladalačke energije, poleta. Srećna sam što sam ovde – priča glumica i osvrće se na predstavu “Tiho teče Misisipi”:

– Nama je ona neobična zato što nikada nismo igrali ni u čemu sličnom. Koliko god da smo bili nervozni, jer nismo imali neke glumačke punktove i negde neki proces koji nas čini sasvim sigurnim, onda smo u nekom trenutku shvatili da čovek želi da napravi nešto drugo i prepustili se. Mogu da kažem da smo mi uživali, nadam se da je uživala i publika. Čula sam da su se smejali i aplauz je bio divan. Ovo je neko neobično pozorišno iskustvo.

Branka na sceni i peva i igra, a kaže da se plašila da li će sve dočarati na pravi način:

– Sve radimo. Mi glumci sve radimo. Naš tekst se stalno menjao. Poslednju verziju teksta smo dobili šest dana pred premijeru, ali ni Vladimir Tabašević koji je pisao roman i scene, ni niko drugi nije insistirao da se držimo teksta, ima dosta improvizacija. Dozvoljeno ti je da izađeš iz uloge. Za glumce to jeste strašno, da se plašiš da ćeš nešto da zezneš, a onda shvatiš da malo šta i možeš. Mislim da je priča tog romana dovoljno jaka i lepa.

Izvor Blic.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More