“PRESTAO JE TEK KAD SAM POVRATILA PO SEBI”: Ko je Merima Isaković koja je optužila LEČIĆA za pokušaj silovanja (FOTO, VIDEO)

Šokantna ispovest Merime Isaković o Lečiću: Čak i tad je pitao "JE L ME FOLIRAŠ?!"

Foto: PrintScreen/YouTube
158

Glumica Merima Isaković je u velikoj ispovesti “Nedeljniku” do sitnih detalja ispričala sve o kobnom susretu sa kolegom Branislavom Lečićem 1978. godine, tokom kojeg ju je Lečić, kako tvrdi, seksualno napao i pokušao da je siluje.

Merima Isaković je tada bila 18-godišnja studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti, a Lečić njen pet godina stariji kolega sa druge glumačke klase, na trećoj godini. Poznavali su se sa vežbi, piše “Blic”.

Foto: Youtube printscreen KlasikTV

– Doživela sam ga kao drugara… Jednom je u šetnji pokušao da me poljubi, ali sam ga odmah zaustavila… Zatim se nasmešio i rekao: “Izvini. Nisam mislio…” Zagrlila sam ga i poljubila u obraz, govoreći: “Mi smo drugari. Ja tebe jako volim kao druga” – započela je Merima Isaković svoju ispovest u “Nedeljniku”.

“Mama nije tu, a ja sam trapav”

Posle izvesnog vremena, Milena Isaković mu je pozajmila jednu knjigu, koju Lečić nije vraćao nekoliko nedelja. Kada ga je zamolila da joj je konačno vrati, Lečić je odgovorio:

– Joj, izvini, Merimice, ali ne mogu. Nešto sam loše, pa sam u kući. Možeš li, molim te, proći pored nas (živeo je sa mamom), pa pokupi knjigu. Važi?

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIC

Merima Isaković je oko 18 sati pozonila na vrata Lečićevog stana. Pozvao ju je da uđe “na brzaka” jer mu “nešto kipi u kuhinji”, a “mama nije tu” pa je “trapav”.

– Zakoračila sam. I ne znajući, zakoračila sam u horor! Ušla sam i stala kraj vrata, a on me je gurnuo ka zidu… Pitala sam ga šokirana i uplašena: “Šta radiš?” Rekao je: “Šta misliš? Sada ne možeš pobeći. Ne od mene. Ne pokušavaj da vrištiš. Niko te neće čuti. Ovo je stara zgrada s debelim zidovima. Džaba ti je svako opiranje” – piše Merima Isaković.

Čuvena glumica zatim opisuje “zadah, čudan zadah, nije samo iz usta, kao miris truleži” i kako je pokušala da podigne ruke da bi se odbranila.

“Ja sam svoju reč održala. Branislav Lečić izgleda nije…”Merima Isaković u potresnoj ispovesti iznela optužbe u vezi glumca

– Šta? Ja nisam dovoljno dobar za tebe? Znaš li ti ko sam ja? Treba da ti je čast što te želim. Imaću te ja. Imaću te zato što ja to želim. Ja imam crni pojas u džudou. Nemaš šanse – prenosi Merima Isaković reči za koje tvrdi da ih je izgovorio Lečić.

Kaže da je osećala stravičan bol u vratu, ramenima, šakama, kolenima, kukovima (inače je u tom periodu imala probleme sa lumbalnim delom kičme jer je brzo izrasla).

– Shvatam: pokušava da skine moju haljinu. Svlači je. Pokušava da mi razmakne noge. Užasno je jak! Kao da me kleštima lomi. Ne mogu. Ne na snagu… Ako uspe da me ima, umreću noćas. Čvrsto sam savijala noge. Ne znam kako. Uspela sam obe noge da gurnem između njegovih nogu, kao da sam stablo, uplićući nogice u “lijanu”, udarajući ga u prepone. Nisam imala dovoljno prostora za zamah, tako da je on moj pokret doživeo kao seksualnu stimulaciju. Užas! – piše Merima Isaković.

“To je bila moja najbolja uloga”

I tada se dogodio preokret.

– Bogato sam povratila po sebi. On je odskočio, zapanjen i zbunjen. Kao da je to bio momenat ljudskosti… Čujem dalje svoj glas: “Molim te, donesi peškir, natopljen vrućom vodom, brzo, brzoooo, uuuh…” On se okretao kao hipnotisan. Doneo je vruć peškir. Zaustavio se na tren. Pitao je: “Foliraš li me? Je l me to foliraš?” – piše Merima Isaković.

Tvrdi da je tražila od Lečića da radi suprotno od onoga što bi očekivali da žrtva u momentu silovanja traži od nasilnika.

– Zbunila sam ga. Držala sam ga za obe ruke. Čvrsto… Nije shvatio. Držao me je kratko vreme, kao u šoku. Čekala sam da smrad kiseline od povraćanja blagovremeno prevlada. Polako sam sela, pa se pridigla i ustala. U svakom momentu sam tražila da mi on u tome pomogne držeći ga za ruke… Zahvaljujem. Kažem da je najbolje da idem kući, molim ga da mi pozove taksi. I dalje ga držim za ruke… On opet stade: „Foliraš me?“ – piše Merima Isaković.

Razgovor je dalje, prema rečima Merime Isaković, tekao ovako.

Merima Isaković: Zašto bih?

Branislav Lečić: Da se spaseš.

MI: Od koga?

BL: Od mene.

MI: Od tebe? Pa zašto bih? Ti nisi monstrum… Sve mi devojke smo opčinjene tobom. Ali nemamo hrabrosti. Nisam verovala da bi ti baš mene hteo. Tako silno. Izvini što sam te ovoliko razljutila.

Na kraju je uspela da izađe iz stana i da se odveze taksijem. Kaže da je danas svesna da je to bila najbolja uloga koju je u životu odigrala, a da ju je režirao “užasavajući strah”.
“Merimice, molim te, oprosti mi”

Prema rečima Merime Isaković, epilog priče se, bar za to vreme, dogodio dve godine kasnije, kada je Lečićeva klasa imala završni ispit u pozorištu Studentskog grada. Imala je upalu pluća, pa je ostala kod kuće. U vreme završetka predstave, zazvonio je telefon.

– Njegov glas. Plakao je. “Merimice, molim te, dozvoli mi da ti se izvinim. Iz dubine srca. Molim tvoj oproštaj. Molim te najiskrenije. Hvala ti. Ti si mi dala najvažniju lekciju u životu… Oh, kako boli! Ne mogu dovoljno da zahvalim tvojoj mudrosti. Sretan sam da nisam uspeo da dovršim strašno nedelo. Ne znam ni danas šta me je tada spopalo. Potpuna strasna ludost… Hvala tebi, Merimice! Sretan sam da nisam. Molim te, oprosti mi. Ja nikada pre nisam tako nešto počinio, niti ću ikada to ponovo pokušati. Sigurno ne. Ti si me spasla. Ti si spasla moju dušu. Hvala ti…” – prenosi Merima Isaković u opširnoj ispovesti “Nedeljniku”.

Kaže da mu je poverovala i oprostila.

– “Opraštam ti”, rekoh. “Opraštam, ali ne zaboravljam. Ti nikada nećeš shvatiti bol koji si mi naneo. Mnogostruki bol. Ako ikada čujem da si ikome naneo sličan bol, svima ću reći šta se desilo.” Ja sam svoju reč održala. Branislav Lečić izgleda nije – piše Merima Isaković.

Merima Isaković bila je mlada glumačka JUGOSLOVENSKA ZVEZDA, u 21. preživela veliku nesreću, živi 18.000 km daleko od Srbije

Merima Isaković rođena je 1959. godine, svojevremeno je važila za jednu od najlepših Jugoslovenki, a ona danas živi na Novom Zelandu i bavi se kliničkom psihologijom.

Merima je do svoje dvadeset prve godine snimila filmove “Ljubav i bes”, “Jovana Lukina” i “Neka druga žena”, a njena karijera prekinuta je 1980. godine, pošto je doživela tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je ostala invalid.

– Radim kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog (u ovo vreme online) ili superviziram studente-interniste koji su na kliničkoj praksi. Koristimo Zoom, Facetime ili Viber, u zavisnosti šta klijentima najviše odgovara. Radim iz moga stana tako da je moje razmaženo kučence stalno sa mnom. Ponekad viri u ekran i klijenti to jako vole da vide. Tek joj je pet ipo meseci. Zove se Luna, a ja je treniram da bude terapeut-kučence. Predivna je, blage naravi, svi je u naselju znaju i vole. Nekoliko večeri u nedelji i svakog vikenda provodim divno vreme sa mojom decom: sinom i snajom. Često dovedu svoje bliske prijatelje pa onda kuvamo, družimo se, pričamo. Toga nikad dosta – kazala je ona za “Serbian Times”.

– Srećom sam okružena okeanom, pa moja velika terasa kao da visi nad talasima. Kako sam sada stalno u stanu, imam vremena da se igram sa cvećem pa su saksije sve u krug oko terase. Posadila sam dosta cveća i minijaturnog voća, koje mi miriše na naše gorje i primorje, kao na primer: bugenvilije, ruže, magnolije, kamelije, smokve, a onda ono koje miriše na moj Novi Zeland: fidjoa, lime, crvena pomorandža, ruzmarin, bosiljak. Kada ne radim, ili u pauzi između seansi, igram se baštovanluka. Pričam sa cvećem, a sa voćkama pupoljcima. Neizmerno volim talase i ptice, taj neposredni miris mora. Kao da živim harmoniju prirode. Ponekada nam uplovi porodica delfina. Prekoputa terase je maleno poluostrvo sa krošnjama punim ptica. Do prošle godine sam mnogo radila, od ranog jutra do kasno u noć. Koliko god da je u mom stanu divno, dešavalo se samo da prespavam od ponoći do pet, šest ujutru, pa onda na kliniku. Od 2013. do 2019. godine sam letela skoro svakog vikenda do Kambere u moju prvobitnu kliniku. Godinama sam živela između dva gradića koja volim: Kambera koja je na jezeru u kontinentlnom pojasu planina, u brdima dva sata vožnje od tri velika skijališta, a Zlatna Obala kao tanki pojas priljubljen uz samu plažu nepreglednog okeana. Kontrasti. Divni i dramatični – dodala je ona.

– Uz sve to, najviše vremena provodim radeći kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog. Moji klijenti su divni ljudi koji imaju hrabroti da zatraže pomoć i odaberu put promene, putovanje ka poboljšanju. Do nedavno sam radila šest, a nekada i svih sedam dana u nedelji. Punim srcem. Zato mi je jako važno ovo divno harmonično okruženje. Puno radim sa klijentima u kontekstu kompleksne traume koja se desila jednoj osobi, parovima, porodicama. Radim i na testiranju kognitivnih i emocionalnih poremećaja koji su živote mojih klijenata poremetili, iskomplikovali, otežali. Videla sam mnogo, mnogo suza koje me duboko dotiču. Ali i dosta osmeha. Nikada nisam umorna kada sam sa mojim klijentima. Ipak, morala sam nedavno da priznam da i moje telo traži više sna i da je mudrije da taj poziv i poslušam. Sada manje radim i konačno imam više vremena za neka davno željena slikanja, pisanja, moju bašticu i kuću – navela je za pomenuti medij.

Ona je u Beogradu živela do 1996 godine, a zatim je odlučila da napusti Srbiju.

– Glumu sam upisala kada mi je bilo sedamnaest godina. Otišla sam na prijemni i bila primljena, mada sam želela da studiram i medicinu. Pre saobracajnog udesa, osamdesete, spremala sam se za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Glumu sam pocela studirati u klasi Ognjenke Milicević, ali sam posle snimanja filma “Ljubav i bijes” prešla u klasu profesora Milenka Maricica. Moji najdraži prijatelji bili su Žarko Laušević, Enver Petrovci i Boris Komnenic. Prvu filmsku ulogu dobila sam sedamdeset i sedme u filmu “Ljubav i bes”. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid – kazala je ona jednom prilikom.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More