Dok se EVROPA sladi ovim proizvodima nestaju PLUĆA PLANETE: Uvoz u samo jednoj godini doprineo uništenju 203.000 HEKTARA ŠUME!

Zabrinjavajuć IZVEŠTAJ WWF!

Foto: PixaBay
84

Često i nepitajući se odakle stižu namrinice koje kupujemo, nismo svesni da je njihov uvoz direktno povezan sa nestankom ogromnih površina kišnih šuma koje se nemilice krče kako bi se pretvorile u poljoprivredno zemljište.

Samo uvoz zemalja Evropske unije tokom 2017. godine bio je odgovoran za 16 odsto deforestacije koja se povezuje s međunarodnom trgovinom, što EU svrstava na drugo mesto u svetu po odgovornosti za “krčenje šuma zbog uvoza” nakon Kine, podaci su koje je WWF (Svetski fond za prirodu) objavio, prenosi “Kurir”.

Foto: PixaBay

Uvozom soje, palminog ulja, govedine, ali i proizvoda od drveta, kakaa i kafe, EU je u 2017. godine doprinela nestanku 203.000 hektara tropskih šuma pretvorenih u poljoprivredna zemljišta, objavila je Svetska organizacija koja se bavi zaštitom životne sredine.

Ta je brojka j ejednaka 116 milona tona CO2, odnosno ukupnoj emisiji gasova koje je Belgija emitovala iste godine, stoji u izveštaju koji je nastao na temelju detaljne analize satelitskih snimaka, poljoprivrednih i komercijalnih statističkih podataka.

Foto: PixaBay

Sveukupno je međunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima u 2017. godini rezultirala krčenjem 1.3 miliona hektara tropskih šuma i emisijom 740 milliona tona CO2.

Kineski uvoz je odgovoran za 24 odsto krčenja šuma u svetu, a uticaj je puno manji kada je reč o uvozu zemalja poput Indije (9%), Sjedinjenih Država (7%) i Japana (5%).

Ne nestaju samo šume

U razdoblju između 2005. i 2017. godine, osam glavnih država EU – Nemačka, Italija, Španija, Velika Britanija, Holandija, Francuska, Belgija i Poljska – bilo je odgovorno za 80 odsto “krčenja šuma kao posledice uvoza”, stoji u izveštaju WWF-a, i dodaje se da samo Francuska svojim uvozom u proseku utiče na nestanak 26.300 hektara tropskih šuma godišnje.

Foto: PixaBay

“Krčenje tropskih šuma i promena ekosistema se povezuju s procesom uvoza i više se ne mogu zanemarivati”, kaže Mišel Latilije, šef tima za “mapiranje distributivnih lanaca ” Instituta u Stokholmu.

Njegovi podaci, koji su sadržani u izveštaju WWF, upućuju na “jasnu povezanost između potrošnje u zemljama EU, naročito soje i govedine, i nestanka ne samo šuma, već i močvara i niskog raslinja u Južnoj Americi”.

Po podacima WWF, 2018. godine je oko 23 odsto evropskog uvoza soje stizalo iz područja savane Seradu koja se proteže kroz Brazil, Paragvaj i Boliviju i smatra se jednom od najugroženijih regija na ovom kontinentu.

“Zasad je EU deo ovog problema, ali s pravim zakonima mogli bismo postati deo rešenja”, tvrdi Anke Šulmeister-Oldenhove, šefica nevladine organizacije odgovorne za šume.

Europarlamentarci su u oktobru glasali o izveštaju kojim se Evropska komisija poziva da pooštri mere EU protiv krčenja šuma, te da pojača nadzor nad poreklom proizvoda, a od Brisela se očekuje da to uzme u obzir u svojim trgovinskim sporazumima.

Izvor Kurir
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More