Garet se iz Engleske preselio za BEOGRAD: SRBI su uvek spremni da pomognu!

Malo je reći da Garet oduševljen srpskom prestonicom, ali ovo mu je bilo NAJČUDNIJE!

FOTO TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg
62

Svi manje ili više volimo naš grad, iako ga često kritikujemo, često ne obraćamo dovoljno pažnje na njegove srkivene kutke, jer to je naš grad, tu smo odavno, oko nam je naviklo na ono pored čega svaki dan prolazimo, viđamo… Ali kako je biti strnac u Beogradu?

Za novu rubriku portala “Blic”, “Beograd na Blic”, o tome su govorili stranci koji žive i rade upravo u našem gradu.

Za početak za portal “Blic” piše Garet Arkulus (Gareth Arculus) iz Engelske, koji se zbog posla u kompaniji Nordeus, preselio u Beograd.

Njegova funkcija je Head of Communications. On vodi tim od šestoro ljudi koji se bavi širokim spektrom tema – eskternom komunikacijom, uključujući odnose s javnošću i društvene mreže, “employer branding-om”, kao i društveno-odgovornim inicijativama poput osnaživanja digitalne i “gaming” industrije u Srbiji i programima Nordeus Hub-a:

Da li bi voleo da živiš u mestu u kome nikoga ne poznaješ, ali gde se osećaš kao kod kuće? U gradu koji je dinamičan, pun života, kulture i ukusne hrane? Tamo gde ćeš pronaći ljude koji imaju ista interesovanja kao i ti, i koji će te prihvatiti? Naravno da bih!

Gde se seliš? U Beograd? Kul

Pre samo tri godine, doselio sam se iz Engleske u Beograd. Ljudi iz mog okruženja su različito reagovali na ovu vest. Ali kada su moja porodica i prijatelji posetili Beograd, odmah im je bilo jasno zašto sam odabrao baš ovaj grad. Živeo sam 11 godina u Londonu i to je bio veoma interesantan period za mene.

Razgovori i pregovori oko Bregzita su već bili u toku, a ja sam bio u potrazi za novim poslom i novom sredinom. Želeo sam da iskusim život u drugoj državi i upoznam novu kulturu. Nisam bio siguran gde ću završiti… Razmišljao sam o mestima koja bi bila očigledan izbor, i gde se govori engleski… Australija, SAD, ili Kanada. A onda su me Nordeus i Beograd pronašli.

Pravo sa aerodroma na utakmicu!

Moje prvo iskustvo u Beogradu bilo je zanimljivo. Moj intervju u Nordeusu bio je zakazan istog dana kada i fudbalski meč između Crvene Zvezde i Arsenala u Evropa Ligi. Tri sata nakon što sam sleteo u Srbiju, već sam bio na putu za Stadion “Rajko Mitić”.

Kao ljubitelju fudbala i navijaču Arsenala, ovo je bio najbolji prvi utisak! Bio sam na tribinama sa domaćim navijačima. Narednog dana našao sam se sa prijateljem iz Engleske koji je takođe bio u poseti Beogradu kao i na utakmici, ali na tribini sa gostujućim navijačima.

Pitao me je da li sam mogao da čujem kako su navijali iz sveg glasa. Odgovorio sam mu da nismo ništa mogli da čujemo od buke domaćih navijača. Odmah sam se poistovetio sa tom strašću i bodrenjem tima za koji navijaš. Energija je bila sjajna.

Više sam gledao navijače nego utakmicu!

Kada je autobus sa Arsenalovim igračima prošao pored nas, video sam u njihovim očima da im nije bilo svejedno. Nikada neću zaboraviti izraz lica Olivier Giroud-a… Iako je kasnije on bio taj koji je postigao jedini gol na ovoj utakmici. Par meseci kasnije, prvi put sam prisustvovao derbiju. Recimo da sam više gledao navijače nego utakmicu!

Jedna od stvari koja mi je bila bitna, i koja me je oduševila kada sam intervjuisan u Nordeusu, je posvećenost kompanije i njenih osnivača zajednici. Ona je u Nordeusovoj DNK i vrednostima, ali je osećaj zajedništva prisutan u celoj zemlji, a posebno udruživanje snaga zarad višeg dobra kao i briga o drugima.

Ljudi u Srbiji uvek spremni da pomognu

To vidite tek kada se preselite ovde. Kao stranac u bilo kojoj zemlji, češće ste izloženi takvim stvarima, a ovde u Srbiji ljudi su uvek spremni da pomognu, bez obzira na to ko ste i odakle dolazite.

To je posebno došlo do izražaja tokom prethodne godine. Strast i empatija koju sam video ovde dovele su me u Srbiju. Sada kada sam ovde, vidim ogroman potencijal u gaming industriji. Ona je ovde još uvek u ranoj fazi razvoja, ali je u konstantom rastu i dešavaju se zaista uzbudljive stvari.

Svetska gaming industrija je ogromna, a u Srbiji je ona donela prihod od 120 miliona evra tokom 2020. godine. Broj kompanija i gaming studija dupliran je u odnosu na 2018. Više informacija možete da nađete u Izveštaju Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) za 2020. godinu.

Ali administrativne začkoljice…

Ipak, tokom tri godine koliko sam u Srbiji, često su mi smetale administrativne začkoljice koje sam jednostavnim elektronskim putem rešavao u Britaniji. Nisam mogao da izvršim online plaćanje preko aplikacije, na jednostavan način kupim nešto ili se prijavim online za neke osnovne usluge.

Međutim, sada se to menja na bolje zahvaljujući radu Inicijative Digitalna Srbija kao i kompanijama koje su prepoznale potrebu za napretkom. IT i digitalna industrija igraju važnu ulogu u budućnosti Srbije. Imajući u vidu talentovane inženjere koji se ovde školuju, budućnost zemlje je u dobrim rukama. Napreduje se ka digitalizaciji gde ne postoje fizičke barijere i koja omogućava lokalnom tržištu da bude dostupno celom svetu.

Vožnja po trotoaru?! Molim vas, objasnite mi to!

Ali dosta o poslu. Jedna od stvari koje volim kod Beograda i Srbije jeste kultura. Ja sam Britanac, tako da neću pričati o noćnom životu i kafićima kao što bi to svi očekivali od mene, iako su sjajni (bar su bili do marta 2020. godine).

Lagao bih ako bih rekao da je bilo lako od samog početka. Neke stvari su mi bile čudne, kao što je to vožnja na trotoaru! Molim vas, da li neko može ovo da mi objasni? Čak sam i napisao blog o svom iskustvu tokom prve godine života u Srbiiji.

Duh zajedništva

Sve se svelo na razumevanje kulturoloških razlika koje sam prevazišao tako što sam saznao zašto se dešavaju. Tek tada možete ove različitosti da razumete i cenite. Ono što zaista volim kod života u Srbiji je to što kada živite ovde ili ste u poseti, možete da osetite sveprisutan duh zajedništva.

Ljudi su srdačni i otvoreni, posebno prema strancima. Često vas dočekaju širom raširenih ruku i prime u svoje porodice. I tada se zaista osećate prihvaćenim. Drugde su potrebni meseci pa čak i godine da se osećate dobrodošlim, ali Srbima to lako polazi za rukom.

Ah, da! Hrana!

Ah, da! I hrana! Kako bih to mogao da zaboravim? Pa da završimo ovaj tekst kako valja…. Dajte mi sav roštilj i mućkalicu iz restorana Čubura! Prijatno!

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More