Nemačka: Kako je pandemija uticala na gubitak radnih mesta, ovi sektori su NAJPOGOĐENIJI

Foto: Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber
86

U Nemačkoj je prošle godine zbog korona pandemije više od milion zaposlenih ostalo bez posla uprkos milijardama evra za takozvani skraćeni rad, proizlazi iz odgovora Savezne vlade na zahtev Levice.

Po podacima Savezne agencije za zapošljavanje na kojima se zasnima odgovor Savezne vlade, većina pogođenih su ljudi koji su imali takozvani mini-posao. Oko 526.000 tako zaposlenih je ostalo bez posla, plus 477.000 ostalih zaposlenih koji podležu zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje, piše Dojče vele (DW).

Za ovu statistiku, poređeni su podaci o tržištu rada od marta do septembra 2020. sa podacima za isti preiod iz prethodne, 2019. godine. Za poslednja tri meseca 2020. godine, Zavod za zapošljavanje pozvao se na procene.

Gubitak posla bio je najočitiji u ugostiteljstvu i među zaposlenima u hotelima. Ovde je posao izgubilo oko 398.000 zaposlnih, uključujući i one sa mini-poslom.

Foto: Tanjug/AP Photo/Michael Sohn

Korona je koštala i oko 128.000 radnih mesta zaposlene u prerađivačkoj industriji, pre svega u metalnoj i elektro industriji. Međutim, Savezna vlada je istakla da je ova industrijs zahvaćena strukturnim promenama i to pre izbijanja pandemije.

Oko 78.000 radnih mesta izgubljeno je u oblasti umetnosti, zabave i rekreacije.

Savezna vlada je pokušala da ograniči ekonomsku štetu i smanji gubitak radnih mesta kroz finansiranje takozvanog skracgeno radnog vremena. Savezna agencija za zapošljavanje je saopštila da je u prvoj godini pandemije u tu svrhu isplatila 22,1 milijardu evra.

Poređenja radi, u prethodnoj 2019. godini to je bilo 157 miliona evra, a tokom ekonomske i finansijske krize 2008. i 2012. godine, ukupno 8,5 milijardi evra.

Na vrhuncu korona krize oko šest miliona zaposlenih je bilo na skraćenom radnom vremenu.

U međuvremenu se taj broj znatno smanjio. Prema račinici Instituta za ekonomska istraživanja IFO, prošlog meseca je 2,7 miliona ljudi bilo na skraćenom režimu rada, što je oko 8,0 odsto zaposlenih koji podležu zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje. U februaru je stopa iznosila 8,7 odsto.

I dalje je posebno pogođeno ugostiteljstvo. U martu je udeo zaposlenih iz ove branše na skraćnom radu bio 50,8 odsto, piše DW.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More