Veliki četvrtak: Dan Tajne večere i tajne Svetog pričešća – Hristovog tela i krvi

Foto: SPC
167

Četvrtak Strasne (Stradalne) sedmice, u svojoj službi seća se sveštenog omivanja nogu Apostola od strane Spasitelja Tajne večere, odnosno ustanovljenja Svete tajne Evharistije, natprirodne molitve i predaje Gospoda Isusa Hrista u ruke grešnika. Oplakujući početak Gospodnjih stradanja, Crkva se u isto vreme mistično raduje povodom ustanovljenja Svete Evharistije – tajne Hristovog Tela i Krvi, tajne Svetog Pričešća. Od izrečenih reči: “Ovo činite u moj spomen…” (Lk 22,19; 1 Kor 11,24), pa do danas, Sveta Evharistija služi se na svim Pravoslavnim prestolima dokle Gospod ponovo ne dođe. U toku večere, Gospod je otkrio izdajstvo jednog od svojih učenika, a potom je sa svojim učenicima otišao u Getsimanski vrt, gde je svojom ličnom molitvom ukazao da je molitva za vreme nevolja, stradanja i iskušenja najveća snaga za podnošenje svih životnih poteškoća, pa i telesne smrti.

Velika sreda: Judin izdajnički poljubac i ljubav pokajane bludnice

Strasna ili Velika nedelja je naziv za poslednju nedelju Vaskršnjeg posta u kojoj se podsećamo na poslednje dana Gospoda Isusa Hrista provedenih na zemlji. Sećamo se Judine izdaje, Hristovog hapšenja, nepravednog suđenja, presude i razapinjanja na krst, Njegove žrtve i stradanja (umiranja) na krstu.

• Strasna nedelja – staroslovenska reč strast znači stradanje, trpljenje i bol.

Međutim, neposredno pre samog Hristovog stradanja, odigralo se nešto što kod nas i pored tuge sećajući se na Hristovo stradanje, izaziva radost i neopisivu zahvalnost. Događaj koji se izdvaja i ističe po svojoj važnosti.


Hristos je u četvrtak, koji smo kasnije nazvali Veliki, sabrao svoje Apostole u jednu sobu u Jerusalimu i tu obavio čuvenu Tajnu večeru. Na njoj je Gospod učinio najveće čudo. Blagoslovio je hleb i rekao svojim Apostolima (i hrišćanima svih vremena): “Uzmite, jedite; ovo je Telo moje koje se lomi za vas, radi oproštenja grehova”. A zatim je blagoslovio čašu vina rekavši: “Pijte iz nje svi; ovo je Krv moja Novoga zaveta koja se lije za vas, i za mnoge, radi oproštenja grehova”. Ovim rečima Hristos je pretvorio hleb u svoje Telo, a vino u svoju Krv. A kada su apostoli pojeli i popili hleb i vino, dao im je zapovest… ovo činite u moj spomen!

Na Tajnoj Večeri na kojoj je blagoslovio hleb i vino, Hristos je ustanovio svetu Tajnu Evharistije (Liturgija) i Svetu Tajnu Pričešća.

Ispunjavajući zapovest Hristovu mi se i danas okupljamo i učestvujemo u Tajnoj večeri, tj. činimo je u Njegov spomen. Liturgija je kada se Crkva okupi kao narod Božiji radi molitve i blagodarenja (zahvalnosti) Gospodu. Često se naziva i Evharistija, što znači blagodarnost.

• Reč ”Liturgija” je grčkog porekla i znači ”zajednička služba” ,”Služba Božija”.

U ovome sabranju i kroz njega mi, mada nas je mnogo, jesmo jedno telo. Kroz Liturgiju mi ulazimo u opštenje (zajednicu) sa Hristom – on je naša glava, učimo se da upoznajemo Njegovu volju, da se sećamo smrti i Vaskrsenja i da primamo darove Duha Svetoga neophodne za naš hrišćanski život i delovanje u svetu. Zaista bi se moglo reći da kroz svoju Liturgiju Crkva postaje „jedinstvo vere i ljubavi“.

Zbog toga je istinska funkcija božanstvene Liturgije da se u njoj i kroz nju sve što je Hristos jednom savršio neprestano vraća u život, i čini ponovo prisutnim sve u vezi sa našim spasenjem. Zato predstavlja neku vrstu ulaska i opštenja sa večnim značenjem nekog događaja u prošlosti. Tako ne učestvujemo samo ponovo i ponovo u njegovom stradanju i Vaskrsenju već učestvujemo i u Njegovom drugom dolasku i Carstvu Božijem.

Ovo najbolje opisuju reči Svetog Jovana Zlatoustog koje sveštenik izgovara u Liturgiji

„Sećajući se dakle ove spasonosne zapovesti i svega što se nas radi zbilo: krsta, groba, tridnevnog Vaskrsenja, uzlaska na nebesa, sedanja sa desne strane, slavnog i drugog dolaska.“


Neposredno pre same večere Hristos je svojim učenicima oprao noge. Ovo je učinio da bi ih opomenuo i podučio zbog njihove rasprave o tome ko je od njih bolji, koga Hristos više voli itd. Hristos je u ovaj svet došao da bi iz ljubavi služio ljudima, da bi se žrtvovao za nas, postradao i na kraju Vaskrsao. Rečima „ovo činite u moj spomen“, Hristos nije samo rekao da se okupljamo na „Tajnim Večerama“ – Liturgije već da činimo u njegov spomen sve što je i On sam činio. Služenje drugome iz ljubavi je cilj svakog od nas. Ko želi da bude prvi neka bude poslednji, tj. neka služi svakome, a ko je poslednji biće prvi.

Pomagati drugome u nevolji, nesebično se davati, prihvatati tuđe mišljenje i pogled na svet bez osude, ne ogovarati, ne osuđivati, prihvatati sve nevolje i poteškoće u životu sa smirenjem jeste SLUŽENjE!

Foto: SPC

Za uspomenu na omivanje nogu od strane Spasitelja, u sabornim hramovima pojedinih crkava i danas se vrši čin omivanja nogu posle odslužene arhijerejske Liturgije Sv. Vasilija Velikog, naročito u Jerusalimu. U Srpskoj Pravoslavnoj crkvi, ovaj čin se vršio već u prvoj polovini četrnaestog veka, kao što se vidi iz Tipika srpskog Arhiepiskopa Nikodima. U Karlovačkoj Mitropoliji obnovio ga je Mitropolit Pavle Nenadović.

Na Liturgiji Velikog četvrtka osvećuje se, po potrebi, Sveto miro u sabornim hramovima u sedištima autokefalnih crkava, čije je varenje počelo na Veliki ponedeljak. Na ovoj Liturgiji takođe se osvećuju i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine. Umesto heruvimske pesme, pričasne i pesme “Da ispolnjatsja..” peva se deo molitve pred Pričešće: “Večeri tvojeja tajnija..” Uveče se drži veliko bdenije i čita se Dvanaest strasnih Jevanđelja, u kojima su opisana stradanja Gospodnja.

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More