Veliki petak: Gospod ide na dobrovoljno stradanje, dan kada se pomračilo sunce, otvarali grobovi

Foto: SPC
193

Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskršnja jaja.

Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Pontije Pilat je predao Isusa Judejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer nije našao nikakve krivice, i da je taj čovek nevin. Judeji su uvideli da mogu samo da muče Isusa, ali ne mogu da Ga osude, pa su rekli Pilatu da se Isus u stvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca.

Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvoreik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Svetina, nahuškana od fariseja, tražila je Varavu. Pilat je pitao šta da uradi s Isusom, a svetina je urlala: „Raspni ga! Raspni ga!”.

 

Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica bola. Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosi Krst Stradanja. Na brdu Golgota su postavili tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini.

I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine. Kad je, oko tri sata po podne (po našem računanju vremena), Svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo. Stene su pucale. Tako su se obistinile Hristove reči da će i mrtvo kamenje svedočiti Živoga Boga. Kapetan koji je stražario kod krsta, rekao je da je taj Čovek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuzeo je neizrecivi užas. Pored Krsta je ostala Bogorodica sa apostolom Jovanom, Marijom Magdalinom i još nekim ženama. Nema i skamenjena od bola, gledala je Bogorodica beživotno telo svoga Sina i Boga. Josif iz Arimateje je otišao Pilatu i izmolio da sa krsta skine Hristovo telo i sahrani ga.


Pilat je, zato što je sutra subota (kada se ništa ne radi), a da telo ne bi stajalo na krstu tri dana, dozvolio da Ga skinu sa krsta. Hristovo telo su obavili platnom i odneli u novu grobnicu, koju je Josif bio pripremio za sebe. Grob je bio uklesan u steni. Kad su položili Hristovo telo, na ulaz su navalili ogroman kamen. Rimljani su postavili straže unaokolo, plašeći se da Hrišćani ne uzmu telo.

Na taj dan se u hramovima čitaju Carski časovi kojim se na jutrenju podseća na njegovo vođenja na sud ka Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi plaštanica na sredinu hrama radi poklonjenja Hristu.

Od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Uskrs.

Kod hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, a vernici se za Vaskrs pozdravljaju sa “Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!”.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Meet the Serbs (@meet.the.serbs)


Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Uskrsa kao „čuvarkuća“, zaštitnik porodice.


O Velikom petku ovako je zapisao Sveti Teofan Zatvornik u delu Misli za svaki dan u godini.

“Gospod ide na dobrovoljno stradanje. I mi treba da idemo sa Njim. To je dug svakoga ko ispoveda da je Hristovim stradanjem postao ono što jeste i da će još dobiti nešto toliko veliko i slavno da ni na um čoveku ne može doći. Kako, pak, ići sa Njim? Razmišljanjem, saosećanjem. Idi mišlju tragom stradajućeg Gospoda i razmišljanjem iz svega izvlači predstave koje bi mogle ganuti tvoje srce i uvesti ga u osećanje stradanja podnetih Gospodom. Da bi se to uspešnije izvelo, potrebno je da sami počnemo da stradamo kroz osetno umanjenje jela i sna i kroz uvećanje truda stajanjem na molitvi i činjenjem poklona. Ispuni sve što čini sveta Crkva i bićeš dobar saputnik Gospodu na putu stradanja.”

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More