Danas je VASKRS, najveći hrišćanski praznik!

Foto: Youtube printscreen Radio-televizija Vojvodine
82

Vernici koji proslavljaju Vaskrsenje Hristovo po Julijanskom kalendaru slave Vaskrs, najveći hrišćanski praznik.

Vaskrs ili Uskrs je suština hrišćanskog učenja i označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”. U crkvama se peva: “Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedi…”.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je po hrišćanskom verovanju, sin Božji Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs.

Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod Srba, za ovaj praznik je vezani običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, je farbanje jaja za Vaskrs. Po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boje se (farbaju) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve misli vernika upućene na događaj Hristovog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Foto: pixabay

Farbanje jaja vrši se, uči crkva, u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: “Hristos Vaskrse”.

Кada osvane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na vaskršnju službu. Posle bogosluženja, narod se međusobno pozdravlja rečima: “Hristos Vaskrse!” i “Vaistinu Vaskrse!” Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i izljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita “Oče naš” i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Uskršnja poslanica patrijarha Porfirija: Ne dopustite prilikama da vas podele, molimo se za ozdravljenje svih obolelih i pokoj duša umrlih

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

Za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Ko ode, biće do narednog Vaskrsa pospan i lenj. Ujutru se, zbog zdravlja, valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, bosiljak, crveno jaje, a i decu valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine.

Nekada je u našim krajevima postojao zanimljiv običaj poznat kao komka koji je jedino zadržan u okolini Pčinje: U činiju se sipa voda i stavi se vaskršnje crveno jaje i razno bilje, obavezno trava zdravac. Doda se još cveća koje je izraslo, a na prag kuće domaćin stavi sekiru tako da oštrica bude okrenuta prema spolja. Najmlađi ukućani preskaču prag, a verovalo se da što se dalje skoči, žito i pšenica će bolje roditi.

Pravoslavni hrišćani u više od 60 zemalja sveta, među kojima je i Srbija, obeležavaju Vaskrsenje Hristovo.

Uskrs po Julijanskom kalendaru slave Ruska, Srpska, Gruzijska, Konstantinopoljska, Grčka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.

Na taj dan se čita tradicionalna praznična poslanica patrijarha i arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.

Patrijarh srpski Porfirije poručio je u vaskršnjoj poslanici da su misli i molitve SPC ovih dana posvećene svim bolesnima, a naročito inficiranima virusom kovid 19, kao i ka svim lekarima i medicinskom osoblju koji se, kako je naveo, samopregorno, rizikujući i svoj život, bore da spasu obolele od korone i drugih bolesti.

U prvoj Uskršnjoj poslanici od stupanja na dužnost prvog među jednakima, patrijarh SPC Porfirije sa svim episkopima pozvao je na bratsku slogu, unutrašnje crkveno, a onda i nacionalno, jezičko i kulturno jedinstvo svih.

“Ne dopustite vremenu i prilikama da vas podele i odvoje jedne od drugih, a time i od Majke Crkve! I pored činjenice da ste stalno pod određenim pritiscima, što među vama izaziva nesuglasice i rasprave, molimo se Vaskrslom Gospodu za vas da u njemu vaskrslome pronađete snagu za svoje jedinstvo i krepost za bratsku slogu”, naveo je parijarh Porfirije.

Izvor Naši u svetu, Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More