BEČKI DANI VLADE DIVLJANA, VEČITOG DEČAKA ROKENROLA: U svojim najboljim godinama bio je emigrant (FOTO+VIDEO)

Foto: Printscreen Youtube
166

Na današnji dan u Beogradu je rođen Vlada Divljan, srpski rok muzičar koji je imao nadimak „Mašinovođa kulture“.

Da je živ imao bi 63 godine i sigurno bio legenda evropske popularne muzike. U svojim najboljim godinama bio je emigrant i iseljenik. Nažalost, preminuo je u Beču 5. marta 2015. godine.

Divljan, muzičar, kompozitor, vođa orkestra “Idoli” napustio je devedesetih godina prošlog veka ratom opskrhan Beograd i preselio se u Beč.  U austrijskoj prstonici je živeo, kako su beogradski novinari primetili, ne samo svoje umetničke, već, uz suprugu Dinu Đurović Davičo i sinove Stevana  i Pavla – i porodične dane. Istraživao je nova polja u kojima bi mogao da se ogleda.

Rođen je u Beogradu 1958. godine, u hercegovačkoj porodici, koja mu je omogućila da sa deset godina dobije mandolinu. Sa drugarima formira trio “Faraoni”, pa Holie”, “Dečake” 1979. Proslavio se sa “Idolima” od 1980. godine. Iako akademski obrazovan bio je muzičar ulice, kompozitor filmske muzike i mašinovođa beogradske podzemne kulture, govorili su novinari za Divljana. Proslavili su se pesmama “Maljčiki”, “Retko te viđa s devojakama” i albumom “Odbrana i zaštita” 1996. godine.

U to vreme, Divljan je već bio prvi put izbeglica. Emigrirao je 1991. u Australiju. Tamo se oženio sa Rut Deleon i živeo sa njom do 1997. godine. I završio Filmsku akademiju  Počeo je da svira rok pesme sa lokalnim bendovima, sarađivao je sa Maks Šaramom i radio je na srpskoj lokalnoj radio stanici. Budući da je radio na filmskom muzici, uključen je u Društvo kompozitora filmske muzike i 1996. godine počinje studije na Univerzitetu u Sidneju, na studijama za zvuk filmske akademije. Dobio je nagradu “Audio excellence” od strane Ampeks Korporejšna za kratak film “Flying Over Mother”,  za koji je uradio muziku i zvuk. Takođe je nagrađen od CBS-a za kratki film bez zvuka “Drip”.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Vlada Divljan (@vladimirdivljan)

Tokom kratkog boravka u Jugoslavili ,krajem 1995. i početkom 1996. osnovao je “Old Stars bend” koji su činili Aleksandar Šandorov (klavijatura), Zdenko Kolar (bas), Srđan Gojković Gile (gitara, vokal), Marko Milivojević (bubnjevi) i Boris Bunjac (udaraljke). Bend je održao dva koncerta u Novom Sadu u Studiju M, 18. i 23. januara 1996. Materijal koji je snimljen na koncertima je objavljen na albumu “Odbrana i zaštita”.

Divljan se vratio u Australiju u januaru 1997. kada je sarađivao sa klavijaturistom grupe “Leb i sol”, Kirilom Džajkovskim.  Tada je već bio afirmisan kao glumac u tri filma (“Dečko koji obećava”, kao kompozitor filmske muzike u pet projekata (“Šest dana juna”, “Kako je propao rokenrol”, “Crni bombarder”) i kao solista sa svojim albumom.

Srbija mu se i dalje nije sviđala kao mesto boravka. Emigrirao je u Austriju 1999. godine. Zbog svojih ličnih i društvenih razloga, kako je javno pričao:

“ Iz Jugoslavije smo otišli jer smo, na neki način, morali. U Beogradu smo živeli od jeseni ‘97. do proleća ‘99.  “Nismo se snašli” u svom gradu, jer se godinama ne isplaćuju autorska prava, pošto ne postoji ni P od pravne države, pošto ne pripadam, niti sam blizak ni jednom od klanova, koji kontrolišu život, pošto želim da radim svoj posao, a njega zapravo nema, jer neki drugi ukusi ulaze u neke druge mirise i pošto i sam počnem da zapadam u specificnu letargiju. U Beču su se, prilično iznenada, stekli dosta pristojni uslovi za život i rad. Osim toga, geografski položaj ga čini pogodnim za sve one, koji pronalaze bilo kakav interes na teritoriji bivše Austro-ugarske monarhije ili SFRJugoslavije.

Tom osećanju nemogućeg života u otadžbini, Vlada Divljan je 2000. godine posvetio album “Sve laži sveta”, koji potpisuje sa “Old stars bendom”. I govorio:

“ Oktobra ‘98, u vreme prve pretnje bombardovanjem, u Studiju M pri novosadskom radiju privodili smo snimanje CD-a kraju, tako su i dospele Air-raid sirene u pesmu “Novo vreme” (obrada grupe “Buldožer”). Same pesme su razlicitih uzrasta, par njih vuku korene čak iz davne ‘82. ili ‘83., a ima i potpuno novih, tačnije dve-tri godine starih pesama.

Pun naziv albuma je, u stvari, “Sve laži sveta i druge ljubavne pesme”, no “ljubavne pesme” su potonule.

Svoj život vidim u svom svom sjaju i bedi, usponima i padovima. Pamtim mnoge izuzetne ljude i događaje, ima stvari i ljudi, koje bih rado i zaboravio, no i oni svemu tome daju određeni šmek. Svestan sam i da je mnogo vremena izgubljeno zbog različitih vrsta represija kojima smo stalno bili izlagani kroz decenije, a koje valjda dolaze i po nekoj zasluzi, a istovremeno sam srećan sto sam, odrastajući na Balkanu mogao lično da osetim i dah proteklih stoleća i velikih komešanja u svetu”, pričao je Divljan.

On i supruga Dina su se snašli u životu. Dobili su u Beču dvoje dece. Kad se činilo da su se konačno sredili, Divljan je doznao da boluje od raka i da mu nikakav tretman ne može pomoći. Znao se čak i da se šali na račun svoje situacije.

U Austriji je Divljan neprestano radio. Svirao je rokenrol u “Nevladinoj organizaciji” i “Ljetno kino bendu”, sa kojima je gostovao po bivšem prostoru Jugoslavije. Snimio je kratki filma “Flying Over Mother”, u kome  igra kosmonauta i kome je autor muzike. Pisao je muziku i za filmove “Dunav, Dunav”, “Kosovski dnevnik”, “Čekaj me sigurno neću doći”, “The Long Road Through Balkan History” i 2013. godine za film “Balavica”.

Tada je već bio ozbiljno bolestan. Ipak, kreirao je novi muzički projekat “Mašinovođa kulture”. Nije uspeo da ga realizuje do kraja, jer je preminuio u 57. godini života.

Marko Lopušina

 

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More