Istraživanje Infostuda: Za rad u inostranstvu najtraženije Nemačka, Austrija, Britanija, SAD, Kanada…

Foto: Tanjug/AP Photo/Michael Probst
76

Najveći broj građana koji traži posao u inostranstvu želi da radi u Zapadnoj Evropi – 63 odsto, zatim u Severnoj Americi skoro 17 odsto, u Australiji i Novom Zelandu šest odsto, kao i u zemljama regiona skoro šest odsto, pokazuje istraživanje Infostuda.

InfostudData tim sproveo je devetomesečno istraživanje kako bi na osnovu podataka u oglasima za posao saznao u koje zemlje stanovništvo Srbije najčešće emigrira.

Kada se analiziraju željene destinacije za odlazak iz zemlje, dominiraju zemlje Zapadne Evrope – Nemačka, Austrija, Velika Britanija – sa 63 odsto, SAD i Kanada sa skoro 17 odsto, potom Australija i Novi Zeland sa šest odsto i na četvrtom mestu se nalaze zemlje iz regiona Slovenija, Mađarska, Hrvatska sa blizu šest odsto.

Na pitanje da li razmišljaju o odlasku iz zemlje, čak 83,1 odsto ispitanika izjasnilo se da razmišlja o odlasku, dok samo 17 odsto naših punoletnih građana ne razmišlja o iseljavanju iz Srbije.

Što se tiče motivacije za odlazak, ispitanici koji već rade ili su nezaposleni, prevashodno žele da nastave život u uređenom sistemu (44 odsto), da bolje zarađuju (30 odsto) i borave u zdravijem društvenom okruženju (15 odsto).

Studentska populacija češće od prve grupe navodi i motive kao što su: nastavak školovanja na dobrom stranom univerzitetu (osam odsto), stručno usavršavanje (devet odsto i sticanje novog životnog iskustva (10 odsto).

Tim InfostudData, iz kompanije Infostud grupa, finalizirao je rezultate analize koju je sproveo kao jedan od pobednika izazova “Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije”.

Ovaj izazov je organizovala Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a u Srbiji u partnerstvu sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA), uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Cilj izazova je bio da se na inovativan način kombinuju tradicionalni i alternativni podaci i ekspertiza istraživača, sa alatima zasnovanim na savremenim tehnologijama, kako bi se stekli novi uvidi o procesu smanjenja stanovništva u Srbiji.

Ideja je da se pruži podrška efikasnijem donošenju mera za suzbijanje odliva radno sposobnog stanovništva iz naše zemlje.

Analizom podataka u oglasima za posao, strukturi poslova koji se nude, kao i broju i karakteristikama ljudi koji traže zaposlenje, dobijena je informacija o tome koliko ljudi se iz godine u godinu prijavi za posao u inostranstvu, koja su to radna mesta za koja se najčešće prijavljuju, kao i o broju aplikacija za stipendije i prakse u inostranstvu na godišnjem nivou.

Dodatni podaci dobijeni su i na osnovu ankete na reprezentativnom uzorku od 4.173 ispitanika i analize tekstova oglasa.

Od onih koji razmišljaju da emigriraju iz zemlje, ne ohrabruje podatak da bi njih 84 odsto želelo da se odseli dugoročno, to jest za stalno, dok bi se 16 odsto onih sa namerom iseljavanja vratili u roku od godinu dana, verovatno nakon što bi zaradili nešto novca ili stekli željeno iskustvo.

Na pitanje zašto toliko ljudi želi da napusti ove prostore, najviše odgovora vezano je za ekonomsko društvene probleme koje tište naše društvo.

Kao prvi razlog navodi se loša ekonomska situacija (44 odsto), zatim to što zakoni ovde ne važe za sve jednako (16 odsto), kao i loša politička situacija (13 odsto), odnosno negativna društvena selekcija (11 odsto).

I pored veklikog procenta ispitanika koji razmišlja o odlasku, većina njih je pasivna po tom pitanju.

Rezultati pokazuju da aktivno na tome radi 23 odsto od onih koji se i dalje školuju i 36 odsto ispitanika koji su na tržištu rada.

Ono što ohrabruje jeste da jedan deo ispitanika želi samo privremeno da napusti zemlju, kako bi stekli dodatno obrazovanje ili radno iskustvo.

Tako 50 odsto ispitanih studenata planira da se vrati u zemlju po završetku školovanja u inostranstvu, kao i 15 odsto onih koji odlaze na rad.

Takođe, određeni broj naših ljudi, koji već godinama žive u inostranstvu, želi da se vrati u Srbiju.

Zbog toga je sajt www.poslovi.infostud.com ušao u saradnju sa programom “Tačka povratka” koji je usmeren ka pomoći u potrazi za adekvatnim poslom za sve koji iz srpske dijaspore žele da se vrate u Srbiju.

Direktor programa “Tačka povratka” Ivan Brkljač ističe da ovaj program spaja ljude sa ove i one strane srpske granice kao i da je u prvih godinu dana stiglo nekoliko stotina individualnih upita povratnika i dijaspore, saopštio je Infostud.

Tokom godina primetan je kontinuirani porast ponude oglasa za poslove u inostranstvu, a najveći broj ih je objavljen u toku 2018. i 2019. godine.

U toku 2020. godine sledi usporenje, koje se verovatno dogodilo kao posledica suočavanja sveta sa globalnom ekonomskom i zdravstvenom krizom, a što u velikoj meri utiče na tržište zapošljavanja i školovanja u inostranstvu.

Najveći broj objavljenih oglasa za poslove u inostranstvu, u periodu od 2013. do 2020. godine bio je iz oblasti mašinstva, građevine i IT-a.

Izdvajaju se još i elektrotehnika, ugostiteljstvo, priprema hrane, zdravstvo i transport.

Kada se posmatraju pojedinačne radne pozicije, najveća potražnja je bila za vozačima i kuvarima. Potom slede građevinski inženjeri, konobari, mašinski inženjeri, električari, doktori i medicinske sestre.

Kandidati su najviše konkurisali na oglase za poslove u inostranstvu u oblasti tehničkih nauka, trgovine i usluga, kao i turizma i ugostiteljstva, odnosno ekonomije.

Ponude za poslove u inostranstvu od 2013. godine najčešće su dolazile iz Nemačke, nakon koje slede zemlje iz regiona – Crna Gora i Hrvatska (uglavnom sezonski poslovi) i Slovenija.

Ako se gleda broj prijava kandidata, redosled je sličan, sa tim da je nešto manje interesovanje u odnosu na ponudu za poslove u Hrvatskoj, a nešto veće za rad u Rusiji.

U internoj bazi sajta Poslovi Infostud evidentirano je da je najveći broj onih koji su iskazali želju za odlaskom u inostranstvo visokoobrazovanih (završen fakultet ili master), dok su na drugom mestu osobe sa završenom srednjom školom.

Što se tiče godina, ubedljivo najveće interesovanje pokazuju oni u razdoblju od 25 do 40 godine, dok je broj onih koji su iznad ili ispod ovog raspona znatno manji.

Osobe najželjnije novih prilika u inostranstvu su oni sa preko 10 godina iskustva, pretežno ekonomisti i menadžeri, mašinci, elektrotehničari i stručnjaci iz IT-a.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More