ŠVAJCARSKA bi mogla da zabrani upotrebu PESTICIDA?! To pitanje odlučiće se na REFERENDUMU!

I voda je u ŠVAJCARSKOJ zatrovana, ali stručnjaci upozoravaju da je bez pesticida nemoguće, "JESTE LI SVESNI"?!

Foto: Unsplash
119

U Švajcarskoj će se održati referendum nakon kojeg bi mogla potpuno da se zabrani upotreba pesticida u poljoprivredi.

Stručnjaci međutim upozoravaju da je to zapravo nemoguće.

Žan-Deni Peroše puni rezervoar za prskanje na svom traktoru beličastom tečnošću. Namerava da je rasprši po svom vinogradu nedaleko od Nojenburga na severozapadu Švajcarske. Hemija? Ne, to je samo razređeno mleko, piše DW.

On se tako bori protiv parazita, jer ne želi da upotrebljava hemijske preparate, čak ni plavi kamen. Uveren je da i to šteti tlu pa traži alternativu. Mleko je jedna od njih.

On i njegova porodica još od 2012. svoj vinograd obrađuju potpuno “biodinamički”. To znači da ne koriste nikakve pesticide, insekticide, čak ni veštačko đubrivo. Sami proizvode kompost, a korov trebe mašinama.

“Prednost takvog metoda je da stvaramo zdravije. Mi ne rasipamo nikakav otrov”, hvali se Peroše. “Ranije, sa sintetičkim sredstvima, uvek sam imao osećaj da ne činim dobro ni ljudima ni okolini.”

I voda je “zatrovana“

Peroše priznaje da je takav način poljoprivrede mnogo komplikovaniji, ali uveren je da svi poljoprivrednici u stvari mogu bez hemijskih sredstava. Zato je on jedan od pokretača inicijative “Za Švajcarsku bez sintetičkih pesticida”. Uz slogane poput “Za zdravije tlo, zdravije jelo i zdravije ljude” u međuvremenu se skupilo dovoljno pristalica pa je za 13. jun u Švajcarskoj zakazan referendum o tome da se u toj zemlji potpuno zabrane pesticidi.

To već duže muči Švajcarce. Još 2019. veliku prašinu podigao je nalaz švajcarskog instituta za istraživanje vode EAWAG o ostacima pesticida u podzemnim vodama. Pre svega je problem u fungicidu hlorotanoilu koji je otkriven u količinama koje daleko prelaze zakonski dozvoljene granice. Stručnjaci doduše umiruju ljude tvrdeći da ni ta koncentracija neće ugroziti njihovo zdravlje, ali građani su postali osetljivi na taj problem. Zato je hlorotanoil još početkom prošle godine potpuno zabranjen u Švajcarskoj, nakon što je i Evropska unija ponovno analizirala to sredstvo i svrstala ga u “potencijalno opasne za zdravlje”.

To otkriće navelo je Švajcarce na inicijativu da državnu podršku dobijaju samo oni poljoprivrednici koji ne koriste veštačka sredstva za zaštitu biljaka, a tome se zatim priključila i ova akcija za potpunu zabranu “hemije”.

Jeste li svesni šta to znači?

Ima međutim i velikih protivnika tih inicijativa. Slogan im je jasan: oni Švajcarce pozivaju na “Dva puta NE ekstremnim agrarnim inicijativama”. Kako se može i očekivati, njih podržavaju i hemijski koncerni poput Singente i Bajera, a i švajcarska vlada iznela je svoje mišljenje i savetovala građanima da na referendumu glasaju protiv zabrane.

Protiv tih zabrana je i mnoštvo udruženja i građana, jer smatraju da su preterane. Uostalom, to neće pogoditi samo poljoprivrednike, već i građane koji samo uzgajaju pokoju saksiju sa cvećem. U velikoj nevolji biće i Švajcarske železnice, jer jedino “hemijom” uspevaju da obuzdaju rast korova na šinama.

Sandra Helfenštajn, predstavnica Udruženja švajcarskih poljoprivrednika upozorava da bi takva administrativna zabrana imala ozbiljnih posledica. Neminovno će pasti domaća proizvodnja, a voće i povrće će stizati iz uvoza – gde takvih zabrana nema. To će ujedno značiti da će prehrambene namirnice dodatno poskupeti, a Švajcarska je po cenama hrane već i danas zastrašujuće skupa.

Štetočine i bolesti neće nestati zbog referenduma

A tu je i načelna zamerka takvoj zabrani: “Sva ta hemijska sredstva se koriste, jer postoje biljne bolesti i štetočine. To neće odjednom nestati samo zato što mi više ne želimo da koristimo sredstva protiv njih”, upozorava Helfenštajn. A tu je i činjenica koju borbeni zaštitnici prirode često zaboravljaju: upravo su poljoprivrednici ti koji “hemiju” plaćaju iz svog džepa i niko ne bi bio srećniji od njih da to ne moraju više da čine. Povezana s ekologijom je već i činjenica da je potrošnja veštačkih pesticida u Švajcarskoj u proteklih desetak godina pala za čitavih 40 odsto.

Ispod toga teško da će moći da se ide, smatraju i agronomi. Kod nekih kultura možda i može bez pesticida, ali neke neće biti smisla uzgajati. “Mi već sada imamo problema da uzgojimo domaći kelj. On se sadi u martu, a bere u novembru”, objašnjava Tomas Visa koji se bavi uzgojem povrća. “U tom dugom periodu sazrevanja problem su i insekti i bolesti i naša klima”. O tome verovatno vodi računa malo ko od onih koji samo kupuju kelj u prodavnici. Visa zato traži malo više razumevanja: “Naravno da mi ne želimo nikoga da trujemo. Pa mi i sami jedemo naše povrće.”

U toj raspravi gubi se iz vida zašto se uopšte koristi “hemija”: njome se štite biljke od štetočina i tako se povećava prinos. Bez njih je on manji, a to znači više rada za poljoprivrednike. Naučni časopis “Priroda” (Nature) u jednoj meta-analizi grubo procenjuje da se “biološkim uzgojem” prinos smanjuje za 15 odsto. To znači da bi bilo potrebno još toliko obradive površine da bi se postigao isti prinos.

Uzročnici bolesti

S druge strane treba znati da “hemija” nikad ne ostaje samo na ograničenom području i sasvim je očigledno da ona smanjuje raznolikost u našoj okolini. I to dugoročno, jer kišom dolazi u vode gde takođe pričinjava štetu.

Za neke pesticide se sumnja i da narušavaju zdravlje ljudi. Iako nema pouzdanih podataka, ali u Francuskoj se na primer Parkinsonova bolest i zvanično smatra “tipičnom” za poljoprivrednike i lako je moguće da je to povezano s nekim sredstvom koje se koristi na poljima. Slično je i za neke oblike karcinoma.

U čitavoj toj raspravi o pesticidima ideologija ne pomaže mnogo, već pragmatični način razmišljanja. “Agroskop” (Agroscope), istraživački centar švajcarskog Ureda za poljoprivredu sistematski istražuje koji opasni pesticidi se bez problema mogu zabraniti, a njihov zaključak je – da ne mogu svi. To još nekako i ide u vinogradima i voćnjacima, ali kod kultura kao što su šećerna repa, kukuruz i uljana repica, to će biti teško, ako ne i nemoguće.

Evolucija bez revolucije

Mnogi u Švajcarskoj s nestrpljenjem očekuju ishod referenduma 13. juna, ali ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će inicijativa za zabranu pesticida verovatno da propadne. Koen Hertoge, jedan od pokretača inicijative, smatra međutim da to ne bi bila velika tragedija, jer se već događa postupna promena u načinu razmišljanju: “Ljudima je postalo jasno da su pesticidi slepa ulica.”

Sve više poljoprivrednika se okreće ekološkoj proizvodnji, a potrošnja pesticida sve je manja. Već sad, prema statistikama, svako šesto poljoprivredno u Švajcarskoj dobilo je certifikata kao ekološko. Njihov broj iz godine u godinu raste, a sve to bez ikakvih administrativnih zabrana.

Izvor DW
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More