“Ne planiram da odem odavde u skorije vreme”, Alek se iz Britanije preselio u SRBIJU, oduševljen je SVIME, a evo kako provodi vreme u NAŠOJ ZEMLJI!

"Izvini, ja sam Englez, uostalom POGLEDAJ MI ČARAPE!" Ova priča će vam popraviti RASPOLOŽENJE!

FOTO TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg
51

“Izvini, ja sam Englez”. Na početku svakog razgovora na srpskom desi se da podignem ruke i stidljivo priznam da nisam razumeo ni reč onoga sa čime sam se malopre složio dok sam veoma entuzijastično uzvikivao “može, može, može”.

Ovako počinje svoju priču još jedan stranac u Beogradu – Alek Branson (Alec Brunson), koji je za rubriku “Beograd na Blic” ispričao kako se i zašto ovde preselio:

Uopšteno govoreći, mi Britanci nismo poznati kao poliglote tako da moji sagovornici često budu prijatno iznenađeni kada me oda britanski naglasak već posle par reči na srpskom. Osim toga, upozorili su me da način na koji nosim čarape (pogledajte sliku) odmah odaje da nisam odavde.

Često sledi pitanje: “Ali otkud ti ovde?” kao da je sama pomisao na to da stranac Beograd naziva domom potpuno nezamisliva. Moj pomalo lakomislen odgovor “a što da ne?” sam dobro uvežbao 2018. godine kada sam odlučio da se preselim u Srbiju, iako nikada nisam očekivao da ću ovakav odgovor davati stanovnicima zemlje koju nazivam svojim novim domom. Ipak, to mi daje priliku da upravo onim ljudima koji su zaslužni za moje pozitivno iskustvo pokažem koliko volim život ovde.

Ovakvi razgovori se ne odvijaju samo iz kurtoazije u kafićima i restoranima. Većinu ljudi koje upoznam zaista zanima moj utisak o Srbiji. Kada im kažem da mi se zapravo ovde mnogo dopada i da ne planiram da odem odavde u skorije vreme, često primetim nagoveštaj ponosa koji se smenjuje sa zbunjenim izrazom lica.

Fudbalski klub iz mog rodnog grada osvojio je Premijer ligu 2016. godine. Nikada nisam pomišljao da će mi to pomoći da objasnim odakle dolazim stanovnicima mesta koje nikad nisam ni mislio da ću posetiti, a kamoli živeti u njemu. Pre toga nisam očekivao da iko zna da izgovori Lester, a sada je to tema mnogih razgovora koje vodim u kafićima ili sa saobraćajnim policajcem pri kontroli saobraćaja. “Izvinjavam se što sam skrenuo levo gde nije dozvoljeno, a šta vi mislite o Džejmiju Vardiju?”

“Ono mesto sa vesti”

Pre pandemije (dosadno je što sve priče počinju sa ovom napomenom), jedna od mojih omiljenih aktivnosti bila je da izigravam turističkog vodiča porodici i prijateljima koji bi došli u posetu.

Potraga za sjajnim restoranima je skoro pa prelaka. Čak i najskromniji lokali postavljaju neverovatno visoke standarde za kvalitet. Usput sam shvatio da sam postao poput ambasadora Beograda i njegovih stanovnika pričajuči priče koje su meni drugi isprilčali tokom obilazaka i osećam da je moja odgovornost da ih prenesem dalje. Deluje mi da moji gosti budu prilično iscrpljeni na kraju posete Beogradu jer nisam želeo da išta propuste. Iskreno se nadam da će se sećati mojih ad hoc lekcija iz istorije. A ako to ipak nije slučaj, bar ću znati da su se dobro najeli i napili. Često mogu da ih čujem da pitaju: “Ovo je srpsko vino? Napravićemo mesta u koferu”.

Izuzetno mi je zabavno da upoznajem druge ljude sa gradom čija se ideja o Srbiji prethodno svodila na “ono mesto iz vesti” ili “ono mesto odakle je Đoković”. Volim da im pokažem šta sve Beograd ima da ponudi, i da na mnogo načina, Beograd nije toliko daleko od kuće kao što mi se činilo kada sam dolazio na intervju za posao pre dve godine.

I kako sam završio ovde? Da citiram jednog čuvenog matematičara: “Život… hmmm… pronađe način”. Bila je to kombinacija prilike koja mi se ukazala preko bivšeg kolege i mog odgovora sa početka “a zašto da ne?”. Neko vreme sam razmišljao o poslu u inostranstvu, ali nisam znao odakle da počnem. Kada se sve ovo dešavalo, selidba u Srbiju delovala mi je kao logičan naredni korak. I pre nego što sam shvatio šta se dešava, trčao sam kroz aerodrom u Frankfurtu kako bih stigao na let za Beograd.
Predubeđenja porodice i prijatelja promene se kada došu ovde

U slobodno vreme se bavim biciklizmom. Iako u Srbiji nije toliko popularan kao u Velikoj Britaniji ili zapadnoj Evropi, ipak ima mnogo prilika za bavljenje ovim sportom, a ono što je još bitnije, postoji i zajednica koja ga predstavlja u svim oblicima. I putevi i blatnjave staze na Košutnjaku su idealni ukoliko želite da se osećate kao da ste otišli negde van grada, ali da u isto vreme uživate u pogledu na Beograd dok ispijate kafu ili pivo. Takođe, često volim da se provozam sa prijateljem do Avale.

Beograd je zapravo smešten na EuroVelu 6, širokoj mreži biciklističkih ruta koje se prostiru širom Evrope. Tako da, ako ste za dužu stazu, možete biciklom otići do Novog Sada na večeru, putem vojvođanskog zelenila i vinograda.

Kada želim da pobegnem od gradske gužve, uputim se ka Tari. Tamo je divno za šetnju i vožnju biciklom, i zapanjujući pogledi vas čekaju gde god da se zaputite. Zahvaljujući biciklizmu upoznao sam mnogo zanimljivih ljudi, popričao sa ljudima koji održavaju staze, kao i sa onima koje sam sretao tokom pauze na raznim mestima u Srbiji. I naravno, kad sam kupovao i prodavao delove na Cikloberzi. Jedva čekam da još više istražim Srbiju na dva točka!

Jedina ključna razlika u odnosu na bavljenje biciklizmom u Britaniji je ta što, ukoliko vreme nije idealno, većina će ovde ostati kod kuće. Možete samo da zamislite izraze lica prolaznika kada su videli da vozim bicikli po snegu.

Kao što su se predubeđenja moje porodice i prijatelja o Srbiji i Beogradu promenila kada su došli u posetu, tako mi se čini da sam zajedno sa kolegama strancima sa posla pomogao da promenimo (ili možda potvrdimo) pretpostavke koje ljudi imaju o Britancima. Ipak, neću da tvrdim da predstavljam sve Britance, ali ukoliko sam uspeo da ubedim bar nekoliko ljudi da nismo svi čudaci crvenog lica koji žive u dvorcima i love lisice, onda sam uradio sve što je do mene.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More