Češka je predvodnik slovenskog lobija u EU

Foto: Tanjug/ AP Photo/Petr David Josek
198

„Izvinjavam se srpskom narodu. Tražim oproštaj“.

Ove rečenice izgovorio je Miloš Zeman, predsednik Češke Republike prilikom susreta sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Republike Srbije u Pragu. Zeman je bio iskren i pokajao se zbog saglasnosti Češke da se 1999. bombarduje srpski narod NATO bombama.

Zeman objasnio zašto se izvinio srpskom narodu: Rekao sam i spasao sam dušu!

I u ranijim prilikama češki predsednik je govorio o nezakonitom napadu NATO na Srbiju i Crnug Goru, a ponajviše o prijateljskim odnosima sa srpskim narodom i podršci rukovodstvu naše zemlje. Najizrazitiji je češki predsednik Miloš Zeman bio u septemrbra 2019. godine u Beogradu, kada je jasno i glasno rekao:
“Volim Srbiju i srpski narod. Ne volim Kosovo!”

Zeman je ovom iskrenom i hrabrom izjavom pobrao simpatije srpskog i slovenskog javnog mnjenja. Tada mu je oprošteno i odlikovan je 2019. godine Ordenom Republike Srbije na lenti. Bio je to ponajviše zalog za naše staro prijateljstvo. Ovog puta Zeman je odlikovao Aleksandra Vučića najvećim češkim odlikovanjem.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Petr David Josek

Češki predsednik je rođen 1944. godine u Kolinu. Bio je češki premijer, a predsednik Češke je od marta 2013. godine. Iako je pripadnik srednje generacije praških političara, jako dobro zna vekovnu istoriju prijateljskih odnosa Čeha i Srba. To je i rekao u svom obraćanju gostu iz Srbije, predsedniku Aleksandru Vučiću:

„Naše prijateljstvu koje se dokazalo 1938. godine kada smo bili iznevereni svojim zapadnim saveznicima, ali i 1968. godine kada su nas izneverili istočni saveznici. U oba slučaja srpski narod nam je izrazio svoju podršku“, naveo je Zeman.

Česi i Srbi su bili prisni početkom 20. veka kao Slovani i zagovornici panslovenskog pokreta. Česi su posle Prvog svetskog rata hteli da se ujedine sa Jugoslavijom. Češki koridor, ili Češko-jugoslovenski teritorijalni koridor, bila je ideja za formiranje teritorijalne granice između Kraljevine SHS i Republike Čehoslovačke. Bila bi to država od 30 miliona ljudi, ali se taj plan nije ostvario.

Kada je devedesetih Srbija upala u nevolje, Vaclav Klaus (1941), tadašnji češki predsednik se protivio NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Više puta je potom izrazio neslaganje sa proglašenjem nezavisnosti Kosova 2007. godine. Klaus je ocenio da je slučaj Kosova presedan, a da su zemlje koje su priznale nezavisnost otvorile Pandorinu kutiju. Godine 2011. češkom predsedniku Vaclavu Klausu je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti uručena povelja o izboru za inostranog člana.

Vaclav Klaus Foto: Wikipedia

Klausov naslednik na predsedničkom tronu Miloš Zeman je u ime prijateljstva sa srpskim narodom kasnije iskreno priznao da je pogrešio što je poverovao američkoj državnoj sekretarki Madlen Olbrajt, inače Čehinji, da u bombardovanju Srbije i Crne Gore neće stradati civili.

Svestan ovih činjenica Miloš Zeman je najavio prilikom posete Beogradu 2019. godine da će „će za mesec dana, na sastanku ustavnih vlasti u Pragu, postaviti pitanje da li je moguće povući priznanje nezavisnosti Kosova”.

Povodom toga u Češkom parlamentu je otvorena javna rasprava. Šta se zapravo događalo u Pragu otkrio je za „Večernje Novosti“ češki poslanik Tomio Okamura, potpredsednik češkog parlamenta:
“Mi Česi nismo do kraja korektni prema prijateljskom srpskom narodu. Naš predsednik Miloš Zeman je u dogovoru sa premijerom Babišem otvorio pitanje povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova tokom boravka u Beogradu da bi nešto kasnije, na sednici Vlade, premijer razvodnio tu inicijativu i praktično je opovrgao. U sledećem nastupu Babiš je opet govorio o mogućnostima povlačenja priznavanja. Mi političari bismo razumeli da nam je rečeno da nema povlačenja prethodne odluke. Ali, kada se kaže i “da” i “ne”, onda smo svi zbunjeni”.

Tomio Okamura Foto: Wikipedia

Sam Okomura, inače, predsednik Stranka slobode i direktne demokratije, smatra da češki političari nisu u pravu:
“To je velika greška i kršenje međunarodnog prava. Albanci na Balkanu imaju svoju državu i niko racionalno ne može da objasni zašto im je potrebno priznati još jednu na teritoriji koja nije njihova i nikada nije bila!”

Iz Praga je, međutim, na Zemanov predlog odgovoreno da to nije moguće, jer predsetnik Češke nema takva ovlašćenja. I bez obzira na takav politički stav zvanične Češke njen predsednik Miloš Zeman je zbog svog ličnog stava, koji je izneo javno kao državnik, ostao prijatelj srpskog naroda.

To je i razumljivo s obzirom da češki narod, za razliku od svojih državnike, ne priznaje tzv. Kosovo. To su Česi u više navarata na javnim demonstracijama iskazali podižići i govoreći „Kosovo je Srbija“. Češka je poslednjih godina bila predvodnik slovenskog lobija u EU.

Češki režiser Vaclav Dvoržak je, na primer, snimio fenomenalni dokumentarni film „Ukradeno Kosovo“. Imao je incident sa Medilin Olbrajt u Pragu 2011. godine, prilikom promocije njene knjige, jer joj je reako da je zajedno sa Amerikancima “otela srpsku zemlju i napravila sebi ilegalnu državu”.

Foto: Youtube/printscreen

Dvoržak je potom osam godina radio na dokumentanom filmu o zločinima u Srebrenici, za koje je okrivio NATO i holandsku vojsku, ali ga je američka tajna služba u tom omela.
– Taj materijal je nestao, kad je umro snimatelj sa kojim sam sarađivao. U međuvremenu, obezbedili smo sponzora i vratili smo se tom projektu – rekao mi je Vaclav Dvoržak.


Slične demonstracije sa parolom „Kosovo je Srbija“. održavane su poslednjih godina i u Slovačkoj, koja kao država nije podržala otcepljenje i nezavnisnost srpske južne pokrajine.
“Slovačka je dugo godina imala problem svog potisnutog nacionalnog identiteta. Pre tri veka bila je izložena mađarizaciji, od koje je spasla Srbija, odnosno ugledni Srbi koji su zagovarali tezu o panslavizmu, slozi i zemlji svih Slovena. Slovačka ima veliku nacionalnu manjinu u Srbiji, koja dobro živi i zato Slovaci poštuju srpski narod i našu državu” – kaže Stane Ribič, predsednik udruženaj Srba u Slovačkoj, koje je sa Slovacima organizovalo demonstracije u Bratislavi protiv tzv. nezavinsog Kosova.

POBUNA POLJAKA

I Ukrajina spada u prijateljske zemlje, koja nije priznala kosovsku nezavisnu državu. Za razliku od nje slovenska zemlja Poljska je još 2008. godine priznala tzv. Kosovo, ali njen narod nije. Kada je 2017. godine u Krakovu igrana utakmica između timova Ukrajine i Kosova, u okviru trećeg kola kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Rusiji, pokazala su se dva identičnma stava slovenskih naroda.

Ukrajinaca su odlučili da ovaj fudbalski meč odigraju van svoje zemlje, pošto nisu želeli da ugoste tim Kosova, koje nisu priznali kao državu. Pre početak utakmice Ukrajinaca i Albanava u krakovu pojavili su se poljski fudbalski navijači, koji su ispred stadiona istakli ogroman transparent sa natpisom ”Kosovo je Srbija”. I zabranili albanskim navijačima da uđu na stadion i skandiraju svoje parole.

Inače, poljski navijači su protivnici samoproglašene države Kosovo, i svake godine na dan kada je južna srpska pokrajina proglasila nezavisnost izalaze na na ulice poljskih gradova i protestuju.

„Ovakva reakcija poljskoj naroda, naročito mladih ljudi je odraz njihove slovenske samosvesti i posledica javnih nastupa poljskih intelektualaca, koji kritikuju vlas i ističu da je Poljacima mnogo važnije prijateljstvo sa Srbima nego druženje sa Amerikancima“ – rekao mi je profesor Marko Babić iz Varšave, koji mi je poslao spisak nekolicine prosrpski orijentisnaih Poljaka.

Profesor Mihail Czykwin je studirao pravoslavnu teologiju u Beogradu i je vrlo angažovan u poljsko-srpskim odnosima. Između ostalog profesor Czykwin redovno organizuje letnje posete dece Srba sa Kosova u Poljsku. A poljski parlamentarac Eugeniusz Czykwin, zaslužan je za dobro razvijene poljsko-srpske odnose kroz rad Parlamenta Poljske.

Janusz Rolicki, dugogodisnji glavni urednik dnevnika “Tribuna”, javno i glasno ustao protiv hajke na Srbiju i Srbe tokom devedesetih, kao i prilikom američkog otcepljenja Kosova. Zbog toga je u neku ruku u Poljskoj doživljavao cenzuru i torturu. Marek Nowicki, prvi i dugogodisnji predsednik Helsinške fondacije za ljudska prava u Poljskoj bio je, takođe, veliki prijatelj Srbije. Preminuo je 2003. godine.

“Sjajni profesor Marek Waldenberg, jedini je Poljak koji je napisao veoma hrabru knjigu o razbijanju Jugoslavije od strane zapadnih sila. Tokom NATO agresije 1999. godine podržavao je Srbiju i srpske argumente o otetom Kosovu u poljskim medijima. Zbog toga je bio “crna ovca” poljske nauke. Nažalost, preminuo je 2018. godine” – kaže profesor Marko Babić.

Počasni srpski konzul Ranko Tomović iz Katovica je u više navrata sarađivao sa poljskim intelektualcima i privrednicima, koji su iskazivali simpatije prema Srbima. Među njima se, kao kaže Tomović, posebno istakao poljski pravoslavni biskup Sawa Hrycuniak.

“Otac Sawa je mitropolit cele Poljske, a ujedno i profesor teoloških nauka. To je čovek izuzetnih ljudskih kvaliteta i osvedočeni prijatelj Srbije već nekoliko decenija. U svim teškim trenucima za Republiku Srbiju otac Sawa je uvek bio prvi inicijator sakupljanja pomoći i donacija za srpski narod, pre svega za Srbe na Kosovu. Mitropolit je, inače, doktorilao u Beogadu. Odličan je poznavac srpskog naroda i jako dobro govori srpski jezik“.

Biznismen Andrzej Zarajczyk, predsednik Poljsko-balkanske privredne komore, bio je direktor predstavništva poljske autoindustrije “Pol-Mot” u Beogradu. U Srbiji su mu se rodila dva sina i obojica navijaju za FK “Partizan”. U Beogradu ima svoje preduzeće koje aktivno sarađuje sa srpskim firmama. Osvedočeni je naš prijatelj već decenijama i čovek koj inam uvek pritičeu pomoć. Tečno govori srpski jezik. Zajedno sa srpskim konzulatom u Katovicama organizovao je u više navrata Privredni poljsko-srpski forum.

Rektor Univerziteta u Bydgoszczi prof. dr Jacek Woźny već godinama ima tesnu saradnju sa Institutom savremene istorije u Beogradu i sa profesorom Momčilo Pavlovićem. Zajedno su objavili knjigu „Jugoslavensko-poljski odnosi od 1918.godine” koja Poljacima i Srbima predstavlja dragoceni material o poljsko-srpskim odnosima.

Sličnu saradnju sa Beogradskim Univerzitetom i Srbijom ima i poljski profesor doktor Antoni Cetnarowicz. On je u više navrata u Poljskoj javno iznosio svoje realistične i kritičke pristupe događajima iz devedesetih godina u Jugoslaviji, kao i uperiodu bombardovanja Srbije 1999. godine i otcepljenja Kosova 2007. godine.

Kao nekadašnja federalna sovjetska republika Belorusija je posle osamostaljivanja 1990. godine nastavila da sprovodi prijateljsku politiku sa Srbijom. Njen predsednik Aleksandar Lukašenko je to više puta naglasio. Sa druge strane Srbija je razvijala prijateljstvo i pored zabrane zapada da Lukašenko u Beogradu bude politički prihvatiljiva osoba.

Slična politička situacije i sa bratskim odnosima Srbije i Rusije, koje neprestano opterećuju zahtevi zapadnih država da Beograd i Miskva “te treba tako blisko da sarađuju”.

“Rusija ne menja stav po pitanju teritorijalnog integriteta Srbije i pitanju tzv. nezavinsog Kosova. Od Rusije možete da računate na podršku na svim nivoima i u svim pravcima. Srpski i ruski narod su ujedinjeni istorijskim, duhovnim i kulturnim vezama i da se na njima zasniva prijateljstvo dve zemlje. Rusija je za Srbiju iskreni prijatelj”, mnogo puta naglasili su ruski državnici, koji su deo ovog svojevrsnog prosrpskog lobija slovenskih naroda.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More