“Teško je kad shvatite da ste ustvari srećni što ne živite u svojoj zemlji”, Srpkinja iskreno o odlasku i koliko joj se život promenio u NORVEŠKOJ!

Marija otišla u NORVEŠKU u potrazi za boljim životom, evo šta kaže o odluci koju je teška srca donela!

Foto: PixaBay
421

Nakon višegodišnjih pokušaja da poštenim radom i trudom postigne nešto, Marija Marković je definitivno odlučila da napusti Srbiju i krene u potragu za boljim zivotom, piše “Danas”.

„Teško je kad si svestan da nisi baš toliko bezvredan da dozvoliš da se trudiš i ulažeš u obrazovanje, radno iskustvo i napredovanje, a nažalost ne vidiš velike pomake kad je reč o kvalitetu života. Smučilo mi se više od onog glupog osećaja nesigurnosti“, iskrena je Marija.

Kaže da se u Norveškoj oseća komforno, a na često pitanje – što naših ljudi, što Norvežana, da li će se vratiti u Srbiju, odgovara da o tome ne razmišlja, bar ne u ovom trenutku.

Foto: Unsplash

„Odluka da napustite svoju zemlju je jako teška. A moj lični osećaj je da kad to jednom presečete, više vam ništa ne predstavlja gde živite i kako se ta zemlja zove. To je kao mala smrt. Nema više granica za vas i tužno je što ste otišli jer niste osećali pripadnost. To se odnosi na sistem i državu. Niste pristali na kompromis, da živite kao i drugi. ‘Kako nam je, tako nam je. Svi smo u tome. Nismo gladni, biće bolje itd.’ Muka mi je od tih uzrečica, sa kojima smo odrasli, bar mi, generacije 80-ih“, navodi Marija.

U Srbiju dolazi barem jednom godišnje. Kaže da je prelep osećaj videti porodicu i prijatelje, da to nema cenu i ne može da se opiše rečima, da mora da se oseti. A najlepše se oseća kad vidi da su svi dobro.

„Volim da prošetam ulicama Beograda koje nose uspomene. A onda sledi realnost, koja na mene uvek ostavi onaj gorak ukus u ustima. Kad shvatim da se nije mnogo toga promenilo. Teško je kad shvatite da ste ustvari srećni što ne živite u svojoj zemlji, gde po prirodi pripadate. Srce vas vuče na jednu stranu, a razum na drugu. Teško je saznanje da ste veći stranac u sopstvenoj drzavi. I dan-danas šalterski radnik ima pravo da viče na vas ‘jer mu se tako može’, da medicinska sestra viče na svoje pacijente ‘jer joj se može’. Naravno, ima i onih koji rade kako treba svoj posao i jako su ljubazni, ali su nažalost retki. Opravdanje je uvek lično nezadovoljstvo“, objašnjava sagovornica portala “Danas” i ističe kako toga u Norveškoj nema.

Foto: Unsplash

Prema njenim rečima, tamo svako radi svoj posao i svako kao korisnik usluga ima veća prava.

„U Srbiji se tuđi uspeh ne oprašta. Stotinu puta me je život uverio u to. Znate onu priču, mi smo jeli zlatnim kašikama. Eh, šta smo sve mi“, smatra Marija.

Prema njenim rečima, Norveška je zemlja u kojoj svi imaju osnovu za spokojan zivot.

„To je sigurnost. Ne možete da živite loše, osim ako to nije vaš lični izbor. Suprug i ja smo za nepunih godinu dana života i rada ovde podigli kredit za stan u Oslu. Okružila sam se divnim ljudima, napredovala u poslu. Ovde sami birate da li ćete imati samo dovoljno za život ili ćete svojim radom stvoriti i više od dovoljnog. Svakodnevica nije opterećena politikom. Nema među Norvežanima onih ‘konstruktivnih’ razgovora o neplaćenim računima i o tome kako će jednog dana biti bolje. A znate, godine prolaze i život pored vas“, priča Marija.

Sagovornica portala “Danas” tvrdi da u Norveškoj nećete imati priliku da upoznate porodicu u kojoj tri generacije žive pod istim krovom, pod izgovorom da je to sasvim u redu. Dete sazreva i odlazi u dvadesetim, a ne u četrdesetim od kuće.

Kad je reč o stvarima koje joj nedostaju, Marija ko iz topa kaže – naš smisao za humor.

„Mi smo društveniji i delimo nesebično sve što imamo. Ali zato ovde nema ogovaranja iza leđa. Pečenje je bilo masno i slično. Norvežani cene svoje, ali i tuđe“, navodi Marija.

Marija pokušava da ne prati aktuelna dešavanja u Srbiji „da se ne bi nervirala“. Međutim, suprug joj svakodnevno prepričava šta je pročitao ili čuo, pa ne može tome da se odupre.

„Činjenica da sam u Norveškoj, a ne u Srbiji je i više od odgovora na pitanje šta mislim o tome. Najveći poraz za jednu državu je da nas sve lepo odškoluje, stvori nam lepe radne navike i onda nas nesebično pokloni drugima na dar“, smatra ona.

Nekolicina njenih poznanika Norvežana je posetila Srbiju i svi su poneli lepe uspomene, na šta je posebno ponosna.

„Kažu da smo druželjubivi, nisu nas tako zamišljali s obzirom na novinske izveštaje za vreme rata i posle njega. Oduševljeni su arhitekturom Beograda, restoranima, klimom i uvek naglase da naše žene jako vode računa o svom izgledu, da smo temperamentni i da se na našim licima uvek vidi sve“, navodi Marija.

Ispričala je i anegdotu sa posla o tome kako nas Norvežani doživljavaju.

„Skoro mi je šefica rekla da je za nas sa Balkana korona ništa s obzirom na to šta smo sve preživeli. Smatra da smo u prednosti jer nas je život naučio da se snalazimo u svim mogućim situacijama“, otkriva Marija uz osmeh.

Kaže da među prijateljima ima dobre ljude i da ih ne deli po poreklu.

„Ovde slavimo sve moguće praznike. Znate kako je lep osećaj kad volite svoje, a tuđe poštujete. Najlepši su mi trenuci kad sa prijateljima ‘Kroaćanima’ (kako u šali zovu komšije Hrvate prim. aut.) ručamo i jedan kaže ‘dodaj mi hleb’, a onaj drugi ‘misliš kruh’, i to tako ide u nedogled, samo se ori smeh i šala. A svi znamo i u srcu osećamo isto – da smo dobri ljudi i da smo tu svi jedni za druge i u dobru i u zlu“, priča sagovornica portala “Danas”.

Prema njenim rečima, jednom joj je poznanik Norvežanin objašnjavao da je jeo najlepši kolač u Srbiji. Nije znao kako se zove, pa je pokušavao na sve načine da dočara, dok na kraju nisu shvatili da je jeo – pogaču. (smeh)

„Naučila sam da prihvatim od njih ono što je dobro. Ljuti me kad naši ljudi koji žive ovde loše govore o Norvežanima, sistemu itd. Ne znam šta je to što ih drži ovde, ukoliko su toliko nezadovoljni. Znam da su ljuti što nisu u svojoj zemlji i među svojima. Ali nisu nam Norvežani krivi što smo mi došli kod njih. Oni su jako prijatni i ne smem ni da pomislim kako bi se mi ophodili kad bi situacija bila obrnuta. Često u šali kažem, zamislite dođete u bolnicu, a medicinska sestra strankinja vam kaže ‘ne razumem, ponovi’. Pa ja bih podigla celu bolnicu na noge. A oni kažu da su na strance navikli. Da su i sami svesni da smo im potrebni“, navodi ona.

Marija je po zanimanju medicinski tehničar. Seća se anegdote iz aviona, na letu Beograd-Oslo, kad je stjuardesa pitala da li na letu ima medicinskih radnika. Tada je sa svojih sedišta ustalo više od polovine putnika.

„Moje radno mesto je tamo gde život počinje i tamo gde pacijentu sa zadovoljstvom kažete ‘vidimo se opet’. Ovde nas dosta cene i uvažavaju naše iskustvo, znanje i upornost. Do sada sam sasvim dovoljno postigla. Prvo i osnovno je unutrašnji mir i spokoj. Pravo na mišljenje i sloboda izražavanja. Kao stranac imate prednost, mi možemo da kažemo i više nego Norvežani. Sve što oni kažu, a da je protiv stranaca može biti diskriminacija. Dešava se da ja nešto ispričam, što me je isprovociralo, a oni kažu da mi je lako jer oni ne smeju da kažu šta misle“, objašnjava Marija.

U slobodno vreme dosta se druži sa kolegama. Leti su najčešće na plaži. Praktikuju da se tamo okupljaju posle posla kako bi što bolje iskoristili lepo vreme. Uz času dobrog vina i naravno jagode, na koje su Norvežani ponosni, dodaje Marija.

„Zime su duge i hladne, ali vas standard nekako oraspoloži. Zimi je većina na skijalištima kojih ima u svakom delu grada. Neki otputuju u južne krajeve da se malo ugreju. To je vrlo dostupno, bar odavde“, priča ona.

Marija smatra da nas je pandemija sve nekako vratila u stvarnost i pokazala da uvek ima neko iznad ko može sve lepo da pokvari.

„Ovde su jako rigorozne mere, do skoro ništa nije radilo, osim prehrambenih prodavnica i apoteka, bar je tako u Oslu. Zabranjeno je okupljanje više od 10 ljudi, a do skoro je bilo pet. Preporuka države je da se ne putuje, a ukoliko putujete, u povratku je obavezan karantin od 10 dana u hotelu, koji se nalazi na aerodromu. Ne možete biti kod kuće u karantinu, čak iako živite sami. Troškovi su otprilike 50 evra po danu. U Norvešku ne možete da uđete kao turista, niti u posetu, za sada još uvek. Grozan je osećaj. Političari krše pravila, javno se izvinjavaju i govore da će platiti kaznu. To više nije ni važno, samo primećujem neke meni već poznate znakove kraj puta“, zaključuje Marija.

Izvor Danas
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More