Francuska predstavnica nikada neće zaboraviti SRPSKE KORENE, evo šta piše na papiru koji je dobila od DEDE i od kog se ne odvaja! (FOTO, VIDEO)

"Da je uvek seća šta joj je sudbina NAMENILA", pismo koje je dobila od dede Petra PJEVIĆA, Barbara Pravi uvek nosi sa sobom!

Foto: Tanjug (AP Photo/Peter Dejong)
170

Predstavnica Francuske na Pesmi Evrovizije Barbara Pravi (28) koja je inače srpskog porekla osvojila je drugo mesto u Roterdamu sa sjajnom numerom “Voala”. Srbija joj je dala 12 poena, a svi smo kraj malih ekrana videli kako u kameru vikala “Deda” na srpskom jeziku u trenutku kada je od Srbije dobila 12 poena.

Barbara se rodila i odrasla u Parizu, ali je sprskog porekla i pravo prezime joj je Pjević. Naime, Barbarin deda sa očeve strane je Srbin, dok je deda sa majčine strane iz Iraka.

Foto: Tanjug (AP Photo/Peter Dejong)

Francuskinja sprskog porekla je u intervjuu za Novosti rekla da uz sebe stalno nosi jedan komad hartije od dede Petra.

Nikad se ne razdvaja od njega. Na njemu, deda Petar Pjević joj detaljno, preko cele stranice, pisano rukom, objašnjava poreklo porodičnog prezimena, “da se uvek seća šta joj je sudbina namenila”. Pevati, na ekavici i ijekavici. Pevačica Pjević!

Svog dedu prosto obožava, a to što joj je napisao, kaže, donosi joj sreću. Zbog njega je, uostalom i postala Pravi, jer je njen deda baš onaj pravi, pun ljubavi za svoju unuku, kao što svaki pravi deda treba da bude.

– Ah, moj deda Petar! Mnogo ga volim. Svi ga zovemo deda. Mnogo mi znači – kaže Barbara Pravi.

Da li vas je naučio da pevate nešto na srpskom?

– Naravno! Upamtila sam pesmicu “Ringe ringe Raja, došo čika Paja”. Stalno sam je pevala kad sam bila mala, zahvaljujući mom dedi.

On je prvi došao u Francusku?

– Da. Iz Beograda je. U Francuskoj se, posle, rodio moj tata Mark. Mama je iz Irana. Tata je profesor etike, a mama inspektorka nacionalnog obrazovanja.

Iz umetničke ste porodice?

– Tata svira gitaru, a deda s mamine strane, Iranac, slikar je.

Govorite li srpski?

Nažalost, ne. Osim reči dečje pesme koju me je naučio deda, znam još da kažem i “hvala”! Ali, volela bih da naučim.

Jeste li bili u Srbiji?

– Samo jednom, kada sam imala 12 godina. Ne sećam se najbolje, davno je bilo. Išli smo kolima s juga Francuske i bila je to prava avantura. Ali, volela bih mnogo da ponovo odem. Nameravam da posetim Srbiju čim se otvore granice posle pandemije.

Znate li da vas i vašu pesmu mnogo vole u Srbiji?

Hvala puno, zaista. Veoma mi je drago zbog toga. Veliki pozdrav svima u Srbiji.

Kome ste posvetili nastup na “Evrosongu”?

– Mom dedi, svima koji vole moju pesmu, mojoj ekipi koja je danonoćno radila na ovom projektu, svima koji me prate.

Kakva je bila atmosfera u Roterdamu?

– Odlična. Sve se lepo odvijalo, bilo je zabavno. S druge strane, proveli smo 10 dana u hotelskoj sobi zbog pandemije, ali, šta da se radi. Organizatori su bili veoma striktni, međutim, imali su razloga za to. Bilo je neophodno zbog korone. Stalno su nas testirali, nismo imali pravo da izađemo. Vreme smo provodili s ekipom.

Izvor Novosti
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More