Nekada su naši napuštali mesta gde se pozivalo Kosovo, kako će sad reagovati?

Foto:Youtube
371

Iako iza skandaloznog svrstavanja amblema tzv. Kosova tik uz obeležja država pobednica u Prvom svetkom ratu, ali i poraženih, stoji crkva, Srbiji je jasan stav francuske države prema Kosovu , ispoljen još 2008. godine, navodi list.

Već za koji dan videće se da li je isticanje zastave nepriznate države u UN bila samo uvertira za ikonografiju koja će propratiti i obeležavanje kraja Velikog rata u Parizu, na koje dolaze lideri iz celog sveta.

Na ovaj događaj pozvan je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači.

Kako navode „Novosti“, u Notr-Damu su naznačili da su zastave istakli oslanjajući se upravo na listu zvanica francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Za sada je nepoznanica kako će se francuske vlasti ponašati na predstojećoj ceremoniji kada su u pitanju zvanična obeležja.

Inače, prilikom zvaničnih sastanka sa liderima Zapadnog Balkana EU koristi tzv. formulu Gimnih, koja podrazumeva da učesnicu budu predstavljeni samo imenima, bez naziva država ili isticanja zvaničnih simbola.

Ipak, jedna ovakav simbolični trenutak gotovo da je nezamisliv bez državnih obeležja, navode „Novosti“.

Ukoliko Francuska želi da kako dolikuje zvanično obeleži važan trenutak u istoriji čovečanstva trebalo bi da prida značaj i prigodnim obeležjima, a među njima su i zastave.

To bi, međutim,mogao da bude nepremostiv problem za zemlje koje nisu priznale jednostranu proglašenu nezvanost Kosova, zaključuje se u tekstu.

Po mnogima je Francuska, jedan od tradicionalnih, najvećih ratnih saveznika Srbije, zabila nož u leđa našoj zemlji. Međutim, istoričar Mile Bjelajac kaže da zastava takozvane države Kosovo među obeležjima zemalja koje slave vek od pobede koja je promenila sliku i istoriju Starog kontinenta, ne treba da nas čudi, jer je zapravo slika odnosa Francuske prema njenim međunarodnim, blokovskim obavezama, piše Sputnik.

Direktor instituta za noviju istoriju Srbije podseća da je Francuska učestvovala u ratu protiv SR Jugoslavije 1999. i sa svojim predstavnicima bila prisutna na Kosovu, a posebno se priseća uloge Bernara Kušnera. Važno je reći i da je bilo Francuza koji su se tome protivili i upozoravali na pravu prirodu tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i na pravu prirodu odnosa ekstremnih Albanaca prema Srbima, podseća Bjelajac.

„Međutim, Francuska je priznala tu samoproklamovanu državu 2008, ne osvrćući se na tradiciju odnosa sa Srbijom, vodeći se isključivo svojim trenutnim odnosima sa zemljama NATO-a i supersilom SAD. Ovaj događaj je na tragu tog legitimisanja francuskog stava prema problemu Kosova i Metohije i nije iznenađujuće“, kaže Bjelajac.

„U jednom trenutku 2008, pa i narednih godina, stav države je bio da naši predstavnici demonstrativno napuštaju mesta na koja se poziva i delegacija Kosova. Na kraju krajeva, ostajanje bez protesta je neka vrsta naše saglasnosti sa postojanjem te realnosti. U najmanju ruku, bio bi potreban jedan demarš iz Beograda“, ocenjuje naš sagovornik.

„Nema pobednika, nema poraženih, svi su želeli isto, kako reče Miteran pred Kolom — da se što pre vrate svojim kućama. Međutim, postoji jedno prozaično istorijsko pitanje, šta bi se desilo da se Francuska nije odbranila, šta bi se desilo da se Srbija nije vaspostavila pobedom 1918? Da li bi uopšte bilo slobode za Poljake, Čehe, Slovake, za deo Rumuna, za ceo prostor na kome žive Južni Sloveni“, kaže Bjelajac.

Izvor Infobrif
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More