Hoće li zemlje ZAPADNOG BALKANA da potpišu “MINI ŠENGEN”?! Tri razloga zašto SRBIJI to nikako ne odgovara!

NEZGODNA PONUDA ZA SRBIJU?!

Foto: Unsplash/ Adolfo Felix
415

Šest zemalja zapadnog Balkana mogle bi da potpišu sporazum kojim će biti dozvoljen slobodan ulazak, tranzit i kratak boravak građana koji imaju njihove biometrijske lične karte.

Podrazumevao bi i slobodno kretanje građana trećih zemalja kroz region, a kojima je jedna od potpisnica izdala vizu. Time bi, recimo, svako ko dolazi iz zemalja van Zapadnog Balkana, a kome Kosovo ili Albanija izda vizu, mogao bez ikakvih prepreka da uđe i zadrži se u Srbiji, piše “Blic”.

Pozicija Srbije po ovom pitanju teška je iz barem tri razloga: time bi se pitanja iz dijaloga Beograda i Prištine “preselila” na regionalni nivo, zbog činjenice da Srbija ne priznaje vize Kosova, ali i zato što bi viznu politiku, koja je važno bezbednosno pitanje, na izvestan način i uz zadržavanje autonomije, “stavila u ruke” Albanije i Kosova.

Prištinski list Koha objavio je nacrt sporazuma, bez otkrivanja ko je autor, u kojem tvrdi da bi Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo mogle da potpišu sporazum o slobodnom kretanju građana uz biometrijsku ličnu kartu.

Paraf bi, tvrdi Koha, trebalo da bude stavljen tokom sledećeg samita u okviru Berlinskog procesa, koji je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel, i to ovog leta u Berlinu. Planirano je da stupi na snagu 1. januara 2022. godine.

Stanovnike zemalja, kako tvrdi Koha, nacrt sporazuma definiše kao “građane”, ali bi Kosovo trebalo da bude označeno fusnotom: ”Ova beleška ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SBUN 1244 i mišljenjem MSP-a o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova“.

Praktično ovo je izmenjena verzija “mini Šengena”, a kako stoji u nacrtu, nesmetan prolazak kroz granice šest zemalja Zapadnog Balkana podrazumeva i kratak boravak, ne duži od 90 dana tokom perioda od 180 dana.

– Građanin jedne od strana može ući na teritoriju druge strane, u skladu sa ovim sporazumom, pod uslovom da: poseduje važeću biometrijsku ličnu kartu koja važi najmanje tri meseca, nema zabranu ulaska i boravka na teritoriji druge strane, ne predstavlja pretnju po bezbednost ili javno zdravlje druge strane, verifikovane objektivnim, konkretnim i relevantnim informacijama i podacima, kao i podacima nadležnih organa – navedeno je u nacrtu sporazuma, a koji je objavila Koha.

Deo sporazuma odnosi se i kretanje državljana zemalja van Zapadnog Balkana, i izdavanje viza.

– Državljani trećih strana od kojih se zahteva da imaju vizu za ulazak na teritoriju svih ugovornih strana mogu ući na teritoriju svake ugovorne strane na osnovu važeće vize koju je izdala jedna od strana u sporazumu. “U skladu sa domaćim zakonodavstvom” – deo je nacrta sporazuma.

Time bi, recimo, svako ko dolazi iz zemalja van Zapadnog Balkana, a kome Kosovo ili Albanija izda vizu, praktično mogao bez ikakvih prepreka da uđe i zadrži se u Srbiji. Istina, nacrtom je ostavljeno i da svaka strana sporazuma zadržava pravo, kako objavljuje Koha, da u skladu sa svojim domaćim zakonom, otkaže boravak na svojoj teritoriji.

Zemlje Zapadnog Balkana, svaka iz svojih važnih unutrašnjih razloga, nemaju ujednačenu viznu politiku, a kako tvrdi Koha, nacrt ovog dokumenta izražava posvećenost ujednačavanju politika u vezi sa izdavanjem viza.

Ostaje da se vidi šta će da li će se i u kakvoj verziji sporazum naći na stolu, a sagovornici Blica kažu da je pozicija Srbije oko ovog pitanja jako teška.

“Mali šengen” zaživeo na Zapadnom Balkanu: Ovih šest država više ne traže PCR test na granici!

– Teška, jer je ovo pokušaj da se pitanja koja Beograd i Priština rešavaju u Briselu praktično dižu na regionalni nivou, u kojem bi pozicija Prištine mogla da bude lagodnija. Srbija je posvećena dijalogu, ali je čvrstog stava da Brisel treba da ostane mesto u kojem se neraščišćena pitanja rešavaju – navodi izvor Blica.

Drugi, ne tako manje bitan razlog zbog kojeg je Srbija u nezgodnoj poziciji tiče se pitanja vizne politike.

– Srbija ne priznaje vize sa pečatom takozvane republike Kosovo, i važno je unutrašnje pitanje, a ovaj sporazum baca totalno drugačije svetlo na taj deo. Dalje, njime bi se vizna politika, koja je velikim delom i političko i bezbednosno pitanje, na izvestan nači način “stavila u ruke” Albanije i Kosova. Jasno je da bi zadržali u autonomiju u odlučivanju, ali ovo vodi na bezbednonosno klizav teren – napominje izvor Blica.

Stanovnici Zapadnog Balkana prelaze granice bez viza, uz lične karte. Srbija ne priznaje vize koje je izdalo Kosovo, kao što ne priznaje ni njegovu nezavisnost. Stanovnici Kosova u Srbiju, ulaze samo uz ličnu kartu, a na prelazu im se radi dodatni dokument.

Taj papir onda moraju da čuvaju i sa njim mogu da budu u Srbiji tri meseca, a kada se vraćaju, moraju da ga pokažu na granici. Takođe, na aerodromu prvo mogu da pokažu samo ličnu kartu, a tek kada uđu u međunarodne vode na narednom aerodromskom punktu – pokazuju pasoš Kosova.

Oni koji imaju pasoš Kosova, mogu da putuju bez viza u Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru. Najvažniji deo izdavanja viza je bezbednosni apsekt, njima se kontroliše ko od stranaca ulazi u zemlju.

Baza podataka, Veće za regionalnu saradnju

Nacrtom sporazuma se podrazumeva i uspostavljanje baze podataka.

– Ovaj sporazum takođe predviđa uspostavljanje regionalnog informacionog sistema/sigurne baze podataka, koja će se sastojati od svih informacija i baza podataka relevantnih za pravilno sprovođenje ovog sporazuma, a to su: Spisak trećih zemalja, građana kojima je potrebna viza za ulazak na teritoriju sve strane ovog sporazuma; Spisak trećih zemalja, čiji državljani ne trebaju vize i mogu ući na teritoriju svih strana ovog sporazuma sa biometrijskim dokumentima (pasoš i lična karta) – navodi se u dokumentu.

Na sprovođenje sporazuma biće uspostavljeno regionalno telo, a postojaće komisija koja će biti zadužena za organizaciju, koordinaciju i nadgledanje aktivnosti u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma. Komisiju će činiti po dva predstavnika iz svake zemlje, a njenim radom koordiniraće Veće za regionalnu saradnju.

Pet tačaka preambula sporazuma:

Prva – izražava volju za jačanjem regionalne saradnje i međusobnog razumevanja, kako bi se doprinelo ekonomskom razvoju i povećalo ekonomski rast, investicije i zapošljavanje na zapadnom Balkanu.

Druga – uzima u obzir važnost slobodnog kretanja ljudi, kako bi se osigurao ekonomski napredak i prosperitet

Treća – podseća na zaključke Samita ministara unutrašnjih poslova i bezbednosti šest ekonomija zapadnog Balkana, održanog u okviru Berlinskog procesa 16. oktobra 2020. godine

Četvrta – podseća na izjave lidera zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom tržištu, kao katalizatoru za dublju regionalnu ekonomsku integraciju i korak bliže jedinstvenom tržištu EU, usvojenu na Samitu lidera zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, održanom u 10. novembra 2020. u Sofiji

Peta – ističe da nijedna odredba sporazuma ne može tumačiti tako da isključuje stranke iz njihovih prava i obaveza prema postojećim ugovorima, uključujući njihove postojeće regionalne i bilateralne sporazume.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More