“Na aerodromu i treba da upišem zemlju na formularu uvek napišem Jugoslavija”, Merima Isaković nikad otvorenije o saobraćajki koja ju je paralizovala (VIDEO)

Foto: Youtube/printscreen
182

Nekada slavna srpska glumica Merima Isaković, na životnoj adresi u Australiji, danas je u onlajn gostovanju na festivalu Mikser evocirala uspomene na svoju filmsku i pozorišnu karijeru u bivšoj Jugoslaviji i rekla da za nju ta država i dalje postoji.

“Jugoslavija nije nestala, naprotiv, ona postoji dokle god postoje narod koji tu živi”, izjavila je bivša dramska umetnica, danas veoma uspešna u pozivu kliničkog psihologa.

“Samim tim za sebe uvek kažem da sam Jugoslovenka i smatram da su u zabludi svi koji misle da te države više nema. Kada se nalazim na aerodromu i treba da upišem zemlju na formularu uvek napišem Jugoslavija. Ona je meni u srcu”, navela je Isakovićeva.

U razgovoru sa novinarem Aleksandrom Ðurišićem preko YouTube kanala Miksera prisećala se svoje filmske, pozorišne i televizijske karijere koja je naglo prekinuta zbog teške saobraćajne nesreće koja joj se desila kada je imala svega 21 godinu.

Kako je slogan ovogodišnjeg festivala Mikser “Zagrljaj” kao simboličan put ka oporavku od pandemije i pobedi fizičke distance, Isakovićeva je naglasila da je zagrljaj izuzetno važan, prava esencija u prenošenju emocija.

Prema njoj, zagrljaj ne bi trebalo nikada da bude shvaćen pogrešno.

Popularna između 70-ih i 90-ih godina prošlog veka, mnogi su je smatrali jednom od najlepših žena bivše Jugoslavije.

Umetnica koja je upisala FDU sa 17 godina, prisetila se svog prvog filma “Ljubav i bes” (1978) Bakira Tanovića, gde su joj partneri bili Viktor Starčić, Dragomir Bojanić – Gidra, Milan Štrljić i drugi.

“Od tog filma je onda sve krenulo, snimala sam dalje jedan za drugim projekte u kratkom razmaku i uživala u tom poslu”, govorila je Isakovićeva.

Igrala je iste godine 1979. u tri televizijska filma “Lanci” u režiji glumca Steve Žigona, “Zlatan lančić” Aleksandra Mandića i “Pupinove zvezde” Save Mrmaka.

Volela je saradnju sa kolegama, tako je u “Lancima” delila mali ekran sa Jelenom Žigon, Vojom Brajovićem, Irfanom Mensurom, Žarkom Radićem i Olgom Spiridinović.

Petar Kralj i Danilo Lazović su joj bili partneri u “Pupinovim zvezdama”, dok je u “Zlatnom lančiću” to bila Radmila Savićević.

Ipak, ona ističe najviše rad sa rediteljem Živkom Nikolićem na nezaboravnom filmu “Jovana Lukina” (1979), koji je ostavio dubok trag.


“Živko Nikolić je bio Salvador Dali domaće kinematografije”, prvi su njeni utisci o čuvenom reditelju filmova “Lepota poroka”, “Čudo neviđeno”, “Smrt gospodina Goluže”.

“Smatram da takvog umetnika nisu sačuvali kako zaslužuje. Tačno je da iza njega ostaje toliki opus koji govori sam za sebe, ali mislim da je trebalo više obratiti pažnju na njega”, naglasila je Isakovićeva.

“Zaista je bio pravi slikar filma, kao da je sve vreme slikao na platnu umesto kamere i kadrova”, prisećala se glumica.

Opisala je da je rad sa njim izgledao tako da oni samo sede, ćute, onda klimnu oboje glavom, da bi ona zatim ustala i ušla u kadar… tako jednostavno.

“Drugi su mi pričali kako je sve to izgledalo, jer ja nisam ni bila svesna kako je bilo lako raditi sa njim. I on je bio čovek tišine, kao što sam i ja. Nikolić je disao kroz film”, opisala je istaknutog reditelja.

Najviše je, kaže, volela da se druži sa kolegama glumcima kao što su Žarko Laušević, Rade Šerbedžija, Enver Petrovci, Miodrag Krivokapić Brik, Petar Božović, posebno Dragan Nikolić, kao i nedavno preminuli Boris Komnenić.

Pamti se njena predstava “Staklena menažerija” Tenesija Vilijamsa, u režiji Ljiljane Todorović, koju je igrala u invalidskim kolicima, jer i taj lik u drami je u tom stanju.

Tada joj je partner bio Žarko Laušević u ulozi njenog brata, gde kaže da su imali retko izvanrednu saradnju, a što se dogodilo pred početak raspada Jugoslavije 1991. godine.

Osim njega, posebno je izdvojila Dragana Nikolića sa kojim je snimila svoj poslednji film “Neka druga žena” (1981) Miomira Mikija Stamenkovića.

Značajna ekipa glumaca je sa njom učestvovala u tom uspešnom ostvarenju – Ljubiša Samardžić, Petar Kralj, Svetlana Bojković, Dušica Žegarac, Dragomir Felba.

“Uvek mi je Dragan Nikolić bio velika podrška, na fakultetu, u životu i onda na tom filmu. Ali, ne samo meni, već i mnogim mojim koleginicama, pravi prijatelj u svakom smislu”, evocirala je uspomene na poznatog glumca.

Zbog teške povrede kičme prilikom udesa ostala je nepokretna, premda je išla na terapiju u Rusiju, Ukrajinu i Kinu.

Početkom 90-tih vratila se u Beograd, a onda se zbog građanskog rata preselila na Novi Zeland.

Period te teške nesreće opisuje kao osećaj prave tišine i zaustavljenosti, a prvo buđenje nakon udesa izazvalo joj je strah, jer je bila bespomoćna.

Glumu je počela da studira u klasi Ognjenke Milićević, ali je posle snimanja filma “Ljubav i bes” 1978. prešla u klasu profesora Milenka Maričića, sa kojim je ostvarila veoma blizak i produhovljen odnos i nakon diplomiranja.

Poruka za Lečića

Glumica Merima Isaković ispričala je da su joj se nakon potresnog svedočenja u intervjuu javile devojke koje su joj ispričale da im je Branislav Lečić prilazio na razne nepristojne načine.

– Sve što sam ispričala bilo je u nadi da će se time zaustaviti medijska hajka i psihološko zlostavljanje nad jednom mladom ženom Danijelom Štajnfeld, koja je uspela da se uzdigne iz pepela i prozove nasilnika na odgovornost. A i celo društvo jer tragična trauma koja se desila Danijeli Štajnfeld nije priča o izolovanom činu – jednoj žrtvi jednog nasilja, niti o jednom nasilniku. To je priča o pojavi koja je mnogo češća nego što je društvo spremno da prizna. Koliko sam shvatila, Danijela nije želela da svojom prijavom otvori javnu debatu. Verovala je da će je zakon u njenoj domovini zaštititi i još važnije: da će zaštititi druge devojke od istog i sličnih nasilnika time što će se ovaj nasilnik zaustaviti u razularenoj bahatosti – rekla je za Nedeljnik, prenosi “Blic”.

– Stojim iza svake reči na onih 18 stranica koje su objavljene u Nedeljniku 8. aprila 2021. godine, ispričala je legendarna glumica Merima Isaković.

– Voljne su da svedoče pred Tužilaštvom, ali samo pod uslovom da njihov identitet ostane u tajnosti. Naglasile su da ga se boje, ali i da su zaprepašćene toksičnim napisim, pa i šire. Pitale su me da li mogu da nekako meni kažu sve što su doživele od Lečića, ali da sačuvam njihov identitet.

Svedoci su, nastavlja Merima Isaković, voljni da on preda snimke gde su njihovi glasovi maskirani na uvid Tužilaštvu, a takođe su voljne da razgovaraju direktno sa tužiocem i svedoče, ako im je zagarantovana tajnost identiteta.

“Neću da ulazim u to kako se Lečić sad oseća. Bilo bi dobro da svoja osećanja podeli sa nekim dobrim kliničkim psihologom. Lečić i svi drugi koji su počinili nasilje treba da istraže u sebi šta je to što ih je nateralo da povrede neku drugu osobu”, rekla je Merima.

Merima je naglasila da nije pomislila da će Lečić vremenom “pokušati da napastvuje još neku devojku” i dodala da bi posle svega želela da čuje njegovo izvinjenje.

“Zašto Lečić zove devojke na neko tajno mesto? Zašto je to skriveno? Zato što je svestan da to nije u redu i zato hoda po ivici svoje bezbednosti. Zato nemate svedoke za silovanje. Zašto se ne izvini sada? Tako bih volela da čujem njegovo izvinjenje. Zaista se nadam da će mu neko pomoći. Očigledno nije samo jednom napravio pogrešan potez već više puta”, rekla je Merima.

Merima Isaković, podsetimo, nedavno je dostavila tužilaštvu pismo u kome je navela da postoje svedoci koji bi mogli da govore o tome kako ih je glumac Branislav Lečić seksualno uznemiravao. Takođe tvrdi da postoji još nekoliko Lečićevih žrtava koje su spremne da progovore.

Oglasio se i Branislav Lečić povodom novih optužbi!

Branislav Lečić, se oglasio povodom celog slučaja ističući da je nevin u celoj priči i da su sve informacije o njemu potpuno neistinite.

– Pre svega, objavljena informacija je potpuno neistinita, jer ja nisam učinio, niti pokušao da učinim krivično delo silovanja.

– Dalje, osvrnimo li se na zakonsku regulativu javnog informisanja, videćemo da se putem medija objavljuju i informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama svog zakona, i da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštenja su dužna da to prvo poštuju. Postavlja se pitanje čiji interes i prava se ostvaruju na ovaj način, označavanjem nevinih ljudi kao učinilaca najtežih zločina, i to čak pre pokretanja krivičnih postupaka. odim što je objavljivanjem mojih fotografija u tekstu o silovanju i mojim označavanjem kao “moćnog nasilnika” i silovatelja povređen javni interes građana Republike srbije, ovim činom povređeni su i moji lični interesi i prava, a pre svih moji ugled i čast, kao i pretpostavka nevinosti kao pravo koje mi je zagarantovano najviše nacionalnim i međunarodnim pravnim aktima – rekao je za Nedeljnik.

 

 

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More