Tri sestre jedine su Srpkinje u zdravstvenom centru u Pragu koje rade sa kovid pacijentima (FOTO)

Foto: Printscreen Twitter
227

Marina Perović, Vlasta Stojadinović i Milica Dugić jedine su Srpkinje u  zdravstvenom centru u Pragu koji broji na stotine čeških radnika i koje rade u kovid sektoru. A važe za najbolje radnice.

Prvi put za godinu dana, sve tri su bile u istoj smeni i tako je nastala ova fotografija koja je oduševila Srbe u otadžbini i rasejanju.

Marina radi kao glavna sestra na stomatološkoj hirurgiji u jednom od najvećih privatnih zdravstvenih centara u Češkoj, a od početka pandemije je u kovid sistemu.

-Kad je krenula pandemija, premeštali su nas svuda po Pragu, gde vam kažu tu morate da idete, kao u ratu, pet meseci bez jednog slobodnog dana. Bilo je mnogo teško. Češka je bila među zemljama sa najvećim dnevnim brojem obolelih. Sve je bilo zatvoreno, nisu mogle više od dve osobe zajedno na ulici da budu. Onda sam, uz redovan posao, dodatno prešla u ogranak koji radi antigenske testove. Tu su, na moj poziv, počele da rade i Milica i Vlasta, počinje za 24sedam svoju neverovatnu životnu priču Marina.

Rodom je iz malog sela pored Kosovske Mitrovice, gde žive njeni roditelji i dva mlađa brata. Tokom ratnih sukoba ostala je bez većeg dela rodbine.

-Završila sam srednju medicinsku školu i tražila posao, ali ga nije bilo. Otac je poslovno bio u Češkoj i dolazila sam u Prag da ga posetim. Svideo mi se grad, jer ima neku našu dušu. Pokušala sam tu da nađem sreću. Upisala sam češki jezik i konkurisala za posao. Nisam se previše nadala, ali već za 15 minuta stigao je poziv da sutra ujutru dođem na razgovor i tako je sve počelo, priseća se Marina. Vrlo brzo je, kaže, napredovala do glavne sestre, te sada i rukovodi kompletnim osobljem, iako je strankinja.

-Kolege sa kojima radim su predivne i prihvatile su me kao svoju. Valjda i zbog činjenice da sam sama u Pragu, bez porodice. Uz svu tu podršku kolega, lekara, profesora, završila sam i dve više medicinske škole za glavnu sestru i menadžment u medicini. Kada je trebalo, umesto mojih roditelja, oni su odlazili u školu, navodi Marina.

Kaže da se tu oseća kao u svojoj drugoj domovini, ali da mnogo pati jer joj je porodica daleko. Stariji brat se oženio, a mlađi završava srednju školu. Kaže da ne želi da ode odande, iako je život mladih ljudi na Kosovu težak.

-Naš život dole se mnogo razlikuje od života vršnjaka van Kosova. Strah je stalno prisutan, nemate jednostavno slobodu koju imaju deca na samo sat vremena odatle, odmah preko administrativne linije. Doživeli smo i bombardovanje što ne bi nijedno dete na svetu trebalo da doživi. Ipak, sve te situacije vas ojačaju i posle kada se sretnete sa nekim problemima u životu lakše ih prebrodite, govori ova hrabra devojka.

Dodaje da nikada pre nije pomišljala da će živeti u inostranstvu, te da je njeno srce i dalje u domovini.

-Nisam planirala da napustim Kosmet, iako nismo imali novca ni za more jednom godišnje, tražila sam posao ali nije ga bilo i zato sam odlučila da se potrudim da uspem da bih mogla sva znanja i iskustva da usmerim ka svom narodu, zemlji, porodici i prijateljima, objašnjava i dodaje da je zato i formirala grupu na Fejsbuku “Srbi u Pragu” (Srbové v Praze) kako bi okupila naše ljude, ali i Čehe koji vole Srbe i našu zemlju.

Tako je kaže, upoznala i Milicu i Vlastu. Kada je imala priliku da zaposli nove ljude, objavila je to na grupi i, među mnogima, javile su se i njih dve.

-Kriterijumi za zapošljavanje u ovoj firmi su izuzetno visoki. To što nas tri radimo i što smo hvaljene mnogo govori o tome koliko cene Srbe, koliko se mi trudimo, koliko smo predani poslu i požrtvovani. Kada su njih dve na smeni, ja sam potpuno mirna, znam da će sve biti u redu, priznaje Marina.

Milica je, dodaje, na doktorskim studijama iz mikrobiologije, ide uz to na praksu i radi na testiranju u kovid centru. Vlasta je završila višu školu za medicinsku sestru u Nišu.

Sada kada je korona malo popustila, Marina nađe vremena i za sebe, te piše pesme.

-Najveća inspiracija mi je domovina, Srbija, ali te pesme pišem samo za sebe, kada pomislim na porodicu i rodno mesto obično mi krenu suze, pa te emocije prenesem na papir, kaže za kraj Marina i dodaje da je zajedno sa prijateljima u Pragu prikupljala i humanitarnu pomoć za decu na Kosmetu, novac, sredstva za higijenu, školski pribor, kompjutere.

 

Izvor 24sedam
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More