“Uklopila sam se tek posle TRI GODINE”! Za ovu SRPKINJU čuli su svi NORVEŽANI, a kada im kaže čime se bavi ostavi ih BEZ TEKSTA! (FOTO)

Dejanu Stefanović iz Kragujevca, Norvežani pozdravljaju na ulici, sve ih je oduševila, a evo čime se bavi i zašto joj je bilo teško da se uklopi u novu sredinu!

Foto: printscreen/instagram dejana stefanović
284

Fudbalerka Dejana Stefanović iz Kragujevca možda nije velika sportska zvezda u rodnoj Srbiji, iako niže zavidne uspehe, ali je zato u Norveškoj ljudi prepoznaju na ulici… Ova mlada dama u loptu se “zaljubila” na prvi pogled, već u četvrtoj godini, a ni dve decenije kasnije ta ljubav nije ništa manja.

“Sve devojčice igrale su se lutkama, a meni je omiljena igračka bila – lopta. Roditelji mi kažu da sam od malih nogu dobro znala šta želim. Još u prbvom razredu sam na času fizičkog trčala za dečacima i želela da igram fudbal sa njima. Tako me je i primetio nastavnik fizičkog vaspitanja – video je talenat u meni i pozvao me da treniram u muškoj ekipi. Tada sam imala tri cilja: da budem najbolja devojčica među svim dečacima, osvojim Ligu šampiona i budem reprezentativka Srbije”, ističe ova 23-godišnjakinja za portal “Blic Žena”.

Dejana je svoje prve ozbiljnije fudbalske korake napravilas u ŽFK Kragujevac sa samo 13 godina, da bi već u 16. zaigrala za Crvenu Zvezdu i žensku fudbalsku reprezentaciju Srbije! Ostvarila je jedan od svojih dečjih snova, a upravo u tom periodu zacementirala je svoju ljubav i strast ka fudbalu.

Trud, rad i pasija za ovaj sport ubrzo su ovoj mladoj dami utrli put i ka međunarodnoj sceni – 2017. spakovala je kofere i karijeru nastavila u Francuskoj u dresu kluba ASPTT Albi.

“Francuska je predivna zemlja, puna emocija, sa prelepom hranom, vinom, bogatom kulturom, a prijala mi je i klima. U klubu su igrale još dve devojke iz Srbije, tako da mi nije bilo teško da se adaptiram i odigrala sam jednu dobru sezonu. Godinu dana kasnije, dobila sam poziv od norveškog kluba Avaldsnes, pa se selim u hladnu Skandinaviju. Postala sam kapiten posle samo par meseci, ali već naredne godine sam promenila klub – preselila sam se u Oslo i postala član Valerenga IL”, priča nam Dejana koja i dan danas, treću godinu zaredom, igra i živi u Norveškoj.

Ova lepa fudbalerka kaže da joj u početku nije bilo lako da se navikne na klimu u Norveškoj, ali i miran temperament i rezervisanost tamošnjih ljudi.

“Imala sam puno izazova u Norveškoj, po dolasku sam bila sama, pa sam sve i doživljavala malo teže. Tek sada, posle tri godine, sam se uklopila i naučila da nađem balans u svemu. Norveška je prelepa zemlja, ali je najveći izazov bila klima. Devojke iz kluba su umele da se našale da kada ima sunca ima i mene, a kada ga nema – teško me je naći. U početku sam živela na zapadu Norveške, u gradiću Haugesund, gde je većim delom godine hladno, sa puno kiše, vetra i sivila. Nije mi prijao ni norveški mentalitet – ja sam emotivna, energična, puna života, dok su oni potpuno suprotni – jedno ravna linija, nema naglih promena, jedan miran život u kom svako gleda svoje”, dočarava Dejana život u Norveškoj.

Vremenom se adaptirala na ovu sredinu, ali se preselila i u Oslo, gde je vreme lepše i gde je upoznala više naših ljudi. Kaže da je život u ovoj zemlji lep, ali i skup:

“Standard je veoma visok, pa si donekle i ograničen. Ipak, jedna je od najsigurnijih zemalja na svetu, a sviđa mi se i što je ravnopravnost između žena i muškaraca na veoma isokom nivuo. Sviđa mi se i što Norveška ima okean, pa uživam u sunčanju i hrani u jednom italijanskom restoranu na obali. Već sam rekla da su vremenski uslovi najveća mana ovde, a nervira me i činjenica da možeš da pojedeš samo “plastično” voće i povrće”.

S one druge, profesionalne strane – Norveška je daleko ispred Srbije, ali i mnogo drugih zemalja Evrope kada je reč o ženskom fudbalu.

“Ovde je normalno da devojke igraju fudbal, a ljude to zanima, pa nas i mediji konstantno prate. Ovde sam se prvi put osetila poštovano i kao profesionalna fudbalerka i sportista. Ljudi me čak i prepoznaju i uglavnom mi čestitaju na tome što sam odlučila da se bavim fudbalom”, napominje ova fudbalerka i dodaje da je u Srbiji situacija drugačija.

“Uvek mi je zanimljivo da čujem šta ljudi misle. Kada kažem da sam fudbalerka, pitaju me da li imam posao pored toga, savetuju da nešto i studiram jer slava ne traje večno. Tvrde i da žene u fudbalu nisu plaćene i da neću zaraditi dovoljno, pa dobijam i savete kako treba da unovčim i uštedim, kako treba da se ponašam… Zanimljivo je i sa momcima – uvek se iznenade kad saznaju čime se bavim i “izgube” jer ne znaju šta bi me pitali. Onda krenu da me obasipaju stvarima sa fudbalskog terena, a to me jako zasmeje jer je to poslednja stvar o kojoj želim da pričam”, kaže ova 23-godišnjakinja.

Sa Valerengom je mlada Kragujevčanka osvojila duplu krunu – titulu i kup Norveške, i igra u okviru Lige šampiona. Nada se da je to tek početak njenih uspeha i da je tek čekaju dani slave i pobeda.

“Volela bih da se plasiramo što dalje u Ligi šampiona. A nekad sutra i da zaigram u jačim klubovima Engleske ili Španije. Moje želje usmerene su i na reprezentativnu karijeru – volela bih da sa Srbijom prođem na svetsko ili evropsko prvenstvo”, zaključuje naša sagovornica.

Izvor Blic Žena
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More