Američki profesor u SRBIJI vidi problem: Neće da prihvati ZAPADNI POREDAK!

Evo koji bi uslov po njemu morao da se ispuni da SRBIJA proglasi nezavisnost KOSOVA!

Foto: youtube/printscreen
242

Ljudi gledaju na BiH i Balkan i vide „močvaru“ problema, tu su etnonacionalne podele, hiljade ljudi koje napuštaju region, neuspeh u napretku ka pridruživanju NATO-u i EU, pa čak i zagađenje vazduha, rekao je u intervjuu za „Avaz“ ugledni profesor američkog Univerziteta „Džons Hopkins“ i spoljnopolitički analitičar Edvard P. Džozef.

„Ustvari, problem i rešenje su vrlo jasni. To znamo iz uspeha poput Ohridskog sporazuma, Prespanskog sporazuma i potpunog pomirenja između Crne Gore i Hrvatske. Zajednički element svih ovih sporazuma je da sve strane prihvate zapadni poredak. Tačnije, da je Balkan pod bezbednosnim i ekonomskim kišobranom NATO-a i EU, da su sve zemlje u regionu jednake, s jednakim pristupom članstvu u NATO-u i EU, te da su granice fiksne i konačne“, poručio je Džozef u intervjuu za „Avaz“.

Dodao je da problem predstavlja jedina država na Balkanu koja ne prihvata zapadni poredak, a to je, prema njegovom mišljenju, Srbija.

„Srbija je kandidat za EU, ali njena kandidatura je šarada. Ustvari, Srbija promoviše vrednosti, a ponekad i dnevni red Rusije i Kine, a u Mađarskoj ima važnog saveznika. Ipak, to hvale zapadni zvaničnici, koji zatvaraju oči pred napadom na demokratiju i podrivanjem iz Srbije saveznika u NATO-u, poput Crne Gore. Zašto? Jer Srbija drži polugu nad Kosovom. Zbog toga i zbog ove poluge Srbija ne želi prihvatiti nezavisnost Kosova, koje je još jedna formativna komponenta zapadnog poretka u regionu“, rekao je Džozef.

Smatra da se radi o istom problemu koji se uvek pojavljuje, a evidentan je bio i u BiH za vreme rata.

„Problem su podele unutar EU. Srbija ima polugu samo zato što pet zemalja EU (od kojih četiri pripadaju NATO-u) ne priznaje Kosovo. Ako bi Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar priznali Kosovo, transformisao bi se ceo region, uključujući i BiH. Zašto? Jer tada bi nestala poluga Srbije, koja bi bez ikakvog pritiska ili prinude prihvatila i priznala Kosovo kao nezavisnu državu. Na taj način Srbija bi prihvatila zapadni poredak za region, uključujući i to da su Bosna i Hercegovina i Crna Gora odvojene i suverene države – poručio je Džozef.

Istakao je da je prihvatanje zapadnog poretka od Srbije uslov za ustavnu reformu i funkcionalnu BiH.

„To je tako jednostavno. Sva druga pitanja, uključujući hrvatsko-bošnjačka, postaju rešiva. Sve postaje verovatno u ovom scenariju. BiH postaje funkcionalna zemlja, a pretnja otcepljenjem RS nestaje. Alternativa demokratskom suživotu je promena granica i, u nekoliko slučajeva, preseljavanje stanovništva. Ovo je ruski način. To je način haosa i kontinuiranih etnonacionalnih tenzija, a ne rešenja“, naglasio je Džozef.

Govoreći o hrvatskom non-pejperu, Džozef ističe da se on ne može uporediti s onim iz Slovenije.

„Hrvatski non-pejper uglavnom je benigne prirode, pa čak je i konstruktivan u određenim delovima. Zagreb može igrati konstruktivnu ili negativnu ulogu na Balkanu, ali je sukobljen u BiH zbog glasova Hrvata za HDZ. Zagreb je odigrao negativnu ulogu u dočeku Milorada Dodika i Dragana Čovića na najvišim nivoima, te u toplom prijemu Sergeja Lavrova nakon njegove namerno provokativne posete Sarajevu. I, također, u sklapanju poslova s Dodikom bez odobrenja Sarajeva“, poručio je Džozef.

Džozef posebno ističe da su i bošnjački političari, također, krivi za pogoršanje hrvatsko-bošnjačkih odnosa.

„Izbor hrvatskog člana Predsedništva BiH glasovima Bošnjaka, dok se bošnjački član bira bošnjačkim, a ne hrvatskim glasovima, nije u duhu Dejtonskog sporazuma. To je kršenje temeljnih principa pravičnosti. Također, korišćenje demografske nadmoći za političko pritiskanje suprotno je duhu Dejtonskog sporazuma“, istakao je Džozef.

Izvor Avaz
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More