“Pažljivo ćemo analizirati sadržaj Bajdenove uredbe”, Đurić o “osveženim sankcijama” za Zapadni Blakan!

Nakon što je predsednik AMERIKE, Džo Bajden potpisao uredbu o Zapadnom Balkanu, oglasio se ambasador Srbije, Marko Đurić.

Foto: Tanjug (Johanna Geron/Pool Photo via AP, File)
28

Predsednik SAD Džozef Bajden potpisao je uredbu kojom se proširuje opseg vanrednih mera u vezi sa regionom Zapadnog Balkana.

Inicijalna uredba je doneta 2001. godine, kao i kriterijumi za uvođenje američkih sankcija da bi se, kako je sinoć saopšteno iz Bele kuće, rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi.

Foto: Tanjug (AP Photo/Andrew Harnik)

Bajden je uredbom naložio sankconisanje bilo koje osobe za koju Ministarstvo finansija, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je “odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu”, prenosi Glas Amerika (VOA).

Kaznenim merama bi bile obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za “ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito”.

Kako je saopšteno iz Bele kuće, ova uredba takođe omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u “kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom”.

Novoom uredbom je obuhvaćen i Prespanski sporazum iz 2018. godine, kao i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.

Oglasio se ambasador Srbije u Americi Marko Đurić

Ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Ðurić izjavio je danas da će Srbija pažljivo analizirati sadržaj Uredbe predsednika SAD Džozefa Bajdena o proširenju opsega sankcija pojedincima i organizacijama sa Zapadnog Balkana, pratiti njenu primenu i moguće posledice po region i građane te da će u odnosu na to meriti svoje reakcije.

Foto: Tviter/printscreen

“Ako je suditi po pominjanju poštovanja Rezolucije 1244 i Dejtonskog sporazuma u ”osveženoj” uredbi o sankcijama, lično želim da verujem da su autori zapravo imali u vidu one koji se zalažu za ukidanje Republike Srpske i prekrajanje granica u kojima je Srbija priznata kao članica UN, ukljucujuci KiM – dakle pojedine separatiste na KiM i unitariste u BiH”, rekao je Ðurić za Tanjug.

Bajden je juče donetom uredbom između ostalog naložio da se sankcioniše bilo koja osoba za koju Sekretarijat za finansije, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je “odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu”.

Kaznenim merama bi bile obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za “ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito”.

Uredba, kako je saopšteno iz Bele kuće, takođe omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u “kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom”.

To, prema novoj uredbi, obuhvata i Prespanski sporazum iz 2018. godine i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.

Prvobitnu uredbu o vanrednim merama povezanim sa regionom Zapadnog Balkana, koja je na snazi još od 26. juna 2001. godine, doneo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš Mlađi.

On je tada potpisao izvršnu uredbu broj 13219 prema zakonu o suočavanju sa neuobičajenim i velikim pretnjama po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD koju u ovom slučaju predstavljaju akcije ljudi koji se bave, pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u bivšoj Republici Makedoniji (koja je sada Republika Severna Makedonija) i drugim delovima regiona Zapadnog Balkana, ili delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u Bosni ili rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. na Kosovu.

Predsednik Buš je tu uredbu dopunio u onoj koja nosi broj 13304, od 28. maja 2003. godine, kako bi preduzeo dodatne korake u vezi sa delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Ohridskog sporazuma iz 2001, u vezi sa Makedonijom.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More