“Otac je sav krvav izašao iz voza, video nju-i postao SRBIN”, neverovatna priča jednog GRKA, evo kako je postao jedan od NAS!

SCENARIO za neki HOLIVUDSKI FILM: Evo kako su se upoznali Kostina majka i otac!

Foto: unsplash
44

Kada Konstantinosa Antonopulosa, pitate šta je po nacionalnosti, kazaće vam dve stvari – za Srbe je Grk, dok je za Helene, Srbin. Kako god da ga naslovite, nećete pogrešiti, jer su obe opcije tačne. Kosta, kako ga zove većina ljudi, rođen je u “srpskoj Atini”, godinu dana nakon što su njegovi roditelji 1949. godine došli u našu zemlju kao politički nepodobne osobe u matičnoj zemlji.

Diplomirani mašinac, nekada radnik Progresa i to u ona srećna vremena, Kosta je više od pola života proveo u Srbiji, kada je devedesetih godina rešio da se sa sinovima Nikolom i Dimitrijem (Nikolaos i Dimitrios) i suprugom, rešio da započne privatni biznis na moru. Jedina prednost koju je imao bila je poznavanje jezika, poreklo i vera u uspeh. Ako na to dodamo spremnost i ozbiljnost, tada maloletnih sinova da se ozbiljno uključe u porodični posao, počevši od ajncera i pranja tanjira i čaša, šansa da se naum porodice Antonopulos, bile su minorne, piše “Blic”.

Ipak, sam dolazak u Srbiju, te i upoznavanje Kostine majke i oca, vredni su scenarija kakvog holivudskog filma. Naime, njegov otac je bio jedan od političkih neistomišljenika unutar Grčke, koji je bolji život i sigurnost morao da potraži van matice, zbog čega se ukrcao u voz koji je išao u pravcu zapadne Evrope. Ipak, kako su nam pola u šali, pola u zbilji ispričali njegovi sinovi, deda je zbog rane na nozi koja je krvarila, morao da izađe iz voza radi previjanja. Umesto bolnice, prva stvar koju je video, bile su dve kike. Za neupućene, kike su u to vreme bile simbol zdravlja i ženstvenosti, koje su muškarce ostavljale bez daha. Ostade čovek u Srbiji! Baš kao Kostinog oca. Kao simbol ljubavi, u Atini, al onoj srpskoj u srcu Vojvodine, 1950. godine, rodio se Konstantinos.

“Roditelji su bili politički imigranti, oni su posle građanskog rata 1949. morali da odi iz Grčke. Sledeće godine, rodio sam se ja. U našoj kući, pričao se samo grčki jezik, pa sam sad do svoje osme godine, pričao samo grčki jezik. Bilo je dosta dece, bila je to kao neka grčka kolonija, dok se nisu preselili po drugim zemljama u Evropi. Komunisti nakonjeni Staljinu, otišli su u SSSR, dok su oni liberalniji, kojima su pripadali i moji roditelji, ostali u Novom Sadu“, kaže Kosta na početku razgovora, dodajući kroz smeh kako ga zbog čitave priče, u Srbiji zovu Kosta Grk, dok je za Helene, Kosta Srbin.

Sa polaskom u osnovnu školu, započelo je i učenje srpskog jezika. Kako kaže, nije mu posebno teško padalo, baš zbog činjenice da je odrastao u Novom Sadu, možda i najpoznatijem srpskom gradu po multietičnosti.

„Ja sam odrastao u multinacionalnoj sredini, bilo je dosta Mađara, izbeglica raznih, puno dece, i nije mi nešto teško palo da naučim jezik. Samo smo se igrali, bilo je to lepo detinjstvo. Uklopio sam se brzo, jer roditelji su stalno bili na poslu, pa smo po čitav dan provodili zajedno”

U Novom Sadu je započeo školovanje, da bi se onda sa 11 godina, preselio sa porodicom u Obrenovac. Ipak, do upoznavnaja sa rodnom grudom, odnosno, rodnim mestom roditelja, Tesalijom, moralo je da prođe mnogo vode Dunavom i dosta talasa Egejskog mora da se razbije o stene.

“U Grčku sam prvi put otišao 1973. godine, tada sam prvi put upoznao i video članove rodbine. Kada je palo nacionalno pomirenje 1981. godine, roditelji su se vratili. Zvali su i nas, davali su nam dobre uslove, beskamatne kredite, stanove, ali i dalje sam ostao u Srbiji, gde sam bio zaposlen u Progresu. A, onda su došle devedesete godine…”, kaže Kosta.

Bila je 1994. godina kada je sa suprugom i sinovima rešio da se okuša u turizmu. Prvo sa restoranom, a onda je posao polako rastao. Ključ uspeha, porodica i vaspitanje, jer, za razliku od njihovih vršnjaka u Srbiji, Dimitrije i Nikola, jedan 13, a drugi star 17 godina, provodili su sa ocem i majkom u restoranu svaki dan tokom sezone.

“Postao sam ugostitelje iz razloga što sam u Srbiji spao na platu od pet maraka. Otišli smo prvo na Sarti. Video sam tu šansu i iskoristio je. Naime, iznajmili smo restoran i tako smo krenuli, supruga, oba sina i ja. Deca su tada imala 13 i 17 godina. Imali su radne navike, isprva im je to bila igra, a onda su to ozbiljnije shvatili. U Grčkoj je osnovna tradicija da se bavite porodičnim poslom”, ponosno ističe Kosta, šaleći se kako je danas on u penziji i taj koji mora da sluša njih kako šefuju.

Od restorana do današnjeg obima poslovanja, odnosno, najozbiljnije turističke agencije u Kasandri, prošlo je skoro tri decenije, a formula uspeha po kojoj funkcioniše porodica Antonopulos, pokazala se kao tačna i sjajna. Kako kaže, danas u Obrenovcu, pa i u Haniotiju, gaji voće i povrće i mirno provodi penzionerske dane, prepuštajući veći deo poslova sinovima Nikoli i Dimitriju, koju su nastavili očevim stazama. Obojica imaju po dvoje dece i žive u Beogradu, naravno, kada nisu u Grčkoj zbog sezone.

Ono što Kosti pomalo nedostaje kada penzionerske dane provodi u Srbiji, jesu grčka druženja u Beogradu i Novom Sadu, jer, kako je ispričao, nekada su te večeri bile jako lepo organizovane i posećene, dok se danas sve to proredilo.

Za sam Hanioti, ispričao je jednu anegdotu. Naime, mesto nazivaju i ostrvom zetova, a od skora, možemo da dodamo i srpskih snajki.

“Nekada su roditelji sinovima davali plodnu zemlju u brdima, poviše mora, dok su ćerkama u miraz davali zemlju u blizni mora, pa tako danas imamo situaciju da su sinovi paori, a zetovi gazde i hotelijeri. Što se tiče snajki, iz Srbije ih trenutno ima 15-ak, da ja lično znam, a možda ih ima i više. Sa zetovima smo malo u deficitu”, kaže Kosta kroz smeh na kraju razgovora.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More