Ispovest bucka iz Sombora: Jokić o najtežim trenucima u karijeri, i ko mu je stalno u glavi (VIDEO)
Nikola Jokić je postao prvi Srbin koji je dobio MVP priznanje u NBA ligi, tek treći Evropljanin i prvi čovek kome je to uspelo sa 41. mesta na draftu.
Najbolji košarkaš sveta Nikola Jokić dao je intervju za zvaničan kanal Denvera u kom se prisetio svojih košarkaških početaka.
Velika 13-minutna klupska reportaža donosi trenutke iz svlačionice Denvera tokom serije protiv Portlanda, a na kraju, šlag na torti je timski sastanak na kom je Jokiću saopšteno da je i zvanično najbolji.
Iako se to očekivalo, emocije su bile jake i Jokiću je bilo teško da govori pred saigračima i štabom, pa je skromno procedio kroz zube kako nije ovo individualna nagrada, već timska, zahvaljujući svemu što su drugi radili za njega.
MVP NBA lige govorio je i o podrški porodice, pa je priznao kako je svojevremeno napustio košarku i posvetio se konjima.
– Kada sam imao 14 ili 15 godina, odustao sam od košarke i okrenuo sam se konjima. Nisam išao na treninge šest ili sedam meseci. Nisam osećao da treba da idem, ni tata me nije forsirao. I posle tih šest meseci, samo sam otišao na košarku, samoinicijativno – rekao je Jokić.
On je objasnio i značaj porodice.
„Moj najstariji brat Strahinja nije bio talentovan, ali je imao fizikalije, drugi brat Nemanja je bio talentovani šuter, ali možda nije bio posvećen, sviđale su mu se i druge stvari. Ja sam pokupio od obojice nešto, imam fizikalije Strahinje i talenat kao Nemanja. Ja sam miks njih dvojice. Mislim da je ovo i njihova nagrada, kroz mene žive svoje NBA karijere, tu je i moja supruga, otac, koji me je vodio na prvi trening i na kom sam plakao. Tu je mama koja je uvek tu u mojoj glavi, ona je moj anđeo čuvar. Uvek je tu. Ludo je, zahvaljuješ porodici, svima, svi oni su utkani u to. Nije to samo trofej, to je put. Trofej je samo momenat, put do ovoga je sve. Svima zahvaljujem, svakog dana“, naveo je Jokić.
– Porodica živi kroz svaki meč sa mnom, kroz svaki sekund. Tata koji me je vodio na treninge, na prvom sam plakao, mama je uvek tu, u mojoj glavi, uvek mi priča, supruga je tu i svaki dan je sa mnom, braća su htela da budu NBA zvezde. Nisu uspeli, ali su mi pokazali šta treba, a šta ne treba da radim. Hvala njima, na svemu i na ovom trofeju, ali ovo nije samo trofej, ovo je ceo put. Ako uživanje u igri prestane, onda nemam više razlog da igram košarku.
Teško mu je bilo da izdvoji sve koji su mu pomogli.
– Mnogo je ljudi iza mene, rade za mene, veruju. Naravno, uložio sam mnogo rada, ali nisam mogao sve sam. Kada sam bio u najužem izboru, nisam želeo da razmišljam o tome, u toku smo sezone, pokušavali smo da dođemo do prednosti domaćeg terena, hteli smo da doguramo do što bolje pozicije. Moj fokus je bio na drugoj strani.
Na pitanje zašto je tražio da igra sve mečeve ove sezone, Jokić je rekao:
– Ako ne igram, osećam se da nekoga varam. Ako se osećam dobro, nemam povredu, zašto ne bih igrao. To je velika stvar za mene. Inspiriše me da iznenađujemo svet, nalazimo način da to radimo uprkos povredama.
Veliki talenat je u srpskom košarkašu, sreća da mu se kockice poklope, predan rad koji je od talenta napravio kvalitet – ali i okruženje.
Što se tiče okruženje, najbitnija je porodica, a najbitnija među najbitnijama njegova supruga Natalija.
