Forbs: Impresivan napredak Srbije u poslednje četiri godine

FOTO: TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC/ nr
57

Od malih zemalja u kojima se događaju velike stvari možemo mnogo naučiti, konstatuje ugledni američki magazin Forbs koji u novom broju donosi intervjuu sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, uz ocenu da je Srbija ostvarila impresivan ekonomski napredak u poslednje četiri godine.

“Iako su kritičari i politički protivnici i dalje sumnjičavi – što je uvek slučaj – vlade bi trebalo da ocenjujemo po njihovim aktivnostima i rezultatima”, navodi časopis ističući da se Vlada Srbije 2017 godine, koju je tada vodio sadašnji predsednik zemlje Aleksandar Vučić, usredsredila na ekonomski rast, privlačenje stranih investicija, jačanje odnosa sa inostranstvom, s ciljem da se na kraju pridruži EU.

Do sada, napredak za četiri godine je, ističe list, bio impresivan, napominjući da Svetska banka izveštava da zemlja „nastavlja da sprovodi programe za rešavanje strukturnih slabosti, povećanje efikasnost javnog sektora i eliminisanje uskih grla u rastu privatnog sektora”.

“Iako je pred zemljom dug put, što je izazov koji prihvataju Vučić i Brnabić, zamajac je na njihovoj strani”, dodaje se u tekstu.

Globalna studija o „digitalnom napretku“ koju su sproveli istraživači škole Flečer sa Univerzitetu Tafts, a koju je vodio Baskar Čakravorti, ocenila je 90 ekonomija na osnovu 160 pokazatelja, pri čemu je, kako je obvavljeno u Harvard Biznis reviji, Srbija rangirana kao ekonomija „u proboju“, koju karakteriše „ograničena postojeća digitalna infrastruktura, ali koja se brzo digitalizuje“.

Predstavljajući čitaocima premijerku Srbije Anu Brnabić sa kojom je vodio intervju, Rob Volkot, profesor za inovacije i preduzetništvo na dve najprestižnije škole za biznis u svetu: But Poslovnoj Školi na Univerzitetu u Čikagu i Kelog Školi Menadžmenta na Severozapadnom univerzitetu, investitor u preko 20 kompanija i osnivač i predsednik globalne mreže za inovacije TWIN, naglašava da je ona postala neumorni zagovornik dva prioritena zadatka – digitalizacije i obrazovanja.

Volkot podseća da je Srbija nakon raspada Jugoslavije 1990-ih doživela rat u regionu, međunarodne sankcije, loše upravljanje ekonomijom i velike infrastrukturne štete, te da je, izlazeći polako iz tih problema, BDP zemlje 2015. godine bio 27,5 posto ispod nivoa iz 1989.

Ekonomski zaokret je počeo 2017, dok je na čelu vlade još bio Aleksandar Vučić, koji se fokusirao na ekonomski rast, napominje američki profesor i navodi da je Ana Brnabić bila njegov izbor za funkciju predsednika vlade nakon što je napustio tu dužnost posle pobede na izborima za predsednika države.

Volkot apostrofira premijerkinu viziju kreativne, digitalne budućnosti Srbije, i izazove javne uprave, i ocenjuje da njen doprinos ekonomskom napretku prevazilazi puku implementaciju politika.

“Smisao svoje misije, ona vidi u tome ”da napravi sve o čemu je sanjala kao građanin” – reformu javne uprave, uvođenje e-uprave, pružanje javnih usluga građanima 24 sata sedam dana nedeljno”, piše Volkot.

Otkako je postala premijer 2017, dodaje dalje, ona insistira na tome da zemlja treba da „uhvati korak i nadoknadi izgubljeno vreme Srbije“.

Brnabić kaže da se, kada je najavila digitalizaciju kao svoj glavni prioritet tokom inauguralnog govora, „95 posto Srbije smejalo”. “Bili su skeptični. To se nije uklapalo u opštu viziju Srbije, čak ni za naše građane“, dodaje ona.

Volkot primećuje da su “uz snažnu Vučićevu podršku, Brnabić i njene kolege prionule na posao”, te da četiri godine kasnije „svi govore o digitalizaciji“.

Globalne korporacije počele su da ulažu u tehnološki sektor u Srbiji u meri u kojoj je to bilo vrlo malo verovatno par godina ranije, predočava on i naglašava da većina Srba danas veruje da je njihova budućnost digitalna.

Digitalna transformacija se, dodaje Volkot, isplatila kada je kovid-19 pogodio zemlju.

Zahvaljujući uslugama e-uprave, Srbija je mogla da nastavi sa većinom usluga na način koji bi bio nemogući pre samo dve godine.

“Izuzetno je to što se tokom pandemije povećao procenat IT sektora u srpskom bruto domaćem proizvodu. Danas on ima gotovo isti udeo kao i poljoprivreda, što je gotovo neverovatno… i čini nas otpornijim“, navodi Brnabić u razgovoru za Forbs.

Naglašava i svoju posvećenost podršci razvoju srpskog naroda, što se u zemlji manifestuje kroz obrazovanje osmišljeno za budućnost. Osvrćući se na sledeću generaciju Srbije, Brnabić kaže: „Mi zapravo ne znamo kojim će se poslovima oni baviti…jedino što znamo jeste da ih moramo naučiti kako da razmišljaju“.

To se tiče razvoju talenata zemlje, ali i pristupa svetu. Brnabić zagovara „cirkuralni tok talenata“. Mada se mnoge zemlje bore protiv „odliva mozgova“, pri čemu obrazovani, prosperitetni građani napuštaju svoju zemlju – Brnabić to vidi kao šansu, jer odlazak od kuće zbog novih mogućnsoti otvara vrata sticanju novih znanja, povezivanju i pristup tržištima.

„Ljudi koji odlaze iz Srbije nisu toliki problem. Ljudi koji se ne vraćaju su problem. Ono što kao zemlja treba da uradimo jeste da to pretvorimo u kružnu migraciju“, smatra ona.

Kako bi podržala povratak ljudi koji su otišli iz zemlje, vlada je formirala organizaciju pod nazivom „Tačka povratka“, koja pruža usluge Srbima zainteresovane za povratak.

Vlada Brnabićeve se takođe oslanja na saradnju sa organizacijom srpske dijaspore u Silicijumskoj dolini, srpskim preduzetnicima. „Oni nam mnogo pomažu. Ne samo ulaganjem u Srbiju, već i podučavanjem nas, mog tima, uključujući i mene, o tome šta treba da uradimo da bismo svoju viziju pretočili u stvarnost“, kaže ona.

Forbs napominje i da Srbija možda raspolaže, prema nekim procenama, sa 10 posto svetskih rezervi litijuma, što je, ocenjuje, potencijalna velika ekonomska šansa, ali i pretnja.

Litijum, koji je neophodan za električna vozila i skladištenje energije generalno, ogromna je prilika za Srbiju, mada je potreban oprez, jer zemlje sa značajnim prirodnim resursima rizikuju da postanu zavisne od “lakog novca” od rudarenja i bušenja, navodi se u tekstu.

Na pitanje kakvu buduću Srbiju želi za svog sina, Brnabić je odgovorila da je njena želja da “svi Srbi veruju u sposobnost svoje zemlje ne samo da se promeni, već da dugoročno napreduje”.

To je duh koji je potreban zemljama svih veličina da bi napredovale, zaključuje Forbs.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More