Broj ekstremno siromašnih u Italiji drastično skočio, uzrok – korona kriza!

Foto: Youtube Printscreen
47

Broj Italijana koji žive u apsolutnom siromaštvu naglo je porastao 2020. godine, dostižući najviši nivo u poslednjih najmanje 15 godina, jer je korona kriza zadala udarac ekonomskim aktivnostima u većem delu zemlje, prema danas objavljenim statističkim pokazateljima. U Italiji je prošle godine oko 5,6 miliona ljudi, ili 9,4 posto stanovništva, živelo u apsolutnom siromaštvu, što po definiciji znači da oni nisu mogli da kupe proizvode i usluge neophodne za dostizanje “minimalno prihvatljivog životnog standarda”, saopštio je Državni zavod za statistku ISTAT, prenosi Rojters.

Italijani od danas posle nekoliko meseci mogu da jedu i piju u restoranima: Jedna kafa daje osećaj da opet živimo spokojno

Ovo je znatno više od 4,6 miliona ljudi, ili 7,7 odsto stanovništva, koji su 2019. godine živeli u apolutnom siromaštvu u Italiji, i najlošiji rezultat od 2005. godine, kada je ISTAT počeo da sprovodi ovo istraživanje.

Kada je reč o porodicama, prošle godine je nešto više od dva miliona domaćinstava palo u apsolutno siromaštvu, ili 7,7 procenata od ukupnog broja, u odnosu na 6,4 posto godinu dana ranije.

Na siromašnijem jugu, 9,4 odsto stanovnika živelo je u teškom siromaštvu, dok je na severu ta cifra iznosila 7,6 procenata. Italijanska ekonomija je zabeležila pad od 8,9 posto prošle godine, što je njena najveća posleratna recesija, usled mera zatvaranja usmerenih na zaustavljanje širenja pandemije, koje su ukočile normalno poslovanje preduzeća.

Broj ljudi u apsolutnom siromaštvu obuhvatio je 1,3 miliona maloletnika, odnosno – 13,5 odsto svih Italijana mlađih od 18 godina, u poređenju sa 11,4 odsto u 2019. godini. Najpogođenija grupa su bili stranci, pri čemu se u ekstrem onm siromaštvu našlo 29,3 procenta od ukupno registrovanog broja migranata (oko 1,5 miliona ljudi) u odnosu na 7,5 procenata onih koji imaju italijansko državljanstvo.

Međutim, broj Italijana koji žive u „relativnom siromaštvu“, odnosno onih čiji je raspoloživi prihod manji za oko polovinu od nacionalnog proseka, opao je prošle godine na 13,5 odsto stanovništva sa prethodnih 14,7 procenata.

Prema navodima ISTAT-a, na to je uticao nagli pad potrošnje domaćinstava, što je se odrazilo na ovu računicu.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More