Dijaspora se ponosi Srbima iz Rokforda kraj Čikaga: Otplatili crkvu za koju su sami skupljali novac i svojim rukama je renovirali (FOTO)

Foto: Youtube Printscreen
255

Proteklog vikenda srpska zajednica u Rokfordu, gradiću udaljenom oko 80 milja od Čikaga, imala je mnogo razloga da slavi. Naime, kolonija sastavljena većinom od ljudi sa prostora Bosne i Hercegovine, koji su tokom građanskog rata 1990-tih preživeli najgore strahote u muslimanskim i hrvatskim logorima, isplatila je poslednju bankarsku ratu za crkvu Svetog vaznesenja gospodnjeg.

Crkvu koju su svojevremeno kupili, svojim rukama renovirali, napravili oltar i oslikali. Crkvu, koja je osim mesta za bogosluženja i molitve, postala i centar okupljanja naše emigracije na ovim prostorima.

Sve je to bio dobar povod da na slavlje, koje je otpočelo bogosluženjem u crkvi, koja je bila dupke ispunjena parohijanima, lokalni sveštenik Branislav Končarević pozove i cenjene zvanice, sveštenstvo Eparhije srednjezapadnoameričke i novogračaničke, predvođeno episkopom Longinom, te Petra, arhiepiskopa Ruske poravoslavne crkve u Americi.

Nakon toga sveštenstvo i vernici parohije su se okupili u crkvenoj sali, gde je poslužen ručak, a prigodne besede su održali otac Končarević, episkop Longin, te ruski arhiepiskop Petar, koji je po ko zna koji put pokazao koliko je blizak Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crklvi, u čijoj je beogradskoj Bogosloviji svojevremeno studirao.

Foto: Youtube Printscreen

Zajednica Srba iz Rokforda, po mnogo čemu je zanimljiva i neobična. Čine je oko 180 porodica, uglavnom pridošlih iz Bosne i Hercegovine, od kojih je najveći broj onih koji su u Ameriku stigli posredstvom Izbegličkog (Refugee) programa, nakon što su za vreme rata boravili u koncentracionim kampovima, poput Čelebića kod Konjica i sarajevskog Silosa.

Spasoje Lugonja jedan je iz te kolone koja je bila prinuđena da napusti rodni kraj, u njegovom slučaju Kupres, i krene na put pun neizvesnosti. On ističe kako danas ima tri kuće: porodicu, crkvu i Republiku Srpsku. A posebno se diči crkvom Svetog vaznesenja, koja je, kako kaže, ponos cele srpske zajednice u Rokfordu.

-Crkva je nekada bila luteranska, ali mi smo je otkupili, a sada i isplatili do poslednje pare. Kada smo pre 20 godina odlučili da je kupimo niko nije verovao da ćemo uspeti. Bilo je to mnogo para, 650.000$, ali ljudi su se žrtvovali, i to sve ova sirotinja, izbjeglice. Davali su po celu svoju nedeljnu platu, koja je ionako bila mala, da bi se crkva renovirala i prilagodila pravoslavlju. Nismo imali para da platimo majstore sa strane nego smo sami majstorisali, napravili ikonostas i sve ostalo što jednoj crkvi treba, kaže popularni Pajo za Serbian Times.

Otac Branislav Končarević, koji je i profesor na Bogosloviji u Novoj Gračanici, ponosno ističe da je ovo naša najmlađa parohija u Americi:

-Deca su posebna draž i blago ove crkve. Jedan naš teolog je rekao kako je parohija živa i velika onoliko koliko imate pričesnika, a ne onoliko koliko je crkva bogata i ima imanja. A mi to bogatstvo imamo. Crkveno aktivnih porodica je 110-120, a imamo i dosta mješovitih brakova, gde su Srbi oženjeni muslimankama i Hrvaticama i obrnuto, Srkinje udate za Hrvate i muslimane. Sve žene iz Bradine koje su ovde su bile u logoru. Imate crnu knjigu sa njihovim ispovestima koja je objavljena i to je teško čitati, a kamoli preživeti. A one su sve to preživele. I njihovi muževi sa njima. Zato me kao sveštenika posebno raduje što su bili u stanju da oproste…Posle svega plašio sam se kako će reagovati na komšije Hrvate i muslimane. I bilo je malo odbojnosti u početku, ali je sve posle teklo mirno i u hrišćanskom duhu, konstatuje sveštenik Končarević.

Izvor Serbian Times
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More