Školovao se u NEMAČKOJ, usavršavao u SAD, ali Filipu Bulatoviću je “BEOGRAD i dalje omiljeno MESTO”! (VIDEO)

Jedan od naših najpopularnijih muzičara koji godinama radi i stvara u NJUJORKU!

Foto: youtube/printscreen
48

Filip Bulatović (33), jedan od najtalentovanijih autora džez, pop, fank i fjužn muzike, nastupiće sa svojim sastavom u sredu, 23. juna, od 21 čas u beogradskom Bitef art kafeu. Naš muzičar, poznatiji kao Mapo Keys, izvodiće svoje pop i fank numere sa devetočlanim bendom.

Ideja iza ovog benda i muzike je da stvorim “veliki zvuk i dobar groove”, kao što se nekada muzika snimala i izvodila, po uzoru na bendove kao što su Earth Wind And Fire, Jamiroquai, Stevie Wonder i slično. Svaka moja numera je fuzija raznih stilova koji su ostavljali utisak na mene, a svaku kompoziciju karakteriše univerzalnost i jednostavnost, tako da mogu da ih slušaju i džez muzičari i ljudi koji se više pronalaze u pop muzici – priča Filip Bulatović za “Blic”.

U okviru koncerta promovisaćete i novi singl “Boyfriend”. Po čemu se ova muzička numera razlikuje od svega što ste do sada radili?

– Razlikuje se po tome što je to moja prva potpuno elektronska numera. Jako volim rad sa živim instrumentima i do sada sam uvek njih koristio za svoje pop singlove. Ovog puta, kod numere “Boyfriend”, osim vokala koji je usnimljen, svi ostali segmenti su producirani na kompjuteru, koristeći elektronske semplove bubnjeva i sintisajzere. Za produkciju zvuka, miks i mastering sam angažovao jednog od svojih omiljenih producenata haus muzike, Jafunka, koji je uradio sjajan posao i učinio da ova numera zvuči na svetskom nivou.

Nedavno ste se vratili iz Njujorka u kome ste proveli pet godina…

– Tamo sam i započeo moj sadašnji projekat “Mapo Keys”. Nastupao sam sa raznim autorskim projektima, od akustičnog džez trija do velikog fank benda nalik ovom koji predstavljam u Bitefu. Njujorška muzička scena je dosta uticala na mene i oblikovala me kao muzičara koji sam danas. Osim što sam svirao i nastupao, stalno sam se i usavršavao pohađajući časove kod svojih omiljenih džez pijanista i učio mnogo o džezu, ali ono što je ostavilo najveći utisak na mene su zapravo njujorške diskoteke i disko haus scena, kao i njujorški DJ-evi. Igranje uz muziku je oduvek bila moja pasija, ali pre Njujorka nisam imao priliku da iskusim žurke na tom nivou, gde se pušta baš muzika koju ja volim. To je učinilo da i sam počnem da pravim muziku za žurke, pa čak i da sada nastupam kao DJ.

Školovali ste se i u Nemačkoj. Koliko se njihovo muzičko obrazovanje razlikuje od našeg?

– Razlikuje se u samom startu, jer koliko znam u Nemačkoj ne postoje državne niže i srednje muzičke škole, odnosno svi se za studije spremaju privatno ili u privatnim školama koje nemaju jasno definisane programe kao što je to slučaj kod nas. Samim tim, naši muzičari su u velikoj prednosti kada se prijavljuju za prijemne ispite u Nemačkoj. Studije su slične našim, ali ono u čemu je Nemačka u velikoj prednosti to su daleko bolji uslovi od naših.

Sa kim biste voleli da sarađujete?

– Guy Lawrence, producent britanskog dua Disclosure. U poslednje vreme mnogo slušam njihovu muziku i bio bih presrećan kada bih jednog dana napravio numeru sa njim ili kada bih uradio remiks na neku od mojih već postojećih numera.

Iako ste dosta vremena profesionalno boravili u inostranstvu, čini se da više volite da karijeru gradite u rodnom gradu?

– Apsolutno. Bez obzira na sve prepreke i poteškoće, Beograd je i dalje moje omiljeno mesto kako za život tako i za nastup. Nema ništa lepše nego da delite plodove svoje kreacije sa sebi bliskim ljudima, pogotovo kada su i članovi benda sa kojima delite binu takođe vaši prijatelji. U Njujorku sam nastupao sa mnogo muzičara, ali ni sa jednim od njih nisam imao odnos kao sa muzičarima u Beogradu.

Sigurno vam u inostranstvu, dok ste bili na usavršavanju, nije bilo nimalo lako. Kada ste bili na velikoj prekretnici?

– Najveća prekretnica i najteža odluka je bila prva te vrste a to je bio povratak iz Nemačke u Beograd 2010. godine. Tada se činilo kao da pravim veliki korak unazad, iako nisam bio primoran da se vratim, već sam samo odlučio da ne želim više da živim u Kelnu. Međutim, po povratku se desilo toliko lepih stvari, kao što su prvi singl “Love And Trust” i Qzama Quartet, da sada na taj period gledam potpuno drugačije.

Na koji svoj poslovni uspeh ste i dalje najponosniji?

– Na svoj prvi pop singl i snimanje spota za numeru “Love And Trust”. Prvo, zato što je to moje prvo upuštanje u sferu pop muzike i samim tim razbijanje leda. Imao sam veliki strah da ću snimanjem pop singla izgubiti kredibilitet džez pijaniste i dobiti loše kritike od džez muzičara. Sada mi to uopšte nije važno. S druge strane, to je moj prvi logistički kompleksan projekat. Od ideje u mojoj glavi do realizacije projekta (gotovog proizvoda u formi snimljenog singla) bio je jako dugačak i iscrpljujući put. Sećam se da je od trenutka početka snimanja do trenutka završetka numere i spota prošlo više od godinu dana. Za to vreme, pesma je promenila nekoliko produkcijskih pravaca, nekoliko producenata, snimao sam u preko pet studija i presnimavao instumente i vokal više puta, sve dok nisam dobio kvalitet koji želim. Danas je to numera po kojoj me ljudi prepoznaju.

Prvi singlovi na srpskom

– U planu su prvi singlovi na srpskom. To je definitivno novina za mene na mnogo nivoa, jezički, žanrovski, a najviše jer sam ih potpuno sam isproducirao i otpevao vokale. Ja nisam pevač i do sada se nisam upuštao u to, ali ovaj put nisam našao pevača kakvog sam želeo, pa sam snimio vokale sam, a uz pomoć tehnologije ih napravio da zvuče profesionalno. Jedva čekam da se objave, zvanično verovatno na jesen, a do tada mislim da ću ih polako predstavljati i na svojim nastupima i DJ setovima.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More