Srbi po brojnosti drugi narod u Sloveniji posle Slovenaca: Pitanje nacionalne manjine pitanje svih pitanja

Foto: Pixabay
222

Glavni problem srpske zajednice u Sloveniji, koja zvanično broji nešto više od 38.000 ljudi, ali se procenjuje da Srba zapravo ima oko 100.000, prema oceni predsednika Saveza srpskih društava Slovenije Zlatomira Bodrože, jeste to što Srbi u ovoj državi nemaju status nacionalne manjine, iako su po brojnosti drugi narod posle Slovenaca.

Srbi u Sloveniji, kaže za Tanjug Bodroža, kao pojedinci nemaju nikakvih problema, niti su na bilo kakvom udaru države već dele sudbinu ostalih građana, ali kada je reč o kolektivnim pravima situacija je drugačija.

“Mnogi žive u zabludi da mi ovde imamo dobro rešeno pitanje nase nacionalne zajednice, ali nije tako. Naša kolektivna prava su i te kako ugrožena u smislu evropskih konvencija koje garantuju prava manjina jer nemamo status nacionalne manjine“, navodi Bodroža.

Slovenija proglašava KRAJ EPIDEMIJE, neke mere ostaju na snazi

 

Dodaje da je takav zahtev podnošen dva puta i da je prvi odbijen sa obrazloženjem da Srbi u Sloveniji nisu autohton narod.

“Kada smo dokazali da jesmo, jer Srbi na području Bele Krajine žive od 1530. godine, onda je promenjen kriterijum i sada je na snazi izjava da je to nemoguće zato što bi morao da se promeni ustav da bi nam priznali status nacionalne manjine“, kaže Bodroža.

Objašnjava da pritom Slovenci u Srbiji, gde ih je daleko manje u odnosu na ukupan broj stanovnika nego sto je Srba u Sloveniji, u Srbiji imaju status nacionalne manjine. Takav status bi Srbima u Sloveniji, kaže Bodroža, pomogao da mnogo lakše ostvaruju svoja nacionalna prava.

“To je za nas pitanje svih pitanja i ako bismo to rešili, imali bismo pravo na školstvo na srpskom jeziku, na svoje medije, TV program. Ovako, osuđeni smo na finansijsku pomoć na principu projekata a nikada se ne zna da li će se projekat dobiti ili ne“, navodi Bodroža.

Kada je reč o pomoći matice, odnosno država Srbije, kaže da i ona funkcioniše na principu projekata, pa kada se sve uzme u obzir, ne postoje nikakva garantovana sredstva za rad srpskih društava i finansiranje njihovih aktivnosti. A u Savezu srpskih društava je trenutno 16 kulturnih društava gde Savez kao krovna organizacija artikuliše njihove aktivnosti i pomaže im da se organizuju.

“Savez na godišnjem nivou ima tri projekta, a to su izdavanje srpskih novina Mostovi, organizovanje smotre folklora koja je ujedno i kvalifikaciona za one koji se kvalifikuju za evropsku smotru folklora a redovno obavljamo i seminar za mlade umetničke rukovodioce”, kaže za Tanjug Zlatomir Bodroža.

Predsednik jednog od 16 kulturnih društava Srba u Sloveniji, Brdo Kranj iz Kranja, Milan Vujinović za Tanjug kaže da je glavni motiv osnivanja društva 1994. godine bio da sačuva srpsku kulturu, tradiciju i veru i da su u tome i uspeli.

“Rad društva se najviše odvija kroz okupljanje dece u folklornoj sekciji. Organizujemo i razne književne večeri, imamo planinarsku i fudbalsku sekciju”, navodi Vujinović.

Ističe da je ipak najaktivnija folklorna sekcija jer srpska deca u Kranju vole da igraju folklor, a usput se i druže i uče srpski jezik.

Vujinović naglašava da su u ovom društvu posebno ponosni na manifestaciju Dani srpske kultrure koja se održava u oktobru i traje 4-5 dana. Kada je reč o saradnji sa lokalnim vlastima kaže da je ona veoma dobra i da je Društvo Brdo Kranj od gradske uprave i dobilo prostorije u kojima se članovi okupljaju, druže, igraju šah i gde pevačka i folklorna sekcija održavaju svoje probe.

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More