Stvara se Stranka dijaspore

Foto: Youtube printscreen
86

Od kada je stvoren Zakon o Srbima u dijaspori i regionu 2010. godine naš iseljeni narod pokušava da se, po odredbama tog akta, uključi direktno u politički život matice Srbije. Po tom zakonu stvorena je Skupština dijaspore Srbije, kao delegatsko telo i politička spona otadžbine i rasejanja.

Dogodilo se, međutim, da se gašenjem Ministarstva za dijasporu i Srbe u regionu, pa i istoimene Kancelarije, sama od sebe ugasila i Skupština dijaspore Srbije. Ona doduše postoji u “tehničkom stanju”, kako kažu njeni bivši delegati iz desetak država sveta, koji javno traže da se ovaj parlament srpske dijaspore oživi i uključi u rad Narodne skupštine Srbije. To se, međutim, nikada nije dogodilo.

“Mi imamo potrebu da politički delujemo unutar državnog sistema Srbije i da se u Narodnoj skupštini, a i drugim institucijama borimo za interese Srba u rasejanju i za interese matice Srbije u inostranstvu. Kako ne uspevamo to da učinimo na način kako to predviđa i dalje aktuelni Zakon o Srbima u dijaspori i regionu, radimo na tome da osnujemo Straku dijaspore u Srbiji i u Nemačkoj. I da preko nje učestvujemo na izborima za poslanika iz dijaspore u srpskom parlamentu i u političkom životu Srbije”, saznali smo od čelnika jedne krovne srpske organizacije iz Evrope.

U rasejanju živi i radi oko 2,5 miliona Srba. Milion ih je u Evropi, od čega 450.000 je u Nemačkoj. Istražujući raspoloženje u rasejanu za formiranjem ove srpske partije u inostranstvu, članovi ove krovne organizacije su saznali da je većina naših ljudi za to, u principu. Operativno gledano sama realizacija ovog projekta nailazi na probleme koji ne mogu lako da se reše.

“Stranka dijaspore ima svoju političku bazu, a to su naši radnici na privremenom radu u centralnoj Evropi, koji žele da utiču na politički život i zbivanja u matici, koja se tiču našeg statusa i naše sudbine u Srbiji. Mi ne želimo da se mešamo u rad Vlade Srbije, Predsedništva i predsednika Srbije i svih drugih državnih funkcionera, koji su izabrani na glasanju u Srbiji. Oni su izbor srpskog naroda i državljana Srbije. Mi želimo da učestvujemo na narednim neporednim izborima i želimo da imamo svog poslanika u Narodnoj skupštini Srbije”, ponavlja naš sagovornik iz Nemačke.

On i njegovi istomišljenici su svesni da naši ljudi u dijaspori lako daju saglasnost za ovakve i slične ideje, ali ih teško realizuju, jer su previše zauzetni obevezama na radnom mestu i u porodici. Drugi problem, je ko će i kako da finansira rad Stranke dijaspore. Planirano je da Stranka dijaspore ima dve kancelarije, jednu u Nemačkoj, a drugu u Beogradu, sa profesionalnim osobljem.

Raniji slični pokušaji stvaranje političkih partije u srpskom rasejanju propadali su upravo zbog nedosttka finansijskih sredstava. Pamtimo slučaj jednog fracuskog Srbina koji se kandidovao za predsednika na izborima u Srbiji, ali kada je doneo 10.000 glasova za kandidaturu, na izborima je dobio svega 1.800 glasova. Ili su ga ljudi iz dijaspore i matice izneverili ili je stranka iz Srbije, koja ga je tajno podržavala gurnula da propadne na izborima.

“Nas ne interesuje ovajanje vlasti ili mesta predsednika Srbije, naš prioritet je ulazak u Narodnu skupštinu Srbiju, gde bi mogao da se čuje glas srpske dijaspore. Mislim da smo to zaslužili, jer otadžbini i svom narodu šaljemo devizne doznake, veće od 3 milijarde evra godišnje i humanitarnu i drugu vrstu pomoći neprocenjive vrednosti”, kaže naš sagovornik iz Nemačke.

Kao državljanin Srbije, a rođen van Srbije, veruje da članovi Stranke dijaspore mogu da budu svi Srbi u rasejanju, bez obzira na njihov državni status tj. državi kojoj pripadaju. Statistika kaže da u rasejanju ima oko 300.000 Srba državljana Srbije, a da je ostala velika većina Srba poreklom iz drugih otadžbinskih zemalja BiH, Crna Gora i Hrvatska.

Nezvanični podaci, međutim, kazuju da u inostranstvu ima oko 600.000 državljana Srbije i oni imaju po zakonu pravo da učestvuju na izborima u Srbiji. To što je odziv na izbore u rasejanju bio slab, a time i uticak srpske dijaspore na politički život u Srbiji, posledica je, misle u Nemačkoj, loše organizacije glasanja u rasejanju. Nadaju se da najava uvođenja elektronskog glasanja može da u mnogome poboljša uslove tako da što veći broj naših ljudi u Evropi učestvuje na narednim izborima.

“Mi još nismo razrešili tu dilamu da li, ako je Srbija majka svim Srbima sveta, dako nas okuplja, štiti i predstavlja, da li mi kao Stranka dijaspore možemo svi da učestvujemo u političkim izborima i političkom životu matice Srbije. Možemo da budemo članovi Stranke dijaspore svi, a politički možemo da budemo direktno aktivni u Srbiji kao njeni državljani ali nadamo se i kao njen narod”, veruje naš
sagovornik iz Nemačke.

I pominje da kako Milorad Doditk iz Republike Srpske može da učestvuje direktno u političkom životu Srbije, da tako mogu i drugi Srbi iz BiH. Crne Gore ili Hrvatske. Dodik, međutim, ima kuću u Beogradu i po mestu boravka ima i državljanstvo Srbije. Srpsko državljanstvo imaju i mnogi ugledni Srbi u rasejanu, koji su, inače, poreklom iz BiH, Crne Gore ili Hrvatske. Oni imaju kuće i stanove u Srbiji, i
spremni su da učestvuju u radu nove Stranke dijaspore ravnopravno sa Srbima iz Srbije.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More