“U Norveškoj su me gledali MRKO, a decu su mi napadali u ŠKOLI”, Zorica Mitić je sa 49 godina u ovoj zemlji počela sve ispočetka! (VIDEO)

Preživela je teške ratne priče, u Norveškoj je nisu prihvatili jer je SRPKINJA, a nakon početnog stresa evo koja joj je titula pripala!

Foto: youtube/printscreen
1,049

Ako neko ima pravo da govori o stresu, onda je to, bez trunke sumnje, dr Sarah Zorica Mitić. Kao lekar anesteziolog prošla je teške ratne priče, doživela da u zrelim godinama počne iz početka u dalekoj Norveškoj, u detinjstvu gledala patnju bake koja je bila u logoru, sama iskusila životne lomove i bolest… Danas zna da trauma ume da ojača čoveka, ali i da ga slomi, a zna i šta tada pomaže, piše “Blic Žena”.

Ima mnogo zanimljivosti u biografiji žene sa dva imena, koja je tek u zrelim godinama saznala da je jevrejskog porekla i tome u čast Zorici dodala i Saru. Zvučaće neobično i čudno da su i njoj samoj manje interesantne činjenice poput onih da je po zvanju i obrazovanju doktor medicinskih nauka, specijalista anestezije i reanimacije, da je magistrirala i doktorirala na katedri za Interdisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, odsek psihifiziologija…. Da je u Srbiji dva puta dobila Vukovu nagradu i da je bila izabrana za stranca godine u Norveškoj… Ona se ne osvrće, već u 65. godini ide samo napred.

Trauma je i strogo vaspitanje

Međutim, sva ova znanja i zvanja dovela su do toga da se po odlasku u penziju posveti novim usavršavanjima. U Norveškoj je stekla licence trenera i terapeuta u oblastima koje nam mogu pomoći da posebnim tehnikama i telesno orijentisanim pravcima terapija pomognemo sebi. Kako da reagujemo na stres i traume koje nam svakodnevica servira.

– Doktorirala sam na stresu, živela sam stresno, pa je i borba sa tom pošasti ovog vremena postala moj životni cilj. Zbog toga želim da u Srbiji osnujem Institut za traumu jer nam je potreban. Znate, trauma je po definiciji jedan ili više događaja od kojih niste mogli da se funkcionalno odbranite. To su situacije u kojima ste se osećali beznadežno i nemoćno zbog toga što je to prevazilazilo vaše prirodne sposobnosti da se odbranite. Trauma je i strogo vaspitanje – objašnjava.

Uopšte su naše sposobnosti za odbranu, ta rezilijentnost, kako doktorka kaže, oslabljeni. Navodi da su se ti mehanizmi nekada gradili kroz sport koji je sistematski rad na rezilijentnosti, a i sama je dugo godina bila posvećena sportu. Ubeđena je da je omladini sport neophodan upravo zbog toga.
Bila sam i doktorka na selu

– Sa traumama se susrećem od najranijeg detinjstva. Moja baka, majčina majka, bila je u logoru i stalno je bila bolesna. Tada se nije znalo za posttraumatski stresni sindrom, a nju su noću budile te slike i strahovi, šetala se po kući jer se sećala svih strahota koje je preživela. Otac je bio invalid iz Drugog svetskog rata, mama je takođe imala teške traume i zato su moja interesovanja oduvek išla u pravcu psihologije, koju sam paralelno s medicinom jedno vreme studirala. Kasnije sam odlučila da ću odgovore i rešenje ipak tražiti kroz medicinu, ali je ostalo da sam uvek sve psihologizirala – priča.

Kao mlada doktorka je radila u Smederevu i iz tog perioda nosi samo lepe uspomene.

– Voleli su me pacijenti jer sam im bila zanimljiva. Mlada i energična doktorka iz Beograda sa šeširićem i rukavicama. Od početka su govorili da im je žao što ću jednom otići. Iz Smedereva sam putovala za Beograd na specijalizaciju, radila, učila i odgajala ćerke. Mlada sam se udala i sa 25 godina rodila prvo Mariju (39), a potom i Ljubu (34). Posle razvoda sam ih sama odgajala i one su danas moj ponos i sva ljubav – s nežnošću govori o ćerkama.

U Norveškoj su me prvo mrko gledali

Kasnije je radila na Očnoj klinici u Beogradu, odakle je otišla na ratište kao ispomoć. Tamo se rukovodila svojom strukom i humanošću pomažući gde god je mogla, a sve traume je nosila u sebi. Zorica Sarah je 2005. godine krenula u još jednu neizvesnost, u daleku Norvešku.

– Nije me sačekala romantična, prijateljska Norveška, već jedna optužujuća, prema Srbima vrlo kritična zemlja. Svi su me mrko gledali jer je propaganda bila do te mere jaka da su moju decu napadali u školi. Nije nam bilo lako, a izborila sam se da me prihvate kao stručnjaka, ali i kao Srpkinju koja ne bira strane već govori istine. Zato je to zemlja koju volim i u kojoj danas imam puno prijatelja.

Prevela je oko dvadeset stručnih i drugih knjiga sa norveškog na srpski, kao i sa srpskog na norveški. Napisala je više stručnih knjiga o unapređenju i standardizovanju u zdravstvu, a njeni ratni memoari lekara dobrovoljca su prevedeni i objavljeni na više jezika, pa i u Americi.

Nisam znala šta je trauma-terapeut

Opet je u rodnom Beogradu i zdušno radi na tome da i kod nas predstavi u svetu priznatu TRE metodu, revolucionarnu tehniku oslobađanja od duboke, hronične napetosti.

– Ova metoda je priznata u 100 zemalja sveta kao sredstvo za oporavak od trauma, bile one fiziološke ili emotivne. Zahvaljujući tim vežbama moguće je ponovno uspostavljanje unutrašnje smirenosti i ravnoteže. Sa metodom sam se srela u Norveškoj, posle infarkta nakon koga su se javili problemi. Trauma ume i da ojača čoveka, ali treba znati kada potražiti pomoć. Tražila sam da idem kod psihijatra, koji mi je rekao da mi nije potrebna njegova pomoć već pomoć trauma-terapeuta. Pitao me je da li sam radila na svojim traumama. Tada sam prvi put čula za to i susrela se sa TRE metodom, koja je za mene bila otkrovenje – objašnjava doktorka.

Kada je prošla kroz taj trening, odlučila je da i sama krene na usavršavanja gde je sistematizovala više metoda telesnih terapija koje se, za razliku od psihoterapije, ne bave sadržajem već telesnim blokadama i reakcijama, a uz pomoć određenih telesnih vežbi.

– Vežbe su samo deo TRE metode koja sintetizuje i brejnspoting i još neke metode. Suština vežbi je da svi imamo nesvesne odbrane koje stičemo tokom života, zbog čega ne reagujemo svi isto na neki traumatičan događaj. Ne reaguje svačiji nervni sistem isto na sigurne i nesigurne situacije i tu se stvara prostor za rad na traumama. To je moja novija misija u ovom životu koji je bio pun emocija i borbe za istinu, bez kalkulacija i špekulacija.

Izvor Blic Žena
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More