Bogoja Panajotović verovatni ubica Dragiše Kašikovića i Ivanke Milošević

Ubijeni Dragiša Kašiković i Ivanka Milošević
113

Kada su 19. juna 1977. godine u Čikagu surovo sa stotinu udaraca nožem ubijeni politički emigrant Dragiša Kašiković, urednik lista “Sloboda” i učenica Ivanka Milošević, američka policija FBI nije otkrila ubicu. FBI i danas skriva dosije o političkom ubistvo ovo dvoje Srba. Srpski emigranti u Americi i čitavoj emigraciji su mi govorili da je ubica bio Blagoja Panajotović, likvidator Službe državne bezbednosti Jugoslavije.

Kako mi je pričao Nikola Kavaja, član SOPO taj sumnjivi Bogoje Panajotović je bio konobar rodom iz okoline Niša, koji je prebegao u Francusku. U Parizu se dugo družio sa Androm Lončarićem i sa njim je odlazio u Čikago, da organizuju bacanje bombi na Generalni konzulat SFRJ. Francuska i Pariz su bili prvi centri srpske emigracije, u kome se bivše pripadnike Jugoslovenske kraljevske vojske ili četnike, kako ih je nazivao komunista Josip Broz Tito, predvodili Andrija Andra Lončarić, Mile Radovanović i Dragiša Kašiković. Svi su oni prešli u SAD da u Čikagu formiraju srpsku političku emigraciju.

Sa njima je krenuo i ubica Bogoja Panajotović, koji je, sumnja se likvidirao po zadatku Službe državne bezbednosti Andru Lončarića, Dragišu Kašikovića i malu Ivanku Milošević. Pokušavamo da otkrijemo ko jer ovaj tajastveni ubica iz Titove tajne policije?

– Prvi put sam tog sredovečnog čoveka video u kancelariji Srpske narodne odbrane. Na mene Panajotović tada nije ostavio nikakav utisak. Bio je to bucmast čovek, zategnute kože lica, sa malo kose i visok. Izgledao je stariji, nego što je bio, mlitav, ćutljiv i moglo bi se reći bezvoljan čovek. Primetio sam da ga je Andra Lončarić, ali i Dragiša Kašiković držao pored sebe kao starog poznanika. Bogoljub Panajtović se po prostorijama SNO kretao kao po svojoj kući. Kada mi se ukazala prilika pitao sam Kašikovića ko je taj Bogoja Panajotović. Sa nekom ležernom sigurnošću Dragiša mi je objasnio da je Panajotovića njemu i popu Stoiljku Kajeviću preporučio pokojni Andra Lončarić. To me je donekle umirilo, jer sam u razgovoru sa tim čovekom primetio da dosta zna o meni – kazivao mi je Nikola Kavaja.

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih kada su nacionalisti iz čikaške grupe SOPO boravili u Njujorku, na tim sastancima je stalno bio i Bogoje Panajotović. Kavaja je kao čovek zadužen za bezbednost SOPO naposletku digao ruke od provere Bogoja Panajotovića, jer ga je čikaška grupa uveravala da je čovek u redu. Panajotović je uz pomoć Lončarića i Kašikovića čak uspeo je da angažuje dve mlađe Amerikanke, turistkinje da ponesu propagandni materijal i preko pošte rasture ga u Jugoslaviji. Udba je, međutim, uhvatila ove dve turistkinje i komunistički sud im je doživotno zabranio posetu Jugoslaviji.

– Bio sam član Srpske narodne odbrane, najveće emigrantske organizacije u Americi. Ona je krajem šezdesetih posebno ojačala kada su iz Francuske u Čikago i Njujork počeli da dolaze Andra Lončarić, Mile Radovanović, Stojiljko Kajević, Bogoje Panajotović i Dragiša Kašiković. Njih četvorica su organizovali Kongres SNO. Kajevića, Panajotovića i Kašikovića je pratio glas da su oni “ljudi Andre Lončarića”. Meni je lično smetalo njihovo intimno prijateljstvo sa Bogojem Panajotovićem, čovekom u koga sam sumnjao da zaista ima preporuke od legende srpske emigracije Andre Lončarića. Čak sam saznao da su pop Kajević i Panajotović, putovali po specijalnom zadatku u Evropu, što mi je i Dragiša potvrdio. Pop Stoiljko Kajević hvalio je Panajotovića i kod Dragiše Kašikovića, što samo po sebi nije imalo logike. Primetio sam uz to da Bogoje Panajotović pokazuje da isuviše mnogo zna o tajnim akcijama srpskih nacionalista i komandosa, mada nije bio u poziciji da to može da zna – bio je sumnjičav Nikola Kavaja, koji mi je ovo pričao za potrebe knjige “Komandos”, koju smo zajedno napisali.

Kada je jednom primetio primetio da Dragiša Kašiković više u svojoj kancelariji u domu SNO u Čikagu nije sam i da je Panajotović uvek uz njega, iskreno mu je rekao da “to nije u redu”.
– Ja sam i popa Stoiljka Kajevića pitao ko je Bogoje Panajotović? “On je dobra duša. Veruj mi Kavaja. Nije neki junak, ali je dobar za propagandu, za obaveštajne poslove i da nešto prebaci i izvidi. Panajotović mnogo žali za Androm Lončarićem. Kada god se o Andri povere reč, on se odmah zaplače”. Prešao sam preko ovakih plačljivih konstatacija, podsetio sam Kajevića, na važeća pravila naših grupa da niko iz jedne grupe ne sme da zna za dela i rad druge grupe, kojoj ne pripada. Stoiljko Kajević se složio sa mnom i nevoljno obeća da će ubuduće više računa da vodi o diskreciji. Smatrao sam to iskrenim priznanjem sve dok nije ubijen Dragiša Kašiković. To ubistvo je pokazalo pravo lice i rukupis ubice Bogoljuba Bogoja Panajotovića – tvrdio mi je Nikola Kavaja.

Književnik Dragiša Kašiković je bio lider političke emigracije u SAD sedamdesetih godina i urednik lista „Sloboda“, glasila SNO u Čikagu. Rođen je 9. avgusta 1932. u Hadžićima, u porodici Branka i Nevenke Kašiković, dičnih Hercegovaca iz Trebinja. Bila je to imućna porodica sa kućama u Beogradu, Sarajevu i Dubrovniku. Dolaskom NDH na vlast Kašikovići, koji su imali pilanu i crkvu beže u Srbiju i nastanjuju se u Beogradu. Dragiša je u glavnom gradu studirao prava i pisao knjige za decu. Sredinom pedesetih pobegao je iz FNRJ preko austrijske granice. Sa sedam dolara u džepu i bez znanja engleskog ulazi u SAD 1957. godine. Bio je to čovek koji je digao srpsku emigraciju na noge i antikomunizam isturio kao političku platformu okupljanja Srba u SAD.

Bogoja Panajotović, konobar iz Niša

Organizovao je demonstracije prilikom Titove poseti Americi. Pripremao je atentat na Josipa Broza, kog je pratio na putovanju po Meksiku. Kada su i 1967. u gradovima SAD i Kanade odjeknule eksplozije pred jugoslovenskim predstavništvima uhapšeno je deset Srba. Dr Uroš Seferović je odbio da finansira te akcije Dragiše Kašikovića. Koliko je u tome imao podršku CIA ne zna se, ali zvanični Beograd tvrdi da je iza njega stajala američka tajna policija. Kašiković je živeo je u zgradi Srpske narodne odbrane u Čikagu zajedno sa Dragicom Milošević i njenom ćerkom, devetogodišnjom Ivankom. Oboje, devojčica i književnik su ubijeni na surov način u noći 19. juna 1977. godine.

– Tog dana uveče Dragiša je odveo Ivanku na proslavu završetka školske godine. Vratili su se oko pola dvanaest. Majka Dragica Milošević je bila na poslu u restoranu “Serbian klab” kod Miomira Radovanovića, pa je Dragiša stavio malu da spava. Kada su ubice ušle u Dragišinu kancelariju i napale ga, on se žestoko opirao, jer je pisaća mašina, nađena u drugom ćošku sobe, slupana. Verovatno je Dragiša gađao ubice tom mašinom. Na podu su nađeni zubi, koji nisu pripadali Dragiši, što znači da je nekog pogodio u vilicu. Buka je probudila Ivanku i ona je izašla iz spavaće sobe da vidi šta se događa. Sišla je niz stepenicama koje vode ka kancelariji, gde je Dragiša vodio borbu sa komunističkim ubicama. Ubice su primetile malu Ivanku, a i ona je, najverovatnije, prepoznala nekoga od njih. Zato je neko od ubica dočekao udarcima noža. To se vidi po tragovima krvi od njenih prstića po zidu stepenica, za koji se u mukama hvatala. Odatle je polumrtva odvučena u kancelariju i masakrirana. Po lekarskim nalazima oboje su izdahnuli u pola dva noću. Tako grozno ubistvo nije u analima čikaške policije još zabeleženo – opisao je ovaj zločin doktor Boško Stefanović, inače sekretar SNO.

Doktor Stefanović kaže da je ubica koristio nož i makaze, jer je na Dragišinom telu izbrojano 64 uboda. A zatim je više puta Kašiković teškim čekićem udaren u glavu, pa su mu čelo i obraz potpuno smrskani. Krv je bila i po zidovima, čak i po tavanici. Životinjska mržnja ili ludački strah od već tako mrtvog čoveka, navele su ubice da mu mrtvom izvade oči. Mala Ivanka Milošević nađena je, po kazivanju doktora Stefanovića, pored samog Dragiše. Bila je u noćnoj haljinici i sva izmrcvarena kao i Kašiković. Ubodena je 54 puta, a oči su joj bile rasečene.

Dragica Milošević, Ivankina majka i Dragišina verenica je kukala iz sveg glasa: “Ubiše mi Dragišu i moju jedinicu Ivanku! Ubiše ih prokleti Titovi udbaši!”

Posle sahrane u manastiru Sveti Sava u Libertivilu kod Čikaga, na kojoj je bilo 3.000 ljudi, Nikola Kavaja je i dalje sumnjao u Bogoja Panajotovića. Posebno kada mu je ovaj u manastiru oprezno rekao: “Vidiš Kavaja kako će nas UDBA sve pobiti?”

– Mile Radovanović i ja smo počeli da slažemo kockice iz života Panajotovića. Bilo je očigledna “da je Andra Lončarić ubijen u Parizu i to odmah posle Bogojevog odlaska iz tog grada, pa mora da je Panajotović o tome nešto znao ili je bio umešan”, razmišljali smo glasno. Njegova upornost i veština da nas je špijunirao snimanjem naših razgovora za poslednje četiri godine, govori da je bio beskrupulozan i prepreden. Mi smo i FBI i SDB bili podjednako interesovali, pa nije isključeno da je bio dvojni agent. Pošto je bio umešan u jedno ubistvo, on je morao da bude zavrbovan i za drugo. Tako je on pripremio i sigurno učestvovao u krvavom likvidiranju Dragiše i male Ivanke. Činjenica je da je pristup kod Dragiše Kašikovića imao u svako doba, kao njegov prijatelj i saradnik, ali i kao član Izvršne uprave SNO, jer poznavao je zgradu SNO-e u prste – izložio mi je svoju tezu Nikola Kavaja.

Nikola Kostić advokat

ISPITIVANJE UBICE

Tek na suđenju za terorizam, koje je Kavaja imao 1979. godine, pokazalo se da je Bogoja Panajotović bio policijski čovek. Doneo je magnetofonske snimke sa sednica SNO i SOPO i svedočio je u korist FBI. Mile Radovanović je sumirao Panajotovićevu karijeru u Americi i rekao Nikoli Kavaji:
– Bogoja je došao u Francusku sa jugoslovenskim pasošem i uspeo da se približi Andri Lončariću u Parizu i zadobije njegovo poverenje. Andra mu je pomogao da dođe u Ameriku. Sa Lončarićevim preporukama on se povezao sa srpskim nacionalistima, a prvo sa Dragišom Kašikovićem, da u datom monetu omogući njegovo ubistvo od strane SDB. Svoju delatnost špijuna i agenta završava u službi američkog FBI, kome to nije smetalo kada je odlučio da zatvori šest srpskih nacionalista, po naredbi američkog Stejt Departmenta, jer su navodno planirali tešku osvetu za Dragišino ubistvo.

Nikola Kavaja je zato tražio da njegovi advokati ispituju Bogoja Panajotovića. Advokat Majkl Moniko ga je direktno pitao:
– Gospodine Panajotoviću, jeste li vi plaćeni za pravi posao koji obavljate protiv ovih časnih ljudi?
– Ne, nikakav novac nisam dobio, osim FBI što mi daje za izdržavanje porodice, što mislim da sam već rekao.
– Znači vi ste iz idealizma radili za policiju?
– Da!
– Da li ste radili za jugoslovensku tajnu policiju Udbu?
– Ja nikada nisam radio za Udbu.
– Ovih šest ljudi, kojima se sudi po tvojoj izjavi, da li su oni antikomunisti?
– Da! Oni su antikomunisti! – odgovorio je Panajotović.
– Kad je tako, zašto su oni vama smetali?
– Oni su smetali Jugoslaviji, jer su bili fanatici i zato se ja sa njima nisam slagao. Oni su planirali da likvidiraju predsednika Jugoslavije i da sruše režim u Jugoslaviji. Ja sam bio protiv toga, jer ja mislim da u Jugoslaviji ima i dobrih stvari, koje je Tito omogućio i dao narodu. Pre svega, tamo vlada bratstvo i jedinstvo, i nema više mržnje među ljudima.
– Kroz dosadašnje vaše svedočenje, ja ne čuh da rekoste, makar i jednu pohvalnu reč za ove ljude. Zašto?
– Ja nisam imao ništa povoljno da kažem za njih, jer im ja nikada nisam pripadao – odgovorio je Panajotović.
– Vi ste Bogoje, kum od Nikole Živovića i svake ste godine dolazili kod njega na slavu i to sa ženom i decom?
– To nije istina! – obrecnuo se Panajotović.
– Kako nije istina, kada ste 21. novembra bili na slavi kod Živovića i čitavu slavu snimali magentofonom?
– To je tačno, ali tada sam radio za FBI – rekao je Panajotović, koji se trudio da se predstavi kao američkoj državi i policiji važan čovek.
– Ko vam je nameštao trake za snimanje?
– Agent Devernport, a uvek je bila prisutna i prevodilac Ksenija. Mikrofon su mi stavljali na grudni koš, a magnetofon mi se nalazio zalepljen na leđima.
– Ti si te ljude provocirao, kad si dobio nalog da snimaš njihove razgovore? – pitao ga advokat Majkl Moniko.
– Nisam ja njih provocirao, nego sam im postavljao pitanja, koja sam dobijao od FBI.
– Vi ste ranije rekli da ste postali član SOPO 1972. godine?
– Jesam! Zakleo me pop Stoiljko Kajević, na pištolj, kamu i Sveto pismo, pred više od dvadeset ljudi.
– Kako je glasila zakletva ako dođe do izdaje, nekog od članova?
– Zakletva je predviđala smrtnu kaznu.
– Tvrdili ste, ovde na sudu, da niste smeli da se javite čak ni telefonom tim članovima organizacije, koji postavljaju te mine po Titovim predstavništvima u slobodnom svetu.
– Da! Nisam smeo, jer me je čekao metak u potiljak.
– Kako se sada ne plašite SOPO, da će da te likvidira?
– Dobio sam garanciju od FBI da će me čuvati! Bojao sam se da ne padnem u zatvor, pa sam rešio da je bolje da pozatvaram ove moje bivše prijatelje.
– Kad su agenti FBI drugi put došli kod vas, vi si se odlučili da radite za njih?
– Jesam, jer sam imao čvrstu zaštitu od države.
– I niste se više plašili bivših prijatelja?
– To moji prijatelji nikada nisu bili.
Advokat Moniko je zastao i pustio da Bogojevo ćutanje govori o njegovom karakteru i istinitosti njegovih iskaza, a onda je nastavio:
– Da li vam je Udba dala zadatak da se približite Nikoli Živoviću?
– Na to pitanje neću da odgovorim.
– Ja hoću, gospodine, da mi na to pitanje odgovorite sa
da, ili ne.
– Ne!
– Vi ste podigli kuću u Nišu!
– To nije tačno! – porekao je Bogoja Panajotović.
– Gospodine, to je tačno, jer će teča vaše žene svedoči, a on vas poznaje odlično!
– Pa šta sa tim ima veze ovaj sud?
– Vi ste za tu kuću poslali u Niš 45.000 dolara. Ja želim da poroti i sudu, objasnite odakle vama toliki novac? Vi radili kao moler, a uz to niste redovno radili.
– Ja sam novac uštedeo i poslao da mi se kuća pravi u Nišu! – reče Panajotović.
– Ali, vi imate i ovde u Čikagu, još dve kuće i to na odličnom kraju. A u Americi ste samo desetak godina tj. od 1969. godine. Odakle novac za sve to?
– Ja sam radio i štedio, a u Americi ko tako radi može sve da ima – slaga Panajotović.

Ovom rečenicom, advokat Moniko je završio ispitivanje Bogoja Panajotovića, a ostavio sudiji i poroti, da razmišljaju koga ima ispred sebe. S druge strane tužioci su jedva dočekali kraj Monikovog ispitivanja, jer su više puta skakali i podnosili prigovore, ometajući tako normalni tok ispitivanja. Publika je povremeno reagovala na drugi način. Čuli su se povici: “Smrt Titovom agentu Bogoju Panajotoviću!”
Idućeg dana ispitivanje Bogoja Panajotovića vodio je Kavajin drugi advokat Dejan Brašić. On se Bogoju obrati na engleskom jeziku, mada je Srbin.

Na suđenju u Americi posle advokata Đorđa Brašića ispitivanje je preuzeo advokat Nikola Kostić, poreklom Srbin iz Milvokija, koji je zastupao Nikolu Živovića i odlično vladao srpskim jezikom. Kostić iz Milvokija se seća Bogoja Panajotovića kao čoveka srednje visine, nabijenog, širokog lica i kratkih jakih ruku. Nigde nije radio, putovao je po Americi i Evropi, a niko nije znao odakle mu novac za to. Kada je 1977. izbio slučaj SOPO, Bogoja Panajotović se pojavio kao saradnik, a možda, kaže advokat Nikol Kostić, i agent FBI:
– Bogoja Panajotović jeste bio saradnik, a možda i agent FBI, ali nemam dokaza da je bio i saradnik Udbe. Može se, međutim, iz njegovog ponašanja, naročito kada je govorio zaštitnički o jugoslovenskom konzulu i radu konzulata u Čikagu, zaključiti da je štitio i interese države Jugoslavije, pa i njene policije u Americi. Ja sam kao advokat imao priliku da razgovaram sa Panajotovićem. Kao krunskog svedoka njega je FBI čuvala u Kaliforniji. Sa njim su uvek bila dva agenta FBI. Sreli smo se 1978. godine u Džeksonvilu. Prisutan je bio i tužilac Tom Sulivan. Ja sam tražio od Panajotovića službenu izjavu, jer sam na sudu branio njegovog kuma Nikolu Živovića. Nisam je dobio. Posle toga niko od američkih Srba nije više video, niti bilo šta čuo o Bogoju Panajotoviću, niti o njegovoj porodici. Jer, koliko znam on je bio poreklom iz Niša, bio je oženjen i imao dvoje dece. Moj klijent Nikola Živović bio je kum na krštenju te dece, ali ga je Bogoja Panajotović izdao!

Marko Lopušina

 

Izvor Naši u sevtu

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More