Decenija od smrti Ljubiše Stojanovića Luisa: Neispričana priča o velikom srcu nesvakidašnjeg muzičara (FOTO+VIDEO)

Foto: Youtube Printscreen
61

Prepoznatljiv po posebnoj muzici i izgledu, ostao je upamćen i kao najveći prijatelj negotinskog Doma za decu bez roditeljskog staranja.

A koliko tek treba da bude veliko srce

iz dečijeg oka da ukloni tugu?

Možda ko’ srce što Luis ima,

zato mu hvala ko’ najboljem drugu.

– Deca Doma

Muzika Ljubiše Stojanovića Luisa više od 40 godina je svuda oko nas – kroz milionske preglede na Jutjubu ili neizostavan repertoar kafanskih svirača, ljude pokreće na ples, radost, a neretko potekne i poneka suza – ali malo je poznato da je njegovo dobročinstvo oplemenilo odrastanje stotine dece bez roditelja u malenom gradu na istoku Srbije.

Zdenka Tomić, novinarka iz Negotina, kaže da nikada neće zaboraviti prvi koncert ovog muzičara nesvakidašnjeg imidža i interpretacije, koji je 1996. godine održao u tom gradu, a sav prihod namenio deci iz Doma “Stanko Paunović”.

“Na prvom koncertu je deci recitovao pesmu Plavi čuperak Miroslava Antića, a na kraju je imao običaj da uz pesmu Dunjo moja decu izvede na binu”, kaže Tomić.

Deset godina od Luisove tragične smrti u saobraćajnoj nesreći, Negotinci s ponosom pričaju da nikada nije zaboravio grad u kome je napravio prve muzičke korake.

“Uvek je pratio osećanja – tome nas je učio, a to je ujedno i poruka svima”, kaže Maja Stojanović, Luisova ćerka, za BBC na srpskom. Tomić se priseća da je više puta godišnje, uz pomoć prijatelja, deci donosio garderobu, školski pribor i muzičke instrumente. Jednog dana se, kaže, prepoznatljivo lice jedinstvene brade i osmeha pojavilo u dvorištu Doma, a iz kola je izneo stotinu novih patika.

“Upamtila sam njihove izraze lica i suze radosnice kada je nenajavljeno, i bez želje za medijskom pompom, svraćao u njihov Dom”, kaže Tomić za BBC na srpskom.

Zbog toga je 2006. godine, na jubilarnom desetom humanitarnom koncertu, dobio titulu počasnog građanina Negotina. Tomić kaže da je često umeo samo da se javi i kaže: “Evo me za nekoliko minuta u Domu”.

“Svaki put je donosio gomilu darova, a deca bi se sklupčala na njegovom krilu.

“Napunili su sobu instrumentima koje im je poklonio i nazvali je Luisova muzička soba”, priča ona.
Kako bi mu se odužili, poklonili su mu zajedničku fotografiju koju su ulepšali crtežima i porukama – a 1999. godine proglasili su ga počasnim stanarem Doma.

“Dobro pamtim da se tom priznanju mnogo više obradovao nego onim muzičkim koja su došla kasnije, jer je ono stiglo iz čistih srca njegovih najmlađih prijatelja.

“Istih onih koji su se radovali košarkaškom igralištu u dvorištu Doma koje je Luis opremio”, kaže Tomić.

Dom “Stanko Paunović” je u međuvremenu promenio namenu, i već nekoliko godina služi kao dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju.

“Dovoljno je bilo da ga te 1996. godine pozovem i predložim održavanje humanitarnog koncerta pod okriljem Doma kulture ‘Stevan Mokranjac’, prihvatio je bez pitanja”, priča Milomirka Cica Jovović, koja je u Domu za decu bez roditeljskog staranja živela od 1963. godine. Život je posvetila radu u kulturi grada, prijateljstvo iz mladosti sa Luisem iskoristila da pomogne “nekoj drugoj, novoj, a istoj deci bez roditeljskog staranja”.

“Onda kada sam ja došla u Dom, bilo je preko stotinu dece kojima je ‘određeno’ da sami stvaraju sreću”, kaže Jovović. Luis je, dodaje, imao porodicu – mamu, tatu i brata – a provodio je dane u parku Doma.

“Pomogao nam je da rastemo, deleći sa nama mladost, prihvatajući sve delove naših života za koje je osetio i znao da nisu naš izbor”, seća se Jovović.

Luis je tada išao u osnovnu školu, a u Negotinu je živeo dok se zbog srednje muzičke škole nije preselio u Niš. Jovović priča kako su on, njegov drug Slobodan Šunderić i Miloš Miša Radojević u Domu pravili “prve igranke subotom na platou ispod dva stoletna kestena”.

“Voleli smo Ljubišu – bio je nekako naš i mi njegovi”, kaže Jovović za BBC na srpskom.

Izvor BBC

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More