Srbi su stvarali NASA i vodili ljude na Mesec i Mars, Andrea Rajšić sprema putovanje na crvenu planetu

Foto: Unsplash/NASA
136

Andrea Rajšić koja je trenutno je na doktorskim studijama na Univerzitetu Curtin u Australiji, deo je NASA misije “Mars Insajt” i sprema putovanje ljudi na ovu crvenu planetu. Prvi ljudski pohod na Crvenu planetu dogodiće se za vreme Andreinog života – u to je Andrea Rajšić uverena. I to će učiniti upravo NASA.

To nije slučajno, jer Srbi i Američka svemirska nacionalna agencija su tesno povezano. Toliko da se može reći da u Srbi stvarali NASA. Poznato je da je Mihajlo Pupin Idvorski, svetski naulnik i američki profesor bio jedan od osnivača i član Izvršnog odbora Nacionalnog savetodavnog komiteta za aeronautiku (NASA).

Ova organizacija je prethodnica današnje Nacionalne vazduhoplovne i svemirske agencije (NASA).
Mihajlo Idvorski Pupin bio je veliki patriota. Oko njega se okupljala ondašnja srpska dijaspora. Zbog toga je M. J. Milovanović, tadašnji ministar spoljnjih poslova Srbije, predložio svog prijatelja iz studentskih dana, Mihajla Pupina, za počasnog konzula Srbije u Americi.

U njegovo vreme, počektom dvadesetog veka, drugi Srbin koji je bio aktivna u NASA bio je Veljko Gašić. U Njujork je stigao 1909. godine iz Hercegovine i odmah se zaputio ka San Francisku gdje ga je čekao rođak Setenčić, takođe Popovac.

Veljko Gašić, u sredini, pilot NASA

Naime, Veljkovo studiranje prekinulo je američko ministarstvo odbrane dodelivši mu ratni raspored u vazduhoplovnoj mornaričkoj bazi Mofet Fild, gde se nalazio letnji istraživački centar NACA, organizacije, koju je 1915. godine osnovao američki predsednik Vudro Vilson, čij ije prijatelj bio Mihajlo Pupin, naučnik svetskog glasa.

Ta će organizacija 1958. promeniti ime u NASA i postati stub američkog svemirskog programa. Veljko Gašić je za NACA-u istraživao kako se prilikom leta u ekstremnim uslovima avion ponaša te jednom prilikom zamalo nije nastradao.

Početkom Drugog svetskog rata, glavne pomorske bombarderske zadatke na pacifičkom ratištu obavljao je avion Daglas SBD „Dauntless“, koji je u rat ušao kao već zastareo. Analizirajući nedostatke te letilice, inženjeri kompanije “Daglas” izradili su prototip modernijeg bombardera i nazvali ga SB2D „Destroyer“. Prilikom jednog rutinskog leta, avionom je upravljao eksperimentalni pilot Džordž Kuper, a sa njim je bio i Veljko Gašić, zadužen da prikuplja podatke o performansama aparata i beleži njegove letne karakteristike.

Tokom šezdesetih godina, uporedo radeći u Nortropu, Veljko Gašić je zajedno sa još sedmoricom inženjera srpskog porekla bio deo američkog svemirskog programa Apolo kao stručni savetnik NASA.
Sigurno najvažniji posao u SAD u kome su učestvovali brojni američki Srbi bio je vasionski program „Apolo 11“, koji je odveo prve ljude na Mesec. Program je rađen od 1963. do 1969. godine. Put Meseca poleteli su astronauti Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins i 20. jula 1969. prvi ljudi kročili su na tlo Zemljinog prirodnog satelita.

Srbi, saradnici NASA na osvajanju Meseca

U konstrukciji i dizajnu svemirskog programa i broda “Apolo 11“ učestvovala su i Srbi. Milisav Šurbatović je bio šef inženjerijske ekipe, a Danilo Bojić, kreator šatla za šetnju po Mesecu. Dragiša Giš Jovanović je bio inženjer, kao i Petar Gajić, proizvođač vasioneske opreme iz Palm Springsa. Veljko Gašić je bio dizajner američkih bombardera T-38 Trainer, F-5 Fighter i B-2. Milojko Majk Vučelić bio je projektni menadžer, Slavoljub Vujić je bio producent i koordinator projekta „Apolo 11“, a Dejvid Vujić portparol NASA.

Američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska agencija direktno je angažovala Milojka Majkla Vucelića (Gareršnica 1930-2012. La Hola) da bude inženjer u svemirkom projektu “Apolo 11”, koji je odveo ljude na Mesec, kao i na kosmičkom projektu “Skajlab”. Za rad na vasionskom projektu dobio je Vucelić više nagrada i priznanja, od kojih je najvažnije najviše američko civilno odlikovanje Predsednička medalja slobode. Nakon što je napustio NASA-u, radio je u nekoliko kompanija, kao i u vlastitoj kompaniji “Ideal Electric”. Živeo je sa suprugom u Mensfildu u američkoj saveznoj državi Ohajo. Pre desetak godina je sa ing. Semom Vujićem posetio Beograd.

Naučni saradnik NASA bio je i fizičar Bogdan Maglić, (Sombor 1928-2017. Kalifornija). Diplomirao (1950) na Fizičkom fakultetu BU, magistritao (1955) na Univerzitetu u Liverpulu, a doktorirao (1959) u Institutu za tehnologiju Masačusetca. Od 1950. do 1956. radio je u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“. U SAD je otišao kao stipendista UNESCO.

Patentirao je neutronsku nuklearnu energiju (proces fuzije bez radioaktivnosti). Bio je profesor univerziteta na Univerzitetu Pensilvanije i Državnom univerzitetu u Nju Džersiju. U NASA je bio rukovodilac Centra za vasionsku tehnologiju u Novom Meksiku punih dve decenije.
Maglić je dobitnik Priznanja predsednika Džona Kenedija za otkriće omega mezona .Odlikovan je Zlatnom medaljom Kongresa SAD. Bio je akademik, inostrani član SANU od 1985. godine.

Naučnik Milo Medin, srpskog porekla je radio krajem 20. veka u NASA istraživačkom centru Ames. Vodio je početkom devedesetih tim za izgranju Naučnog interneta, kojim bi bili povezani svi istraživački centru 16 država sveta sa pet kontinenata. Kada je napustio NASA (1995) osnovao je 2005. sopstvenu naučnu mrežu “M2Z Netvorks”.

Stevan Spremo je dugo bio rukovodilac Istraživačkog centra, veteran i legenda ove američke svemirske agencije. Dr Dragoslav Šinjak je dugogodišnji naučni saradnik. U NASA je radila i Aleksandra Bogunović, ćerka Zorana i Marije Bogunović iz Milvokija. Ova naučnica je stručnjak za specijalne senzore na satelitu Landsat, koji je NASA poslala u kosmos.

NASA je nagradila dr Gordanu Vunjak Novaković za njena naučna dostignuća, što znači da ih je i koristila. Nemanja Đurić iz Šapca i beogradski student, jedan je od najmlađih stručnjaka u NASA centru u Vašingtonu. Radi u Odeljenju za satelitske programe.

Mlada australijska naučnica srpskog porekla Andrea Rajšić je danas deo američkog i svetskog tima za ljudsko osvajanje Marsa. Taj projekat je začeo američki predsednik Barak Obama želi da osvaja Mars, još pre desetak godina:
„SAD nameravaju da nastave sa letovima na Mesec. Ovaj program košta će Amerikance 150 milijardi dolara. Politika NASA je da tek ljudskim osvajanjem Meseca, ali i Marsa može SAD da vlada planetom Zemljom i kosmosom“, nagovestio je Barak Obama.

Marko Lopušina

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More