Hilljade vernika ispred tumanske svetinje: Čudesna isceljenja ispred moštiju Svetog Zosima, Svetog Jakova i ikone Bogorodice Kurskaje (FOTO)

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik Svetog Zosima Tumanskog i Svetog Jakova. Na današnji dan manastir Tumane u kojem se nalaze mošti ovih svetaca posetiće na hiljade vernika kako bi ih celivali. Mnogi ljudi trvde da su doživeli čuda posle molitvi pred moštima Svetog Zosima, Svetog Jakova i ikone Bogorodice Kurskaje, za koju manji broj vernika zna.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Путевима Православља (@putevima_pravoslavlja)

Naziva se ujedno i Zosimom Sinaitom, jer pripada grupi monaha isihasta koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju.

Istog datuma, 21. avgusta, slavi se i novi svetac – prepodobni otac Jakov. Mada je sahranjen 1946. godine na monaškom groblju u Tumanu, svetost njegovih moštiju nedavno je otkrivena, a narod im se jednako moli za pomoć i isceljenje.

Narodno predanje smrt Zosima Sinaita vezuje za mnogobrojne legende. Veruje se da je Miloš Obilić, koga Srbi pamte i slave kao kosovskog junaka koji je u čuvenom boju iz 1389. godine proburazio turskog sultana Murata, nehotice ubio monaha Zosima – u lovu. Navodno, kupajući se u svojoj banji, Miloš je začuo šuštanje iz obližnje šume, pa je iz luka ispalio strelu u tom pravcu. Krenuvši u potragu za životinjom koju se nadao da je pogodio, mnogo se ražalostio kada je ugledao Pustinjaka koji se podvizavao u pećini Kamenici, na 15 minuta hoda udaljenoj od manastira Tumana.

Ime manastira vezuje se za istu legendu. Zapisno je kako je kosovski junak poneo ranjenika na mesto današnje manastirske crkve pred kojom je iznemogli svetac kazao: “Tu, mani me”, pa je tako i verski objekat nazvan Tumanom.

Manastir Tumane, devet kilometara udaljen od Golupca, rušen je u Prvom i Drugom ustanku, ali obnavljan rukom verujućih. Ipak, 1910. godine do temelja je srušen zlom voljom predsednika sreza. On je minirao Tumane na praznik Cveti usled čega su se svodovi porušili na vernike. Ipak, pod zaštitom čudotvornog i tragično stradalog sveca, niko nije povređen.

Tako danas narod sa mnogih strana pritiče, moleći od svetitelja leka svojim bolestima i izbavljenje od nevolja. U redovima za molitvu ima svakojakih koji, primivši utehu i blagoslov svetitelja i iz Tumana, odlaze kao novi ljudi. U manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije, nečistih sila, bezdetnosti… Svetitelj se do danas, javlja onima koji ga usrdno mole, darujući mir, blagoslov i utehu.

Ikona Bogorodice Kurskaje

Tokom oktobarske revolucije jedan manastir u okolini grada Kurska do temelja je bio spaljen. Monasi ovog manastira koji su pošli ka Srbiji, u njegovim ruševinama pronašli su netaknutu ikonu Majke Božije Kurskaje. Poneli su je sa sobom i kao veliku svetinju doneli su je u manastir Miljkov gde je bila sve do 1936. godine kada je bratstvo ovog manastira premešteno u manastir Tumane, a sa njima i ikona.

Sve do 2010. godine sveta ikona čuvana je u kapeli manastira Tumana, kada je po blagoslovu Episkopa braničevskog G. dr Ignatija, preneta u manastirsku crkvu i smeštena u tron. Nakon molitvi pred ikonom Bogorodice Kurskaje mnogi bolesni su ozdravili, a nerotkinje rodile decu.

Od tada do danas ova sveta ikona proslavljena je mnogim čudesima i nebrojenim isceljenjima koja su se pred njom zbila. Od posebnog je značaja spomenuti slučaj, kada je 60 ih godina XX veka ona ukradena, u nameri da kao relikvija i starina bude prodata na zapadu. Vagon u koji je bila smeštena se iz nepoznatih razloga zapalio i u njemu je sve izgorelo, pa čak i jedan od dvojice ljudi, koji su ikonu ukrali. Zaprepašćen događajem, drugi saučesnik vratio je neoštećenu ikonu u manastir. Kasnije je i sam zavšio život pod misterioznim okolnostima. Drugi zabeleđen slučaj, dogodio se pred početak i u toku rata u Bosni i Hrvatskoj. tada je više puta od strane sveštenika, monahinja i vernoga naroda bilo primećeno, da je Majka Božija pomerala ruku na ikoni i spuštala je ispod srebrnog okova, a potom nakon izvesnog vremena vraćala na svoje mesto.

Čudo tokom bombardovanja 1999. godine

Na­i­me, u ma­na­stir Tu­man je na­kon bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je 1999. go­di­ne do­šao mlad ofi­cir i iz­neo im sle­de­ći po­tre­sni do­ga­đaj: U no­ći u ko­joj je bom­bar­do­van to­ranj na Ava­li on se sa gru­pom voj­ni­ka, po za­dat­ku na­la­zio bli­zu tog me­sta. Iz­ne­nad­no, i go­to­vo ni­ot­ku­da, pred njim se po­ja­vio se­di sta­rac, čud­no ode­ven i upo­zo­rio ga na opa­snost ko­ja je pre­ti­la. Zbu­nje­ni ofi­cir je za­bla­go­da­rio star­cu, pi­ta­ju­ći ga ko je i oda­kle je. Sta­rac mu je re­kao da je on Zo­sim iz Tu­ma­na i da za nje­ga pi­ta ka­da do­đe u Go­lu­bac, jer ga ta­mo svi zna­ju. Bla­go­dat­nom po­mo­ću star­če­vom mla­di čo­vek je ostao živ i na­kon za­vr­šet­ka bom­bar­do­va­nja po­šao tra­gom svo­ga do­bro­či­ni­te­lja. Ras­pi­tav­ši se za ma­na­stir Tu­man, upu­tio se ta­mo. Ka­da je sti­gao u grad pi­tao je za Zo­si­ma Tu­man­skog, mi­sle­ći da se ra­di o ži­vom mo­na­hu. Svi su re­kli da zna­ju ko je Zo­sim i da je on u ma­na­sti­ru Tu­ma­nu. Ka­da je do­šao u ma­na­stir za­tra­žio je Zo­si­ma i se­stre su ga od­ve­le kod ki­vo­ta sa mo­šti­ma pre­po­dob­nog i po­ka­za­le mu nje­go­vu iko­nu. Mla­di ofi­cir, vid­no upla­šen i po­tre­sen, du­go je pla­kao nad ki­vo­tom, bla­go­da­re­ći sve­ti­te­lju na iz­ba­vlje­nju.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Zdravi i fit 🍀Danijela (@danijela_fit2)

Tumanski hodočasnici imaju mnogo pitanja i nedoumica vezanih za svoj odlazak na ovo mesto isceljenja. Jedno od najčešćih je šta poneti u manastir Tumane?

Ovaj manastir je poznato mesto, nadomak Golupca, na koje vernici dolaze da bi se molili za svoje ozdravljenje i isceljenje, kao i za ozdravljenje najbližih. Veruje se da iscelitelji mogu pomoći čak i onima koji boluju od najtežih bolesti.

Dolaze i bračni parovi koji imaju problema sa začećem. Postoje razne priče da su parovi nakon posete manastiru bili blagosloveni porodom. Tako iz godine u godinu Tumane opravdava svoju reputaciju kao mestom gde se dešavaju čuda iskrenim vernicima.

Šta poneti u manastir Tumane?

Mnogi isposnici misle da je obavezno da nešto ponesu, ali stvari ne stoje zaista tako. Sve zavisi od vaše dobre volje, ali i najviše od vaših mogućnosti. Dakle, na vama ne postoji obaveza da ponesete bilo šta i donošenje darova ne treba da bude nešto što će vas sprečiti da posetite ovaj manastir.

Šta onda poneti u manastir Tumane? Tumane je svetinja u koju dolaze ljudi koji veruju u pomoć Božiju i koji žele da slave Boga molitvom. Zato je najbitnije da na ovo mesto ponesete vašu veru u Boga, nadu da će se vaši problemi rešiti i ljubav u srcu prema Bogu i vašim bližnjima. Bez toga, šta god dodatno da ponesete sa sobom u manastir, vaš odlazak neće biti iskren.

Takođe, naglašavamo da ne treba ni da nosite nešto samo zato što očekujete da ćete nešto dobiti za uzvrat, jer to u startu nisu dobri motivi. Oni koji ponesu hranu ili neke druge stvari u manastir to rade zato što žele da daruju manastir. Nošenje bilo kakvih namirnica nije obećanje da će se vaši problemi rešiti. Ono što je mnogo bitnije jeste šta vam je na srcu.

Čudo božije dožive oni koji su najiskreniji u svojoj veri, a ne oni koji rade stvari iz koristi. Poseta manastiru treba da bude duhovna korist i sreća za svakog vernika, a ne materijalna dobit.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić jutros je posetio manastir Tumane, gde se danas obeležava 75 godina od upokojenja svetog Jakova Tumanskog.

– U poseti manastiru Tumane. Srećan što sam imao priliku da celivam mošti Sv. Zosima i Sv. Jakova. Ispred svetinje gotovo neverovatan prizor, hiljade vernih i dobrih ljudi koji hrle u najposećeniji srpski manastir – napisao je predsednik uz fotografije iz manastira koju je objavio na Instagram nalogu i dodao:

– Ono što je naša obaveza, kao predstavnika države, jeste da obezbedimo bolje puteve, uredimo komunalnu infrastrukturu i tako olakšamo dolazak naših ljudi iz svih krajeva Srbije, ali i Crne Gore i Republike Srpske, u ovu našu svetinju – istakao je Vučić.