Srpski emigranti u Ameriku doneli PEČENU PILETINU! Od utešnog obroka do SVETSKE PRESTONICE pržene piletine (FOTO, VIDEO)

Foto: Youtube/printscreen
285

“Pohovanu piletinu možete probati samo na dva mesta – jedno je Vojvodina u Srbiji, gde je ovaj jedinstveni način spremanja piletine nastao; drugo je Ohajo, gde se sprema ‘pržena piletina u stilu Barbertona’, kako se tamo naziva jelo koje je proslavilo grad”, piše američki portal Atlas Obscura u tekstu koji prenosimo u celosti.

Ono što je započelo kao ‘utešni obrok’ za porodicu imigranta, postalo je nešto što definiše čitavu zajednicu i što je pretvorilo skromni gradić u Ohaju u ‘Svetsku prestonicu pržene piletine’.

Smiljka i Manojlo Topalski nisu bili jedini istočnoevropljani koji su početkom 20. veka napustili dom zarad rastućeg seoskog naselja u Ohaju zvanog Barberton. Njihov unuk, Miloš Papić, ističe da se tu nalazi jedan od najstarijih srpskih udruženja u zemlji, južno od Akrona. Emigrantska porodica decenijama je bila vlasnik uspešne farme od 300 jutara.


Tokom Velike depresije, međutim, porodica Topalski izgubila je sve osim seoske kuće. Srećom, Smiljka je još uvek mogla da kuva.

Jula 4. 1933. godine, porodica Topalski otvorila je restoran uprav u toj seoskoj kući. Nazvali su ga Beogradski vrtovi i prodavali su supe, čili i sendviče svojim komšijama koji su se borili sa teškim vremenima.

“Međutim, to nije bilo dovoljno za podizanje porodice“, ispričao je Papić preko telefona.

Priča glasi da je jednog dana Smiljka kuvala za svoju porodicu klasično srpsko pileće jelo koje je naučila kako da sprema od svoje majke. Nakon što je miris privukao jednog bankarskog blagajnika, kaže Papić, on je tražio da jelo počnu da služe svojim stalnim mušterijama – nedavno doseljenim imigrantima iz Istočne Evrope koji su čeznuli za ukusom doma.

Кad su je jednom probali, ništa im nije bilo dosta. Piletina je preko noći postala hit među meštanima, a ljubav prema Smiljkinoj pečenoj piletini utkala se duboko u tkivo zajednice.
“To im je nekako palo u krilo”, priča Papić i dodaje: “Moji baka i deda nisu ni sanjali da će hrana sa kojom su odrasli biti tako dobro prihvaćena.”

U roku od sedam godina od uvuđenja srpske pečene piletine na jelovnik, Topalski su uspeli da otkupe čak 65 jutara zemlje od banke, kaže Papić, sadašnji vlasnik 87 godina starih ‘Beogradskih vrtova (Belgrade Gardens)’. Restoran je ostao u vlasništvu porodice koliko i pohovana piletina sa Barbertonom. A sladokuscima u ovom još uvek piletinom-zaluđenom gradu, Smiljkino originalno jelo je gotovo kao ‘Sveto pismo’.

Pre nego što je objasnila kako se piletina sprema, Skot Marbl, vlasnik čuvenog lokala Village Inn Chicken koji služi prženu piletinu objašnjava: “Jelo mora ostati to što jeste. Postoji recept.”

Da biste napravili jelo, razložite kilo do kilo i po sveže, mlade piletine i marinirajte je u soli. Smrznuti pilići neće biti od koristi i ne smeju se dodati ništa od začina osim soli. Ono što je važno, morate koristiti celo pile.

“Prodajemo mnogo pilećih leđa, ali ih nazivamo ‘pileća rebra’”, kaže Papić i dodaje: “Na njima nema puno mesa, ali meso na leđima je slatko.”

Nakon valjanja u mućena jaja i paniranja, ostavite meso da odstoji preko noći. Кonačno, piletinu pržite na niskoj temperaturi i polako na svinjskoj masti 20-ak minuta – baš kao što je to radila Smiljka.

Ovo “svinjski krštenje”, piše Džon T. Edž, autor knjige “Pržena piletina: američka priča”, daje piletini “hrskavu oblogu, ali i pomalo žvaćkastu unutrašnjost”.

Papić kaže da ta metoda prženja daje piletini meku, svinjsku notu. Кao što je standard postavljen u ‘Beogradskim vrtovima’, restorani služe odabrane komade piletine sa salatom od kupusa, pomfritom i ‘ljutim sosom’ od srpskog đuveča. Obrok je u Barbertonu opstao skoro 100 godina, a da se nije značajno promenio.


Tokom 1900-ih Smiljkina hrana preoblikovala je grad u koji je emigrirala. Vremenom su se lokali sa piletinom u srpskom vlasništvu, često pod vođstvom žena, proširili po barbertonskom kraju. Helen DeVore je bila dug niz godina bila zaposlena u Beogradskim vrtovima, pre nego što je otvorila ‘Hopocan Gardens’ 1946. godine; Meri Marinković otvorila je ‘Whitehouse Chicken’ 1950. godine; porodica Milić otvorila je ‘Milich Village’ 1955. godine. Svi su, u suštini, velikom brzinom prodavali legendarno jelo od piletine nastalo u ‘Beogradskim vrtovima’.

A piletina se jela izuzetno brzo. Tokom 1960-ih, Ron Кoltnov, autor knjige ‘Barberton Fried Chicken: An Ohio Original’, tvrdi da su Barbertonci jeli 30.000 pilećih obroka ili oko sedam tona piletine svake nedelje. Samo na Dan Majki 1969., tvrdi, grad je pojeo 25.000 obroka piletine. Tolika je bila pomama da su Кoltnovljevi deda i baka, inače ukrajinski jevreji, navodno prekršili košer kako bi učestvovali u hiper-lokalnoj modi ishrane. Tokom decenije koju je Кoltnov u intervjuu za ‘Cleveland Magazine’ nazvao “zlatnim dobom piletine”, Barberton je proglašen “svetskom prestonicom piletine”, nadimakom još uvek bez premca.

Sa druge strane, Edž, koji je napisao knjigu o prženoj piletini, tvrdi da je grad, ako ništa, stekao barem naslov “pileća prestonica Amerike”.

U međuvremenu, Beogradski vrtovi su ostali plemeniti nosilac ovog običaja iz starog sveta, postajući lokalna znamenitost i ležerno osvajajući nagrade do današnjih dana. Papiću je čast što nastavlja nasledstvo institucije koja je opsluživala nekoliko generacija žitelja Ohaja, a kako ističe, čak je i gradonačelnik radio kod njega kelner.

Beogradski vrtovi čak dostavlja svoju pečenu piletinu vazdušnom poštom, od Aljaske do Floride, za one koji slave rođendane ili godišnjice, ili se bore sa nostalgijom. Tokom rata u Vijetnamu, piletina je dostavljana i stanovnicima Barbertona koji su bili na bojnom polju. Papić kaže da su čak, na izričit zahtev, to bili poslednji obroci nekoliko ljudi.

Dok svi preostali lokali u Barbertonu odaju počast istom osnovnom jelu, male varijacije u nabavci, paniranju i prženju dale su svakom svoj karakter. Svaka porodica u Barbertonu, pak, ima svoj omiljeni lokal, a susedi i vlasnici upuštaju se u blaga rivalstva.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Belgrade Gardens (@belgradegardens)


“Svako ima svoje favorite. Mi mislimo da smo najbolji, oni misle da su oni najbolji”, kaže Papić. U stvari, pržena piletina Beogradskih vrtova takmičila se 2010. godine sa Vajthausom u emisiji ‘Food Feuds’ na kanalu Food Network.

“Pobedili smo, ali nema razloga za raspravu“, kaže Papić.

Iako su se među lokalim pojavile male razlike i prijateljska konkurencija, svi se oni suočavaju sa istom pretnjom.

“Svi smo ljuske onoga što smo nekad bili”, kaže Marbl. On se seća ljudi koji su se ređali iza ugla i policajca koji usmerava kretanje napred. „Daleko smo od toga. Nova krv ne želi domaću kuhinju.” On navodi nedavnu ekspanziju objekata brze hrane širom grada kao otežavajuću konkurenciju; pored njih piletina koja stiže za 20 minuta izgleda kao spora hrana.

“Porodice jednostavno više ne sede za večeru”, kaže Papić, koji napominje da se bar njegova dostava hrane, ako ništa drugo, širi. Na pitanje da li bi kompromitovao svoje jelo od pržene piletine u Barbertonu da, recimo, skrati vreme čekanja ili troškove, ne gubi vreme na odgovor: “Radije bih zaključao na vrhuncu, nego da razvodnjavam stvari. Moji roditelji bi se složili. Moji baka i deda bi se složili.”

Izvor Serbiantimes.info
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More