Dijaspora je nezdovoljna politikom otadžbine

Foto: daniel-tong-xHZoqPNPwPM-unsplash
353

Povodom naše anketa o napadima političara na dijasporu dobio sam nekoliko reakcija naših ljudi iz rasejanja, koji u suštini poručuju da su nezdovoljni politikom otadžbinskih zemalja prema iseljenom srpskom narodu. Jedan od njih sabira svoje razočarenje u maticu Srbiju i druge srpske otadžbine i kaže – loša politika kriva za loš odnos prema iseljenom narodu.

“Činjenica da se odnos Srbije prema srpskom narodu u rasejanju kretao od divnog Ministrstva za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu preko Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Da bi se taj odnos države i matice spustio na nivo Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, što dovoljno govori koliko vlast daje značaj Srbima u rasejanju i regionu”, piše nam Vuk K. povratnik poreklom iz Niša.

Razvojem tog minimalnog činovničkog odnosa prema dijaspori, tekao je pararelnom sa snažnim izjavama naših političara kako je – dijaspora prioritet naše unutrašnje i spoljne politike.

“A sve je počelo loše da se dešava i da se odnos države urušava kada je “Kuća dijaspore” (bivšeg ministarstva) u ulici Vase Čarapića u Beogradu predata bivšem predsedniku Tomi Nikoliću za Kancelariju za saradnju sa Kinom i Rusijom. Niko nije prstom mrdnuo, a tu se naslutio kraj državnosti statusa srpske dijaspore. Tada je nezvanično u političkom vrhu matice proširena teza – da je politički potencijal i uticaj dijaspore i Srba u regionu zanemarljiv – te samim tim nije interesantan”, kaže Vuk K.

Jedan Srbin iz Francuske nas podseća da je svojvremeno savetnik jednog predsednika Srbije za emigraciju, privatno kao novinar govorio da “dijaspora nište ne vredi, nema para, a nema ni pameti”.

Sve više naših ljudi širom sveta osećaju maćehinski odnos prema njima i očekivati je da se oni u buduće odnose u skladu sa tim osećajem odbačenosti, poručuju mi evropski Srbi. Posledice takvog odnosa će se veoma osetiti u svim domenima u oblasi nauke, ekonomije, kulture i sporta.

“Naš narod kaže, daleko od očiju, daleko od srca. A ne mora da bude tako. I mi Srbi iz sveta treba da imamo svoje mesto u vladi Srbije. Mi smo budućnost Srbije, a ne samo gastabajteri”, kategoričan je M. L. iz Austrije.

Da je država sarađivala sa dijasporom od šezdesetih godina naovamo, u Srbiji bi danas imali bezbroj privatnih fabrika i preduzetničkih radnji naših ljudi iz tuđine. Umesto da im ponudi beneficije, kako bi zaposlili što više radnika, (poput Grčke ili Turske), naša država se oslonila na strani kapital.
Uz to ima dosta primera neuspešnih investicija gastarbajtera u Srbiji, zbog korupcije lokalne vlasti.

“Veoma brzo će se izjadnačiti broj naših ljudi u rasejanju i izvan matice sa brojem žitelja u matici Srbiji i možda će se tada neko u državi setiti da je srpska dijaspora spas za Srbiju, ali će to biti kasno”, poručuje razočarani Vuk. K.

Američki Srbin, vođa jedne od najstarijih organizacija Srba u SAD smatra da nisu političari problem, već narod u otadžbinama Srba, koji bira ljude za svoje vođe, koji ne shvataju značaj celog nacionalnog bića srpskog naroda:

“Primer za to je Milorad Dodik, o kome sam do nedavno imao pozitivno mišljenje. Međutim pročitavši njegovu izjavu da je on dete Kozare, dokazao je da je zadojeni komunista za koga nema kompromisa prema Srbima u emigraciji”, kaže D.V. iz SAD.

Nemački profesor i srpski aktivista K.K. iz Nemačke, iz svog iskustva u dijaspori stekao je utisak da srpske vođe u Beogradu i Banja Luci poslednjih godina od srpskog rasejanja napravili – entitet.

Pominje Biljanu Plavšić, Milorada Dodika, kao primere državnika, koji interese Srba u dijaspori svode na minimalni politički nivo. Sa njim se slažu neki drugi naši ljudi iz Evrope, koji se pitaju, zašto Republika Srpska nema svoje Ministarstvo za dijasporu ili svoj Republički biro za dijasporu, kada se zna da veliku većini iseljenog naroda u Evropi i Severenoj Americi, čine upravo Srbi iz BiH?

“Ne oseća se Srpska dijaspora preterano uvređenom zbog ispada političkih funkcionera, već je besna na njih, jer nepoštovanjem iseljenog srpskog naroda po svetu, svojim izjavama prave poguban rascep između matice i dijaspore”, kaže profesor K.K.

Srbi iz Austarlije, kako rekoše, već decenijama očekuju od matice i njenih političara da stvore nacionalnu platformu za snažno i trajno povezivanje našeg matičnog i raseljenog naroda.

“Mi smo Srbi ma gde bili”, kaže M.M. fabrikant iz Sidneja.

I dodaje:

“Ako vlada do sada nije smatrala da mi iz dijaspore zaslužujemo da budemo deo nacionalnog programa, možda je vreme da sami registrujemo nevladinu i nestranačku organizaciju Srba iz dijaspore. Ova organizacija bi trebala da poveže Srbe iz dijaspore sa maticom. Mi iz dijaspore znamo da je jedino moguće sačuvati našu kulturu, jezik i indetitet, samo sa snažnom povezanošću sa maticom. Zato do sada i nije bilo organizacija iz dijaspore da se bave ovim važnim zadatkom. I dalje čekamo našu Srbiju da nas poveže. Naša majka Srbija ne bi trebalo tako olako da se odrekne svojih dva miliona raseljenih stanovnika sa prosečnom starosti do 34 godine, nego naprotiv da donese odluke o specijalnim programima za povezivanje, a i za povratak srpske dijaspore kući”, predlaže M.M. iz Sidneja.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More