Saša iz ŠVEDSKE otkriva kako se živi u ovoj skandinavskoj zemlji: Fakultet je BESPLATAN, a đaci i studenti dobijaju DžEPARAC!

ISPOVEST SAŠE IZ ŠVEDSKE: Skoro idealni uslovi za život u ovoj zemlji!

Foto: peter-ivey-hansen-OR1htCuiQTY-unsplash
80

Već decenijama skandinavske zemlje važe za najuređenije, najčistije i najorganizovanije, dok izbor Srba koji se odluče da žive u ovom delu sveta zarad karijere i osnivanja porodice uglavnom padne na jednu zemlju – Švedsku. Izgleda da to i ne čudi, uzimajući u obzir blagodeti švedskog obrazovnog sistema, i svih olakšica sa kojima se susreću tamošnji đaci i roditelji.

Informacije “iz prve ruke” kako tačno izgleda obrazovanje u toj zemlji, da li novčanik roditelja zaista ne trpi prevelike izdatke kao u Srbiji, te da li je tamošnjim učenicima obezbeđen novac tokom školovanja i olakšano ranije osamostaljivanje, za “Blic” je ispričao Saša A., u Švedskoj poznatiji kao Jon, Srbin koji od rođenja tamo živi, a svojoj deci rado priča o Srbiji i njihovim korenima.

Svi učenici imaju obezbeđene stipendije

Saša nam je ovom prilikom potvrdio podatak kojem smo se uvek divili, ali sa zadrškom, pitajući se da li je moguće da tako nešto postoji, imajući u vidu obrazovni sistem koji nudi Srbija. Naime, prema njegovim rečima, đaci u Švedskoj tokom školovanja dobijaju mesečnu stipendiju, a ona važi podjednako za sve učenike.

– Sva deca imaju dečiji dodatak, dok tokom srednje škole, odnosno od 16 godine, primaju nešto što bi se nazvalo stipendija za studije. Bitno je napomenuti da se novac uplaćuje roditeljima sve dok student ne postane punoletan – objašnjava Saša i dodaje da tokom osnovnog obrazovanja to bude oko 125 evra mesečno, a tokom fakulteta cifra bude nešto veća, i iznosi oko 300 evra, dok postoji i situacija kada određeni studenti mogu da budu uskraćeni za pomenutu stipendiju, a to je onda kada izostaju sa nastave bez opravdanog razloga.

Roditelji mogu izostajati sa posla

Pored olakšica koju, u novčanom smislu, imaju đaci, tu su i one koje se tiču roditelja, a koje su u Srbiji i dalje nemoguća misija, a podrazumevaju da su izostanci zaposlenih koji imaju decu mogući, dok će im plata biti skoro ista kao i da su dolazili na posao.

– Roditelji mogu da izostanu sa radnog mesta ukoliko se dete razboli i ima između 8 meseci i 12 godina. Jedan roditelj koji iz određenih razloga izostane sa posla za to vreme će dobijati platu istu kao da je na bolovanju, što je malo manje od 80 odsto redovnih primanja – objašnjava naš sunarodnik.

Besplatni udžbenici

Jedna stavka koja postoji u Švedskoj posebno iznenađuje sve one sa naših prostora, a tiče se kupovine školskih udžbenika. Dok u Srbiji roditelji “muku muče” i svake godine moraju da izdvajaju ogromne svote novca na nove komplete knjiga, Šveđani tih briga nemaju.

– Ovde u skandinavskim zemljama roditelji nemaju takvu vrstu novčanih izdataka. Svi udžbenici su besplatni, i lako dostupni svoj deci.

Dok osnovno i srednjoškolsko obrazovanje uglavnom podrazumeva minimalne izdatke, za onog ko se odluči da u Švedskoj studira, na fakultetima važi drugačiji princip. Ipak, jedna stavka se dosta razlikuje od Srbije, a takođe pokazuje da je švedski sistem i više nego dobar.

– Fakultet je besplatan. Ovde nema budžeta i samofinansiranja kao u Srbiji. Jedino što se mora platiti jesu knjige. Pored ovoga, studente muči i cena smeštaja. Mogu navesti primer da jedna studentska soba ovde košta 300 evra mesečno, pa mnogi dižu kredite i rade vikendom. Ipak, bitno je napomenuti da su za studente krediti povoljni, pa je za 2021. kamata 0.5 odsto i dug se vraća na mesečne rate kada osoba dobije stalan posao.

Iako u Švedskoj studente očekuju mnogobrojne olakšice, Saša, koji je otac dva deteta kaže da oni i te kako imaju želju da svoje studentske dane provedu u Srbiji, jer bi im i ovde bili omogućeni isti uslovi.

– Švedski studenti imaju pravo na stipendiju i kad studiraju u inostranstvu, tako da izbor države za koje se odluče ne zavisi od obrazovnog sistema koji postoji u toj zemlji – kaže Saša.

U Švedskoj se mladi ranije osamostaljuju

I dok u Srbiji mladi neretko ostaju pod roditeljskim krovom do svoje kasne tridesete godine, a mnogi se nikada i ne odsele, u Švedskoj je, pak, tako nešto, kaže naš sagovornik, velika retkost.

– Tako nešto je ovde jako neobično. Šveđani se obično osamostale odmah nakon završene srednje škole. Teško je naći stanovnika ove zemlje koji je stariji od 20 godina, a koji i dalje živi sa svojim roditeljima – navodi Saša i dodaje da je sa decom migranata to ipak moguće, te da oni duže ostaju kod svojih roditelja, jer je i sam sagovornik “Blica”, Saša imao, kako kaže, 25 godina kada se odlučio da se osamostali i odseli od svojih roditelja.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More