Država nema saradnju sa intelektualnim delom dijaspore

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIC
104

Dr Vladimir Grečić, njapoznatiji srpski stručnjak za migracije i za srpsku dijasporu, već godinama istražuje odliv “mozgova” i saradnju matice Srbije sa intelektualcima u rasejanju.

“Republika Srbija je u dužem periodu suočena s gubitkom potencijalnih kvalitetnih kadrova koji su na pragu ulaska u kontingent radne snage, (koji bi obogatili ljudski kapital zemlje), ali i sa njihovim gubitkom iz procesa rada, s gubitkom ljudskog kapitala”, tvrdi dr Grečić, koji saopštava da je od 650.000 iseljenih iz Srbije poslednjih godina, većinu činio obrazovan mladi svet.

Njegova teza je da u rasejanju postoji veliki broj uglednih naučnika i uspešnih menadžera sa značajnim ostvarenim rezultatima rada u gotovo svim oblastima: fizici, elektrotehnici, fizičkoj hemiji, telekomunikacijama, biohemiji, medicini, i drugim oblastima.

“Drugim rečima, naši sunarodnici širom sveta su autori mnogih objavljenih knjiga, pronalazaka, patenata, modela, tvorci i organizatori kreativne industrije koja sve više dobija na značaju, i slično.Međutim, iz različitih objektivnih, ali i subjektivnih razloga, pa i zbog nemara i neodgovornosti matične države ili nedovoljne spoznaje mogućnosti njihovog angažovanja, oni ostaju uglavnom nepoznati široj
javnosti i prepušteni isključivo sopstvenim inicijativama”, tvrdi profesor Vladimir Grečić.

Po njegovom otkriću neke aktivnosti i doprinosi srpskih inovatora u svetu poznati su samo u užem krugu stručnjaka. Čak i u tim krugovima, oni su negde i nekada slučajno, nesistematično, neorganizovano pominjani.

“Stoga je neophodno da se saznanje o potencijalu srpske stvaralačke dijaspore sistematizuje i da se šira javnost upozna sa naučnim potencijalom razuđenim širom rasejanja, kao i sa
mogućnostima koje su koristile druge emigracione zemlje u angažovanju iseljenih umova za ekonomski i društveni razvoj matične države. Uspešna saradnja s intelektualnom dijasporom će podstaći konkurentnost privrede Srbije, omogućiti firmama da budu vodeće u razvoju novih tehnologija, da osvoje nova tržišta, unaprede kvalitet i efikasnost javnih usluga i tako doprinose stvaranju velikog broja novih kvalitetnih radnih mesta.Napori i stručnost kadrova u Srbiji u oblasti istraživanja i inovacija moraju se udružiti s dijasporom kako bi se stvorila kritična masa. U isto vreme, od početka mora se stvoriti takav ambijent i uslovi koji će omogućiti da otkrića brzo izađu na tržište, donesu brze koristi za građane i unaprede konkurentnost”, smatra dr Vladimir Grečić, autor stotinak naučnih radova i knjaga o migracijama i srpskom rasejanju.

Kad dr Vladimira Grečića pitam koji su uslovi za uspeh u partnerskim odnosima s dijasporom. Grečić odgovara da izbor „pravih” partnerstava će značajno odrediti njihov uspeh.

“Neophodno je ispuniti i sledeće, međusobno povezane uslove, kako bi partneri u saradnji mogli da ispune svoja obećanja:
(a) identifikacija partnera u dijaspori za inovacije;
(b) ozbiljna angažovanost politike i zainteresovanih strana; (v) jasna usredsređenost na rezultate, efekte i
uticaje, i
(g) odgovarajuća finansijska podrška”.

Dijaspora je nezdovoljna politikom otadžbine

Jedan od najznačajnijih talasa migracija srpskih pametnih ljudi odvijao se u poslednjoj deceniji 20.
veka, a ni danas seoba “mozgova” ne gubi na aktuelnosti. Dostupni podaci pokazuju da je oko 70 odsto ukupne srpske inteligencije 19. veka obrazovano u inostranstvu. To je, kako dokumentaciona građa pokazuje, bio rezultat usklađenih napora države, a i samog knjaza Miloša Obrenovića, da investira u obrazovanje, što daleko prevazilazi današnji relativni nivo ulaganja u ovu oblast.

“U 19. veku, elita Srbije je tačno znala gde se njeni studenti obrazuju i koliko dugo su studirali i radili u
inostranstvu. Jednako je važna činjenica da su se svi srpski studenti koji su studirali u 19. veku u inostranstvu vratili u Srbiju. Nasuprot tome, na početku 21. veka, nema odgovarajuće nacionalne strategije u oblasti elitnog obrazovanja, nema zbirnih podataka o tome koliko je danas mladih ljudi u inostranstvu i koliko se njih vratilo nakon diplomiranja”, kategoričan je Grečić.

Aktuelnost ove teme odnosa države prema iseljenog srpskoj inteligenciji dolazi do izražaja poslednjih godina, jer je sve više mladih i obrazovanih ljudi u Srbiji koji traže mogućnosti iseljenja i bolje uslove za rad i život negde drugde u svetu. O tome svedoči Vladimir Grečić porast broja podnosilaca zahteva u sudovima u Srbiji za međunarodnu overu dokumenata radi odlaska u inostranstvo.

Nemačka prošle godine priznala 44.800 stranih diploma, evo koliko iz Srbije i BiH, i iz koje branše najviše

Overavaju se prevodi fakultetskih, doktorskih, master, pa i srednjoškolskih diploma. Ističe se, isto tako, „da onih koji žele da odu u inostranstvo ima sve više”, a to dokazuju podaci više obavljenih anketa.

Dr Vladimir Grečić je naučnik koji smatra i to dokazuje da su migracije radne snage, a posebno obrazovanih ljudi korisne za države iz kojih kreću i države i koje stižu.

“Migracije ljudi mogu postati win-win kombinacija za sve one kojih se one tiču, ako postoje iskusni ljudi za upravljanje njima i saradnja između mnogih institucija i aktera. Donedavno, za razvoj zemalja porekla migranata, migracije su se smatrale negativnom pojavom, ekonomskim gubitkom, naročito u pogledu know-how i radne snage. Međutim, mišljenje da migracije nose sa sobom značajan ekonomski potencijal postalo je danas široko prihvaćeno. Smatra se da, dokle god se one oblikuju i njima upravlja,
zemlje porekla i zemlje prijema (domaćini), kao i sami migranti, od njih imaju korist – dobit (triple win – trostruka pobeda).

“U ovom trenutku, legalne migracije se de facto uređuju imigracionim zakonima zemalja prijema, ali neželjene su uvek problem. Drugim rečima, međunarodne migracije su usko povezane sa globalnim razvojem i generalno se smatraju
pozitivnim za obe, kako za zemlje koje šalju migrante, tako i za zemlje koje ih primaju. U zemljama slanja, emigracije mogu da podstiču razvoj kroz racionalno korišćenja deviznih doznaka i investicija pripadnika dijaspore, preko smanjenja pritisaka na tržište rada, kao i kroz doprinos dijaspore preko transfera znanja i veština”.

Kao ekonomista Grečić trvdi da i povratnici takođe mogu da doprinose svojim zemljama porekla kroz inovacije i nuđenje investicionih kapaciteta iz sredstava stečenih u inostranstvu. Zemlje destinacije, s druge strane, mogu imati koristi od imigracije kroz ublažavanje nedostatka radne snage i kroz inovacije koje će novajlije doneti. Međutim, ako se njima dobro ne upravlja, međunarodne migracije mogu imati negativne posledice.

U negativne posledice dr Vladimir Grečić ubraja: gubitak vrednih ljudskih resursa i veština u zemljama porekla, ili pak zbog porasta ksenofobije, koja može dovesti do loše integracije, diskriminacije, eksploatacije ili čak zloupotrebe u zemljama destinacije.

U otkup seoskih kuća se uključuje i dijaspora: “Ili ćemo sačuvati sela ili se Srbiji loše piše”

Međunarodni migracioni tokovi su vođeni ekonomskim razlikama i nalaženjem jeftinog prevoza, jednostavnošću globalnih komunikacija i uspostavljanjem mreža migranata. Danas, u većini slučajeva, zemlje su, istovremeno, zemlje porekla, destinacije i tranzita migranata.

Migracione politike, kako u zemljama porekla tako i u zemljama destinacije, kao i obrasci i stepen međunarodne saradnje igraju važnu ulogu u određivanju tokova, uslova i posledica međunarodne migracije.

U celini uzev, Evropi, uključujući Srbiju kao kandidata za prijem u članstvo EU, potrebna je dobro vođena migraciona politika koja efikasno doprinosi strategiji Evropa 2022. da bi ostvarila „pametan, održiv i inkluzivan rast”. Sudeći po nalazima mnogih autora i stavovima zapisanih u dokumentima EU, Evropa mora da privuče nove talente i da se takmiči na globalnoj sceni.

“Važne su sinergije sa politikama u drugim oblastima. EU treba da obezbedi konzistentnost, na primer, između migracija i zapošljavanja, obrazovanja, razvoja i trgovinske politike i da obezbedi kratkoročno kretanje visokokvalifikovanih stručnjaka koji pružaju usluge. Privlačenjem i zadržavanjem stranih studenata, kao i promovisanjem obrazovanja među migrantima koji legalno borave u zemljama članicama EU, olakšaće se snabdevanje potrebnim veštinama koje će u budućnosti biti neophodne na tržištu rada EU”, tvrdi Vladimir Grečić.

Profesor, koji je član državnih institucija i komisija u Srbiji za rešavanje pitanja iseljavanja “mozgova”, veruje u potrebu saradnje države i iseljenih.

Ko su srpski digitalni gastarbajteri i pečalbari

“U upravljanju međunarodnim migracionim tokovima, vlade se obično fokusiraju na različite vrste migranata, od kojih većina spada u grupu istaknutih radnika migranata, uključujući i visokoobrazovane i visokokvalifikovane radnike. Osim toga, sve veća pažnja se posvećuje transnacionalnim zajednicama ili dijasporama, zbog njihove potencijalne uloge u razvoju zemalja porekla”, ističe dr Vladimir Grečić, ekspert za srpsku dijasporu.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More