Doktorka Nadežda Basara: U NEMAČKOJ, kada pokažeš da si vredniji od njih, mobinguju te na najpodmukliji način!

"Moj put ka uspehu bio je posut trnjem koje nisam umela da IZBEGNEM", jedna od najpriznatijih SRPSKIH DOKTORA otkriva kakav je bio put do uspeha u Nemačkoj!

Foto: privatna arhiva
2,276

Moj put ka uspehu bio je posut trnjem koje nisam umela, a možda nisam ni mogla da izbegnem. Na početku karijere nisam reagovala na svaki ubod nego tek kada se nakupe. Nisam po prirodi osvetničkog duha i prepreke, uglavnom izazvane ljubomorom, na kraju sam rešila odlaskom iz zemlje.

U Srbiji su se sujete iskazivale direktnim postupcima, u lice, dok u Nemačkoj, kada pokažeš da si vredniji od njih, mobinguju te na najpodmukliji način. To smo, i suprug i ja, mnogo puta doživeli za ove 24 godine života i rada u Nemačkoj. Naučila sam da reagujem odmah, jer prepreke ne treba da se nagomilavaju, piše Nadežda kolumnu za “Blic Ženu”.

Najveću podršku imam u suprugu, ali i u ženama. Jedna je moja ćerka Miljana, pijanista, psihoonkolog i psihoterapeut, a druga je vrlo bliska prijateljica, koja je mene i moju dušu za kratko vreme bolje spoznala nego mnoge žene koje godinama poznajem – dr Jasmina Mitrović-Marić, naša ambasadorka u Danskoj, sa kojom se često porodično družimo. Veoma mi je bila značajna i podrška još jedne izuzetne žene, generala MUP-a Srbije Zorice Lončar Kasalice, koja mi je 2004. godine, indirektno preko supruga, uputila reči koje su mi tada ulile novu snagu:

“Vi ste potrebni ovoj zemlji i Srbija Vas se nikad odreći neće”.

Sve vreme, naravno, imam podršku supruga, koji je slušao i po sat vremena moje stresne situacije sa posla i zajedno smo donosili odluke kako da postupim. U Nemačkoj smo stekli nekoliko prijatelja Nemaca, koji su me savetovali kako da postupim na „nemački kulturan i visokointelektualan način”.

U lečenju od stresnih situacija pomaže mi naš prvi unuk Viktor, koji me uvek najviše nasmeje preslatkim dečjim komentarima. On odrasta dvojezično, kod kuće i sa nama govori samo srpski a u obdaništu samo nemački. Jako me veseli kada vidim da uopšte ne meša dva jezika, nego se odmah sa nama prebaci na srpski jezik, a kada zajedno uđu deda i unuk u radnju, sa mladim prodavačicama govori tečan nemački i pomaže dedi da se s njima sporazume. Samim tim, već ima prednost u znanju u poređenju sa svojim vršnjacima, koji samo jedan jezik uče i govore.

Naravno da me rastuže ljudska neuviđavnosti, sebičluk i glupost. Rastuži me nedostatak ljubavi, rastuži me i nemoć da izlečim sve koje želim da izlečim.

U vreme kada sam ja 1983, posle završenog staža u Beogradu, počela da tražim posao, bilo je vrlo teško zaposliti se na hirurgiji kao žena. Odrasla sam uz tatu hirurga, i za vreme njegovog rada u Nemačkoj, kao student medicine, provodila sam dosta vremena sa njim u operacionoj sali. Hirurgija mi je bila bliska, ali kada sam počela da konkurišem za posao, shvatila sam da su moje šanse na hirurgiji jako male. U međuvremenu je u Nemačkoj jako puno žena hirurga, jer je sada i više žena lekara nego muškaraca. Mislim da su se žene svojim kvalitetima izborile za status u društvu, a ja se lično nikada nisam susretala s predrasudama zbog toga što sam zensko.

Za žene koje tek počinju karijeru moj savet je da budu istrajne i uporne, ali samo ako im uspeh koji sa istrajnošću i upornošću dolazi čini zadovoljstvo i sreću. Ako želite da radite samo posao koji volite, istrajnost i upornost u postizanju tog cilja urodiće plodom. Naravno, vrlo je značajna podrška partnera i onih koji vas vole, ali je takođe važno imati i uvid u svoje sposobnosti. Ne možete postati nastavnik u školi ako ne volite da radite s decom. Ne možete postati dobar klinički lekar ako nemate empatiju prema pacijentu. Ali možete sa završenom medicinom postati odličan naučnik ili radiolog, jer vam za taj posao ne treba empatija.

Primetila sam da se kod nas žene u srednjim godinama često izlažu „popravkama“ izgleda, dopunjavanju usana, ispravljanju bora, podizanju tj. tetovaži obrva, operacijama grudi itd. Tako nešto mogu samo da razumem kod žena kojima posao zavisi od toga, kao što su glumice ili pevačice. Za sve ostale nemam apsolutno nimalo razumevanja iz prostog razloga: kako nam stari spoljašnjost, stare i unutrašnji organi i to je potpuno normalno. Savetovala bih vašim čitateljkama da se što više posvete zdravoj ishrani, sportu i porodici, druženju s prijateljima, a ne da vreme provode na korekcijama izgleda.

Doktorka Basara je rođena 1957. u Beogradu, gde se i školovala, diplomirala, magistrirala, doktorirala i radila kao načelnik funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije. U Beogradu je i specijalizirala kliničku farmakologiju, dok je po dolasku na rad u Nemačku 1997, specijalizirala i internu medicinu i subspecijalizirala hemato-onkologiju. Vrlo brzo postaje docent na Univerzitetu u Majncu, a potom profesor na Univerzitetu u Leipzigu. Lečila je više od 1.000 pacijenata sa Balkana.

Uža specijalnost su joj matične ćelije i njihova transplantacija. U poslednjih deset godina uspešnost preživljavanja pacijenata, dve godine posle transplantacije matičnih ćelija, kod dr Basare je najviša u svetu – čak 88 odsto.

Obavila je od 1997. ukupno 2.300 alogenih i autologih transplantacija matičnih ćelija. Izuzetno je uspešna u lečenju svih malignih i nemalignih bolesti i dosad je lečila više od 50.000 onkoloških i hematoloških pacijenata, od toga preko 1.000 pacijenata iz Srbije.

U maju ove godine odlikovana je Ordenom svetog Save drugog reda, prva je doktorka koja je dobila ovo odlikovanje od kada je ustanovljeno.

Doktorka Basara ima tri državljanstva, a nemačko je dobila 2004. godine. Pacijenti iz Crne Gore je predlažu za crnogorsko državljansvo, i 2012. ga i dobija. Na predlog studenata medicine Univerziteta u Beogradu, na Sretenje 2014. dobija Zlatnu medalju za zasluge u medicini od predsednika Srbije, a za iste zasluge 2019. dobija nagradu od predsednika Crne Gore.

 

Izvor Blic Žena
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More