DW: Odlaskom Angele Merkel Vučić ostaje bez glavnog oslonca u EU?

Foto: Tanjug (Monika Skolimowska/dpa via AP)
77

Oproštajna balkanska turneja kancelarke Angele Merkel i predstojeći nemački izbori pažljivo se prate u čitavom regionu. U Srbiji postoji snažno uverenje da je Merkelova bila glavni oslonac Vučića u EU.

Kako piše Dojče vele, većina zemalja Zapadnog Balkana ima iste ciljeve i slične probleme – punopravno članstvo u Evropskoj uniji i istovremeno gomilu domaćih izazova, od ekonomskih do korupcije, nedostatka reformi i etničkih napetosti.

Politike Nemačke i EU se stoga snažno reflektuju i na domaće prilike i sada se već analizira šta će silazak sa političke scene Angele Merkel značiti za region i da li se u tom smislu mogu očekivati neke bitnije promene.

Kada je konkretno reč o Srbiji, Nemačka je ne samo jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera, već i zemlja čiji se glas vidi kao presudan za proces evropskih integracija. Tome bi svakako trebalo dodati i jednu ličnu notu koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uneo u odnose sa Angelom Merkel, što je vrlo često bio povod za oštre kritike opozicije.

Deo srpske opozicije smatra da je Angela Merkel svojim blagonaklonim odnosom prema Aleksandru Vučiću i njegovim autokratskim potezima otežala opozicionu političku borbu i na taj način favorizovala vladajuću Srpsku naprednu stranku u Srbiji.

Nepromenjeni nemački interesi

Razumljiva je stoga znatiželja u Beogradu povodom nemačkih izbora, ističe za DW Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, „ali mi ćemo morati da sačekamo neko vreme nakon formiranja vlade, kako bismo videli da li će se nešto promeniti u politici prema Srbiji i Zapadnom Balkanu u celini“.

Pri tome, nastavlja Savković, trebalo bi analizirati da li su se promenili nemački interesi u regionu.

„Po mom mišljenju nisu, jer je Nemačka i dalje zainteresovana za stabilan Zapadni Balkan, koji ne proizvodi probleme, da je veoma važna migrantska ruta pod kontrolom, a ujedno se beleži i visok rast nemačkog ekonomskog prisustva u Srbiji. Mislim da će to ostati prioriteti i u budućnosti“, kaže on.

Oproštajna podrška Vučiću

Kao neka vrsta pripreme za posetu Angele Merkel Beogradu vide se susreti sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom, ali i razgovori u Beogradu sa visokim predstavnikom u Bosni i Hercegovini Kristijanom Šmitom.

Kako za DW ocenjuje Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, „Angela Merkel dolazi u oproštajnu posetu neposredno pred izbore u Srbiji, kako bi ponovo dala podršku Aleksandru Vučiću, a njeno prisustvo će predsednik Srbije iskoristiti da pokaže podršku Zapada i sve će to biti u svrhu predizborne kampanje“, kaže Beširi.

Direktor Instituta za evropske poslove smatra „da neće biti nikakvih tektonskih promena u nemačkoj politici prema Srbiji, osim što će možda sada zemlje EU postati svesnije da SNS i Aleksandar Vučić ne ispunjavaju dogovoreno već punih devet godina. Angela Merkel je za to vreme verovala da je stabilokratija važnija od unutrašnjih prilika u Srbiji, očekujući možda da se pitanje Kosova trajno reši, ali se ni to nije dogodilo“, napominje Beširi.

Marko Savković susret sa Kristijanom Šmitom takođe vidi kao pripremu za posetu Merkelove i primećuje „da je Vučić u jednom danu primio Šmita i održao vanrednu konferenciju za medije na kojoj je pokušao da se ogradi od više politika koje se u drugim zemljama Zapadnog Balkana, a pretpostavljam i u Berlinu, doživljavaju kao problematične. Tu konkretno mislim na ideju takozvanog srpskog sveta“, kaže Savković.

Odlazi Vučićev EU oslonac?

Možda ključno pitanje nakon političkog odlaska Angele Merkel jeste da li će se i u kojoj meri sada promeniti odnos celokupne EU prema Srbiji, konkretno prema vlasti Aleksandra Vučića. U Srbiji postoji snažno uverenje da je Merkelova bila glavni oslonac Vučića u EU i da je stoga u Srbiji i bilo teško sa njim voditi ravnopravnu političku borbu.

Marko Savković ocenjuje da se taj odnos često simplifikuje, ali je to uverenje u suštini tačno.

„Vučić je konstruktivnim nastupom oko Kosova u prvim godinama vlasti i naročito držanjem tokom migrantske krize, na neki način zadužio Merkelovu. Vučić stalno ističe da je ona tu uslugu vratila time što podržava Srbiju. Činjenica je i da su se ti susreti proredili u poslednjih par godina i stoga mislim da se ova poseta može posmatrati i kao nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana“, navodi Savković.

Evropska unija ipak nije jedna homogena tvorevina, skreće pažnju Naim Leo Beširi i kaže da većina zemalja EU jeste bila kritična prema onome što se dešava u Srbiji, ali da je Nemačka zaista često smirivala te glasove, jer je stabilnost regiona stavljala ispred svega.

„A što se tiče srpske opozicije, ona pre svega nije nudila ništa novo kada je reč o Kosovu ili Bosni i Hercegovini, a pored toga bili su i veoma kritični prema nekim reformskim zahtevima koji su stizali iz EU. Nije stoga ni iznenađenje što odatle i nije stizala neka ozbiljnija podrška opoziciji u Srbiji“, kaže Beširi.

Opozicija bi morala biti opreznija u svojim ocenama, dodaje Marko Savković, jer će jedna demokratska Nemačka biti potrebna svakom političkom akteru u Srbiji.

„Nemačka je, to moramo da primetimo, jedna od zemalja koja želi da sasluša argumente opozicije, koji su kada je reč o stanju demokratije u Srbiji, veoma jaki. Zato je potrebno da i oni nastupe proaktivno prema novoj nemačkoj vladi, ko god u njoj bio“, naglašava.

Tirana i Beograd- (ne)običan izbor?

Činjenica da će Angela Merkel tokom oproštajne balkanske turneje posetiti samo Beograd i Tiranu izazvala je nova pitanja, pre svega zašto su odabrane baš te dve balkanske prestonice?

„Čini mi se da Angeli Merkel Aleksandar Vučić i Edi Rami deluju kao njena čeda Berlinskog procesa, koji ipak nije uspela da sprovede do kraja. Bojim se zato da će njen odlazak sa političke scene biti i kraj tog Berlinskog procesa, koji nikada nije ni bio zamišljen kao zamena za članstvo u EU, već kao neki regionalni motor reformi, koje bi onda dovele do članstva u EU“, ocenjuje Naim Leo Beširi.

Savković kaže da je teško odgovoriti na to pitanje, jer mogla je to biti i Bosna i Hercegovina, koja je u nekoj permanentnoj krizi.

„Zanimljivo je i da ne ide na Kosovo, ne verujem da je to neko distanciranje od Kurtija, ali je interesantno da tamo ne ide. I na kraju ne znam zašto ne ide u Severnu Makedoniju, koja je vrlo nezasluženo gurnuta na začelje evropskih integracija“, zaključuje izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Izvor DW
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More