Dr Marko Lopušina: Srbi nestaju po svetu

Pet miliona naših na putu asimilacije. U SAD Srbi i u Trampovom kabinetu, kaže doktor dijaspore i istoričar srpskog rasejanja

Lična arhiva
1,803

Asimilacija i otimanje Srba utiče na rapidno smanjenje našeg naroda u dijaspori i regionu, upozorava u razgovoru za portal Naši i svetu, dr Marko Lopušina. Osvrćući se na temu naših najuglednijih u Americi i Kanadi, naš sagovornik ističe da su Srbi u svetu nauke jako priznati, poput Dejvida Vujića i još 15 Srba koji su gradili vasionski brod “Apolo”, dr Slobodan Ćuk je najčitaniji srpski naučnik, Miloš Popović, mladi genije elektronike… U 20. veku bilo je guvernera, kongresmena i senatora iz redova srpske zajednice, a danas je Jelena Obrenić Mekvilijams saradnica američkog predsednika Donalda Trampa. Dr Lopušina je autor 12 knjiga o Srbima u rasejanju, trenutno radi na trotomnom izdanju Enciklopedije srpske dijaspore, u koje, kako kaže, želi da stavi sve Srbe sveta.

x Koliko zaista ima Srba na svetu, u Srbiji, regionu, evropskoj i prekomorskoj dijaspori, jer govori se da ih je oko 12 miliona?

-Niko danas tačno ne zna koliko ima Srba u rasejanju, zato jer ih država Srbija nikada zvanično i na naučni način nije prebrojala. Zato razni politički funkcioneri samo nagađaju i pričaju o velikom broju iseljenih, čak 5 miliona, da bi taj problem migracija učinili većim. Moja istraživanja kazuju da u svetu živi 11 miliona Srba. Od toga 6 miliona živi u matici Srbiji, dva miliona u srpskim zemljama, BiH i Crna Gora i regionu, Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Bugarska, Mađarska, a dva miliona u dijaspori, u Evropi 1,1 milion i prekomorskim zemlja,a, SAD, Kanada, Australija, dve Amerike, Azija i Afrika još 900.000 Srba. Po statusu koji imaju Srbi su u prekomorskim zeljama – iseljenici, u regionu su nacionalne manjine i etničke grupe, kao u Austriji u Sloveniji, na primer, i u srpskim zemljama su konstitucioni narod.

Oko 400. 000 Srba u Americi

x Koliko danas ima Srba i njihovih potomaka koji se izjašnjavaju da su Srbi, u Sjedinjenim Američkim državama, Kanadi i na tlu Latinske Amerike?

-Poslednjih decenija broj naših ljudi u SAD i Kanadi se smanjuje iz dva razloga. Prvi je asimilacija Srba, starenje i umiranje prvih doseljenika, ali i popis stranaca u kome se ne insistira na nacionalnoj pripadnosti, već na jeziku kojim se govori u kući. Tako je u SAD poslednji popis pokazao samo 175.000 Amerikanaca koji govore srpski u svojim domovima. Pretpostavka naučnika je da nas ima još toliko, odnosno oko 400.000 koliko je pokazano popisom iz 1996. godine. U Kanadi je situacija slična, tamo ima oko sto hiljada Srba, mada naši ljudi tvrde da ih je 170.000. Novi koji stižu nemaju stalni boravak i nisu žitelji, tako da njih još ne možemo ubrajati u iseljenike, naročito ne studente i profesore, sportiste i umetnike, koji su najbrojniji u SAD i Kanadi. U Južnoj Americi ima svega 80.000 Srba, od čega ih je najviše u Argentini – osam hiljada.

Marko Lopušina, Den Tana, Matija Bećković, Dušan Mihajlović

SAD otadžbina, Srbija dedovina

x A koliko je onih potomaka starih doseljenika, koji ne znaju ni reč srpskog već samo znaju da su im preci bili Srbi?

-Stari iseljenici, pioniri doseljavanja uglavnom žive u Pitsburgu i okolini, u Torontu i okolini, i predstavljaju mali broj srpskog naroda. Oni su Amerikanci i Kanađani, potpuno asimilisani. Okuplja ih Srpski nacionalni savez iz Pensilvanije i Srpska narodna odbrana iz Toronta. Njihovi potomci su takođe postali tuđinci, ne govore srpski i nisu evidentirani kao pripadnici srpskog naroda. Ima ih oko 200.000. Najbolji primer za to je grupa Srba u Kaliforniji, koja svakog Božića proslavlja kod hrama Sveti Sava pucanjem iz lovačkih pušaka Božić, ali o njima mediji pišu kao o mladim Amerikancima. A kako su potomci tamo rođeni, njima su SAD i Kanada otadžbina, a Srbija i srpske zemlje dedovina.

Naši poznati naučnici u SAD

x Ko su bili, a ko su danas najugledniji i najuspešniji Srbi u Americi i Kanadi? Imamo li i sada tamo Srbe kalibra Nikole Tesle, Mihajla Pupina ili Dučića diplomate i Jovana sinovca pesnika?

– Amerika i Kanada su poslednjih decenija najprivlačnije zemlje za iseljavanje naših intelektualaca. Nikola Tesla i Mihajlo Pupin su kao naučnici postali uspešni biznismeni u SAD i njihovim stopama kreću mnogi uspešni Srbi. Danas u u svetu nauke jako priznati Dejvid Vujić i još 15 Srba koji su gradili vasionski brod “Apolo”, Dragana Bogunović, saradnica u NASA, Jasmina Vujić, profesor nuklerane fizike na Berkliju, Gordana Vunjak Novaković, jedina žena akademik u Akademiji za inžinjering, dr Slobodan Ćuk, najčitaniji srpski naučnik, Miloš Popović, mladi genije elektronike, Maja Materić, tvorac modernih robota i još stotinu drugih doktora nauka i profesora univerziteta. U Kanadi su afirmisani profesor Slobodan Golubović, naučni biolozi Tomislav Terzin i Miodrag Grbić, sa suprugom Vojislavom, Nenad Jevremović teslijanac i Dragan Ilić, ekspert za računare.

Srbi u Trampovom kabinetu

x Ko su najpoznatiji američki i kanadski Srbi u političkom, privrednom, umetničkom i sportskom svetu?

– Među političarima u SAD i Kanadi u 20. veku imali smo dvadesetak Srba, koji su bili guverneri, kongresmeni, senatori i premijeri. U Americi to su bili Džordž Voijinović iz Klivlenda, Melisa Luburić Bin iz Čikaga, Rod Blagojević iz Čikaga, Helen Delić Bentli iz Baltimora i danas Jelena Obrenić Mekvilijams, saradnica predsednika Donalda Trampa. U Kanadi je najpoznatiji bio srpski zet Brajan Melruni, kao predsednik vlade i njegova žena Mila koja je bila poznata kao najaktivnija kanadska žena premijera. Na umetničkom planu Srbi u SAD imaju osam vlasnika Oskara, tri vlasnika Pulicerove nagrade i dvadeest i četiri igrača najbolje košarkaške lige na svetu NBA. Dr Aca Obradović i Milan Mandarić su razvili mali fudbal, a Bora Milutinović i Milutin Šoškić veliki fudbal u SAD. U Kanadi su poznati pisac David Albahari, karikaturista Dušan Petričić, glumica Dragana Varagić, kompozitor Ana Sokolović i reditelj Boris Malagurski. Od sportista u Kanadi najpozntiji su Mamula, Kecman, popović, čuveni hokejaši. Kao biznismeni i milijarderi iskazali su se Slobodan Pavlović, Branko Tupanjac, Milan Mandarić, Milan Panić u SAD, a u Kanadi Ubavka Mitić ili Reberka Mekdonalds, Predrag Vladiković, Đorđe Jerić, vlasnik tornja na Nijagarinim vodopoadima, Zoran Ćurčić i Milomira Glavičić, ujedno veliki humanitarci.

Žudimo da se što pre utopimo

x Zašto potomci Srba, naročito u drugoj generaciji rođenih na američkom i australijskom kontinentu, većinom prestaju da budu Srbi i gotovo listom se asimiluju?

-Asimilacija Srba i njihovo pretvaranje u Amerikance i Kanađane, u Nemce i Austrijance, je snažna jer se preko nje naši ljudi regulišu svoj status, boravak i ceo život u dijaspori. Da bi živeo normalno moraš prvo da završiš školu engleskog jezika, zatim decu upisuješ u njihove škole i fakultete. Vreme brzo leti, oni koji su otišli na kratko, da rade, zarade i vrate se kući, ostali su decenijama, do penzija i postali totalni iseljenici. Mi Srbi smo rekorderi po procentu uzimanja stranog državljanstva, u SAD je to 70 odsto, a u Austrliji čak 86 odsto, tako da i sami žudimo da se što pre utopimo u strano društvo i stranu državu.

Promocija knjige

Crkva nema pomoć

x Šta to najviše utiče da se gubi srpski jezik i srpski identitet u rasejanju?

– Utiču pre svega zemlje domaćini, koji ne žele večne strance u svojoj državi i trude se da od Srba naprave Amerikance, Kanađane, Austrlijance, lojalne građane. U Evropi, potomci gastarbajtera u dopunskim državnim školama ne uče srpski jezik, već mešani bosansko-hrvatsko-srpski jezik, čime se gubi osećaj za maternji jezik. Drugo, matica Srbije i srpske zemlje BiH i Crna Gora nemaju razvijeno školstvo na srpskom jeziku, jer u tzv. dopunskim školama danas ima jedva oko 8000 đaka. One su dobrovoljne i rade samo vikendom, što je nedovoljno za obrazovanje naše dece u rasejanju na maternjem jeziku. I treće, roditelji rade i po dva-tri posla, deca su prepuštena stranoj sredini i brzo zaboravljaju srpski. Identitet se gubi i tako što zemlje domaćini ne finansiraju rad srpskih kulturnih ustanova i klubova. Samo tamo gde je SPC priznata kao verska zajednica, a to je u Skandinaviji, naša crkva dobija državne dotacije za rad. U Americi i Kanadi crkva nema finasijsku pomoć za školu veronauke, srpskog jezika i istorije, čime se onemogućavaju da efikasno brinu o identitetu svojih potomaka.

Aktivni u klubovima

Koliko je danas Srba aktivno u Americi i Kanadi u raznim srpskim organizacijama, društvenim i umetničkim ?

– Statistika kazuje da oko deset odsto Srba u SAD i Kanadi, i uopšte u rasejanju, u raznim prilikama aktivno učestvuje u radu srpskih organizacija. To je malo, ali opravdanje je neprestana radna zauzetost naših ljudi, daljina i troškovi odlaska na sastanke i priredbe. Na kraju i zatvorenost po zavičajnom karakteru klubova i organizacija odbija Srbe da aktivno učestvuju u mnogim klubovima i udruženjima.

Otimanje za vernike i u inostranstvu

x A koliko ih je aktivno u tamošnjim Eparhijama SPC?

-Srpska pravoslavna crkva danas ima 40 eparhija. Od toga većina, čak 27 se nalaze u inostranstvu, pa je SPC postala zagranična crkva. U dijaspori SPC ima regostovano oko 300.000 parohijana i ima još milion vernika, koji se okupljaju u hramovima najčešće za Božić i Vaskrs. Nažalost, posle raspada SFRJ kao zemlje svih Srba, nove države BiH, Crna Gora, Hrvatska, počele su da odvode srpske vernike SPC u svoje zajednice i svoje crkve. Tako, na primer, Crnogorska pravoslavna crkva u Južnoj Americi otima Srbe i prebacuje ih iz SPC u svoju versku zajednicu. To isto čini i Rumunska pravoslavna crkva sa Srbima u zemljama Beneluksa u Evropi. Tako da postoji velika opasnost od smanjenja broja parohijana i vernika SPC u dijaspori.

Razgovarala: Radmila LONČAR

* Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More