Ujutru drži časove engleskog, a uveče u opasnim favelama Rija, probala je i pacove i krokodile: Ovako izgleda NOMADSKI ŽIVOT Marije iz Beograda! (FOTO)

Foto: prinscreen/instagram marry_island
57

Ujutru drži onlajn časove engleskog jezika, uveče u opasnim favelama Rija. Probala je pacove, krokodile, buve, skakavce, bubašvabe, udvarali su joj se Egipćani, presretali je u Santo Domingu, putovala je sa kokoškama i kozama autobusom u Africi, odbijala je konfor i lagodan život turiste u Gani, a tek se sprema da ide u Džibuti, Sudan i Ruandu.

Ovako izgleda život Marije Aleksić (30) devojke iz Beograda, koja je rešila da ispuni jedan dečiji san – videti sveta i živeti punim plućima. Za razliku od travel blogera, način na koji Marija putuje, nije za one sklone konforu, koji ne mogu beu dušeka i toplog tuša. Međutim, ni to nije toliko bitno istaći, koliko je važno istaći da sva ta lepa ali i opasna mesta, obilazi i finansira isključivo sama. Slike i video zapise iz 45 zemalja sveta, koliko ih je obišla do sada, postavlja na svoju Instagram stranicu “Gde je Meri?” na kojoj je prati više od 6.000 ljudi iz čitavog sveta, piše “Blic”.

View this post on Instagram

A post shared by Gde je Meri? (@mary_island)

Gde je Meri?

U razgovoru za “Blic”, otkrila je kako izgleda jedno njeno putovanje i kako se odlučila za život digitalnog nomada, kojem je svaka država na svetu privremeni dom, samo ako ima dobar signal za internet.

-Krenula sam pre četriri godine, kada sam dobila ponudu da radim na Tajlandu u jednom hotelu. Kako sam radila u jednoj kancelariji, a tu se nisam osećala prijatno, prihvatila sam ponudu i već kroz deset dana sam bila na Tajlandu. Naime, završila sam ruski, pričam ga tečno, tako da sam u tom hotelu radila sa turistima iz Rusije pretežno. Na tom poslu sam provela godinu dana, nakon čega sam napustila Tajland, nije mi se više ostajalo tu.- kaže ona na početku razgovora.

Tajland je lep, ali…

Iako veliki broj turista smatra Tajland za savršenu destinaciju, Marija nije bila tog mišljenja, pošto joj se nije dopao odnos koji je imala sa lokalcima. Kako je rekla za “Blic”, oni su dobri prema turistima, ali kada radite sa njima, veoma su teški, pošto ne trpe kritike i sugestije, zbog čega je i napustila posao u turizmu, prebacujući se na onlajn podučavanje jezika.

View this post on Instagram

A post shared by Gde je Meri? (@mary_island)

-Pokušala sam da predajem engleski jezik preko interneta. Nakon Tajlanda sam otišla direktno u Ganu i zavolela sam Afriku na prvi pogled. Svi misle da je ona opasna, pogotovo Zapadna Afrika. Najbolji primer toga je da nemaju čak ni magnete na prodaju, jednostavno, nema turista, nema safarija, nema ničega. Kada si na ulici, svi te gledaju, deca prilaze da ti pipnu kosu, pitaju šta radiš tu, odakle si… Tamo sam i imala prvo iskustvo sa afričkom kuhinjom, koja je, makar po meni, broj jedan, i to ona koja se prodaje na ulici’ otkriva ona.

Da nije klasični turista i bloger, vidi se i po načinu na koji putuje, te i kako se ponaša tokom putovanja.

View this post on Instagram

A post shared by Gde je Meri? (@mary_island)

-Sve što savetuju turistima, ja sam radila kontra. Išla sam sama, kao bekpeker, granice sam prolazila noću, što se ne savetuje. Afričko vreme od “pet sati putrovanja” lako se produži na deset sati, jer se autobus pokvari, onda neko uđe sa kozama, neko da prodaje piliće.. Recimo, granicu Gana Togo, prošla sam jer je prosto pala noć- kaže Marija kroz smeh.

Nigerijci kao Srbi

Za sve afričke nacije, kaže da su miroljubivi i pitomi, sem Nigerijaca, koje je okarakterisala kao približno nama, pošto su implusivni i viču tokom razgovora. Ipak, kada vikanje prestane, rastaju se kao da se ništa nije dogodilo, svako na svoju stranu. Ono što ističe kao svoju prednost, kaže da nikada ne putuje sa nekim očekivanjima, već se prepušta zemlji u kojoj se nalazi.

View this post on Instagram

A post shared by Gde je Meri? (@mary_island)

-Kada sam rekla da ću ići u Egipat, svi su me pitali šta ću tamo, pogotovo u vreme Ramazana. Rekli su, nećeš moći da jedeš, plava si, kako ćeš sama… Međutim, biti tamo u vreme Ramazana je bio najlepši deo putovanja . Svi su me zvali na doručak oko 6 sati popodne po zavšetku posta, upoznala sam jako kvalitetne ljude. Generalno, ja po ljudima biram destinacije. Visoke zgrade me ne zaimaju. Gde god da sam bila, imala sam veliku pomoć lokalaca – kaže ona.

Pacovi, skakavci, mungosi – njam!

Ipak, tokom boravka u Africi, držala se lekova moderne medicine, kad god su joj bili potrebni, pošto nije želela da eksperimentiše sa lokalnom medicinom. Naime, u nekim mestima iako je velika smrtnost od malarije, oni je leče lišćem od manga i banane, što baš i nije želela da proba. Sa druge strane, lokalnu hranu je probala, pošto se trudi da svuda proba autohtonu kuhinju kraja u kome se nalazi.

View this post on Instagram

A post shared by Gde je Meri? (@mary_island)

-Najčudnija hrana koju sam probala bili su skakavci, bubašvabe, krokodil, što se tiče Azije. NIje nešto preterano vau, ok je za probati, ali nije da se jede svaki dan, krokodil je veoma žilav. Probala sam mungosa u Africi, a to sam shvatila kada su počeli da me zezaju da sam pojela Timona. (crtani film Timon i Pumba). Kasnije sam probala i Pumbu, odnosno, divlju svinju. A jela sam i pacova, oni tamo imaju neke ogromne pacove, posebna vrsta koja se gaji kod njih, a može da naraste do nivoa mačke. Oni se prodaju kao pečeni i grilovani. Ukus je približan piletini – otkriva Marija tajne uksue Afrike.

Kada je započela život svetskog putnika, prvenstveno je krenula sa Tajlanda u Ganu. Kako nam otkriva kroz smeh, roditeljima nije rekla ništa, ostavila ih je u ubeđenju da se i dalje nalazi u Puketu da s ene bi brinuli za nju. Danas su pomireni sa time da sama putuje na destinacije koje baš i nisu sigurne da se na njih putuje sam.

View this post on Instagram

A post shared by Gde je Meri? (@mary_island)

-U Gani sam završila tako što sam išla da se vidim sa tadašnjim dečkom. On je bio Libanac koji je živeo u Gani. Život koji je njegova porodica vodila tamo, za nekoga je bio ostvarenje snova, za mene je bio dosadan. Jer, tu su bile masaže, spa centri, bazeni, šoping centri, večere i ručkovi po hotelima i restoranima gde jedna pasta košta 50 dolara. A ja volim da imam slobodu, da gledam kako ljudi žive, rekla sam mu da me ne zanima taj neki glamurozni život, već da idem autousom, da šetam ulicama, da pričam sa lokalcima. Tada mi je rekao “ti ne znaš kakvi su oni. Prljavi su, opasni”, baš me je zaplašio, ali… Ja sam rešila da se vratim sama. Tako sam prilikom povratku u Afriku, ostala na njenom tlu, sedam meseci.- kaže kroz smeh.

Sedam meseci – sedam država

U tih sedam meseci, obišla je sedam afričkih država. Kako kaže, svaku je obilazila sporo i studiozno. U njenom pasošu, našli su se pečati Gane, Toga, Nigerije, Burkine Faso, Obale Slonovače i Benina. Kako su to sve zemlje koje su nekada bile u pokretu nesvrstanih, interesovalo nas je da li je kult Josipa Broza Tita i dalje poznat lokalnim stanovnicima. Takođe, interesovalo nas je i to kako se zna za Srbiju i u ostalim državama koje je obišla.

View this post on Instagram

A post shared by Gde je Meri? (@mary_island)

-Za Tita znaju u Gani, ali starija generacija. Mlađi već znaju za naše fudbalske trenere Ratomira Dujkovića i Milovana Rajevca. Generalno, gde god da sam bila, sportisti su bili neki vid prepoznavanja. Primera radi, kada sam bila u Brazilu, išla sam da posetim Marakanu u Riju. Na putu ka tamo, neki navijači su me pitali odakle sam, a kada sam rekla iz Srbije, počeli su samo da ushićeno viču “Petković, Petković, Srbija, Petkovič”. Mislim da su igrali Flamengo – otafogo, vikend pred koronu. Rekli su mi da idem sa njima, odveli su me na njihov sever i bilo je neverovatno – kaže ona.

Rio, favele i Rambo Petković

Virus korona ju je sačekao u Brazilu, pošto je želela da prisustvuje čuvenom karnevalu koji se tradicionalno održava u februaru. Kada je svet počeo da se zatvara, a turisti da beže iz zemlje karaoka, započeo je pravi haos u kojem je jedna avionska karta koštala i do 10.000 dolara. Na njenu sreću, pomoću društvenih mreža, stupila je u kontakt sa našom amasadomorkom, koja joj je mnogo pomogla tokom boravka u Brazilu, gde je provela prva tri meseca korone. Za razliku od Srbije, lokdaun kakav nam je poznat, u to vreme nije postojao. Jedino se nije smelo na Kopakabanu i u favele, pošto su lokalni narkobosovi doneli odluku da se “gringosima” zabrani ulazak.

-Favele imaju zakon koji glasi “nemoj da praviš nešto tu gde jesi.”, odnosno, ako hoćeš da kradeš ili šta bilo, idi na Kopakabanu, ali ne u faveli. Kazne za one koji to prekrše su rigorozne, pucaju im u kolena ili odsecaju prste. Ja sam imala sreće pa sam imala druga koji je živeo u faveli Rosinja gde sam provela par dana. Rekao mi je da ima delova gde smem da snimam i fotografišem i delova gde ne smem, pošto su na određenim delovima dileri, pa možete da vidite ljude sa kalašnjikovima kako sede na ulici. Ono što me je fasciniralo, jeste činjenica da svaka favela ima svoj sleng. Ti možeš da si Brazilac, da si iz Rija, lako te prepoznaju i pitaju “Šta ti radiš ovde?” – otkriva Marija.

View this post on Instagram

A post shared by Gde je Meri? (@mary_island)

Rad na putovanjima

Iako iz ispričanog deluje kako samo putuje i uživa u egzotičnim destinaciama, Marija tokom svojih predavanja i radi. Naime, preko jedne onlajn platforme, daje časove onlan nastave učenja jezika za decu iz Kine. Kako kaže, najbitnije joj je da ima dobar internet i uvek se oslanja na hotpsotovanje sa svo telefona koji je dual sim, pošto se dešava da je signal vajrlesa često neupotrebljiv.

Kako kaže, nije imala puno neprijatnih iskustava, i do sada je najgore prošla u Dominikasnkoj republici, gde joj je mladić na motoru sa ramena otrgao torbu u kojoj su se nalazila dokumenta, nešto novca i telefon. Što se tiče udvaranja, kroz smeh nam kaže da ih je najviše bilo tokom boravka u Egiptu, dodajući da joj ipak nisu nudili kamilie.

Nostalgija se brzo prebrodi

Tokom boravka na putovanjima, ponekada dođe i do nostalgije, te joj porodica i prijatelji, veoma nedostaju.

-Ima tih trenutaka kada mi je teško. Tada se osećam bezveze, osećam se loše i samo želim da sam u svom krevetu, da jedem pljeskavicu, ali to brzo prođe. Jer, trenutno živim život kakav sam želela sa deset godina, da putujem svetom, da upoznajem nove kulture. Ljudi misle da je to skupo, ali zapravo nije. Primera radi, nikada ne bih dala za boravak u Grčkoj hiljadu evra, jer sam ja za sedam meseci u Africi, verovali ili ne, potršila 2.000 dolara. Računica je prosta. Ako jedeš na ulici, hranu ćeš platiti pola dolara. Ako jedeš po restoranima, platićeš je 50. Prosto je. Tako je i sa smeštajem i načinom na koji putujem. Ako ideš avionom, on je papren u Africi, dok je od mesta do mesta, karta kombijem ili autobusom, pet dolara. Za spavanje koristim aplikaciju “kauč surfing”, ali najbolja iskustva sam imala u zapadnoj Africi, gde ljudi nemaju šta da ti ponude, ali su divni, spavala sam na dušeku i da podu i veoma s gostoprimljivi – sa neskrivenim oduševljenjem priča ona za “Blic”.

Ono što posebno sitiče je higijena Afrikanaca, o čemu svedoči i jedna anegdota.

View this post on Instagram

A post shared by Gde je Meri? (@mary_island)

-Oni za nas Evropljane kažu da smrdimo, a oni se kupaju više nego prosečni Evropljanin. Kada su mi to rekli, našla sam se u čudu, a onda sam se setila situacije u našem prevozu, gde ljudi ulaze i baš se osećaju. Mi smo samo jedna državica u moru evropskom, gde su ostale- kaže kroz smeh.

Ovakav način života, ne ostavlja joj puno prostora za emotivne odnose, pošto kad ne radi, putuje, a kako kaže, naši muškarci nisu baš navikli na jake i samostalne žene, te joj svaki emotivni odnos, kratko traje. Ovih dana, ponovo pakuje kofere za Abu Dabi i Dubaji, odakle kasnije plan da putuje za Keniju, Tanzaniju, Malavi, Zambiju, Ugandu, Ruandu, a ima želju da poseti i Južni Sudan. Međutim, kako je rekla, planove menja u hodu, pa će još videti koja će ruta biti na kraju.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More