Stranci sve više obožavaju i posećuju Srbiju, neki su i odlikovani Zlatnom medaljom za privrženost (FOTO)

Foto: Pixabay
126

Svetski šampion u boksu, legenda planetarnog sporta Majk Tajson stiže u Beograd kao gost Bokserskog saveza Srbije na Svetskom prvenstvu u boksu. I Mel Gibson, holivudski glumac australijskog porekla uskoro stiže u Beograd da snimi svoj novi film.

Foto: Wikipedia

Pre Gibsona, tokom ovih godina korone, bili su u Srbiji glumci Pirs Brosnan, Danijel Krejg, Mark Hamil, Kejt Hadson i Edvard Norton. Popularni Džejms Bond je doputovao u Beograd radi snimanja drugog dela filma „Knives out“. Sa njim je bila mlada i lepa Kejt Hadson, koja je posetila Muzej Nikole Tesle i divila se srpskom geniju.

Foto: Wikipedia

Oduševljen atmosferom i lepotom srpske prestonice glumac Mark Hamil je na Tviteru postavio nekoliko fotografija i napisao:
“Vidite, kako je lep Beograd, Srbija”.

Ovo je velika promena u odnosu na kraj 20. veka i početak 21. milenijuma kada su Srbi i Srbija u svetskim medijima bili predstavljani kao zločinci i zlo. Srbija je bila zaobilažena kao nepoželjna destinacija, a sada već možemo da zaključimo da stransci sve više obožavaju i posećuju našu zemlju.

Srpski mentalitet jako prija holivudskoj glumica: Kejt Hadson uživa u Beogradu (FOTO)

“Srbija je moja druga kuća. Sveti Sava moj svetac. U srpskom pravoslavlju sam našao mir i slobodu!”
Ovo je letos izjavio američki oficir Karl Hjembo, koji se kao mladić interesovao za život u zemljama Istočne Evorpe. Napisao je prvo knjigu o herojstvu srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Potom je prešao u pravoslavlje i postao američki Srbin.

Njegovim putem ide i Engleskinja, koja se udala u Valjevu i uzela srpsko prezime. Ona je danas Fejt Ristić, harmonikašica i član muzičkog orkestra “Branko” iz Valjeva. Udala se za samoukog violinistu Branka Ristića iz romskog naselja Grabovica, jer je zavolela i njega i njegovu čarobnu muziku.

Engleskinja i Rom stvaraju čudo u svetu, “kad zasviramo naše kolo, ljudi padaju u trans” (VIDEO

“Kako Branko nije želeo da pređe da zajedno živimo u Engleskoj, ja sam došla kod njega u Srbiju. U Grabovici se osećam se kao kod kuće. U Engleskoj su ljudi hladni, nisu zainteresovani za tuđe probleme, a ovde su svi topli, srdačni i razgovaraju međusobno. Energija je neverovatna”, oduševljena je srpska snajka Fejt Ristić, koja će uskoro dobiti srpski pasoš i državljanstvo R. Srbije.

Srpskom putnom ispravom mogu se pohvaliti i holivudski glumac Stiven Sigal, najlepša manekenka na svetu Adrijana Lima, zvezda filmova „Sobarica i senator“ i „Harija Potera“ Ralf Fajns, francuski humanitarac Arno Gujon, koji je sa suprugom Srpskinjom nedavno dobio treće dete – sina Viktora. Naši “Srbi” su i fudbaler Gabrijel Kleo, bivši košarkaši KK „Crvena zvezda“ Demarkus Nelson i Čarls Dženkins, kao i fudbaler crveno-belih Evandru Goebel iz Brazila.

Ukazom Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, Zlatnu medalju i povelju Republike Srbije za svoju privrženost Srbiji i srpskoj književnosti dobio je dr Robert Hodel, profesor iz Nemačke. Ova priznanja mu je uručila krajem avgusta dr Snežana Janković, ambasadorka R. Srbije u Nemačkoj, koja je istakla da je dr Hodel nagrađen povodom velikog angažovanja na prevođenju dela srpske književnosti, njihovoj promociji u svetu i zbog snažnog negovanja prijateljstva Srbije i Nemačke.

Odlikovani dr R. Hodel u našoj ambasadi u Berlinu

Primajući nagrade dr Robert Hodel je iskreno rekao:
“ Srbija mi je druga domovina! Gledaću prvom prilikom da je opet posetim!”

Hodel je upravnik Instituta za slavistiku Univerziteta u Hamburgu i inostrani član SANU. Rođen je u Švajcarskoj, slavistiku, filozofiju i etnologiju studirao je u Bernu, Sankt Peterburgu, Moskvi i Novom Sadu. Objavio je više naučnih radova o srpskoj i jugoslovenskoj književnosti, sa posebnim akcentom na pisce Momčila Anastasijevića, Ivu Andrića i Dragoslava Mihailovića.

Novinar Branislav Đorđević iz Berlina nam je javio da je dr Hodel studirao književnost u Novom Sadu, gde je upoznao čari srpske kulture i dela Miloša Crnjanskog.

“Moje veliko otkrovenje bil su i dela Bore Stankovića, čije pripovetke upravo prevodim. To je veliki izazov, ali dijalekatska izdiferenciranost nije ono najteže kod Bore Stankovića, već upravo rečenična konstrukcija, gde se reči nekako rasplinjavaju. Već tri godine uživam, ali se i mučim s njegovim rečenicama, a čak su se i njegovi savremenici sa tim mučili. Leksičke razlike i prevođenje samih reči nisu glavni problem. Sada čitam istorijske i etnološke radove iz južne Srbije, kako bih se upoznao sa kontekstom u kome su ova književna dela nastajala i lakše uspeo da ih prevedem. Senzibilnost Bore Stankovića veoma retko se još negde može naći u svetskoj književnosti”, istakao je dr Robert Hodel.

Kako nam je prepričao Branislav Đorđević, kolega iz Berlina, zahvaljujući na priznanju, profesor Robert Hodel se obratio prisutnima na izvanrednom srpskom jeziku:
“ Velika mi je čast i radost da primim ovu nagradu, za dugotrajnu saradnju sa naučnicima i naučnim institucijama u Srbiji. Nije samo reč o naučnoj saradnji, nego i o trajnom prijateljstvu s mnogim kolegama i o velikom gostoljublju jedne zemlje koja mi je postala nešto kao druga domovina. Baviti se srpskom književnošću za mene je privilegija. Ona vredi mnogo više, nego što se može pomisliti na osnovu njene dosadašnje popularnosti u inostranstvu. Prevođenje sa srpskog za mene predstavlja čistu radost. Zahvaljujem se od srca na ovom priznanju koje ne pripada samo meni, već je ujedno i priznanje za Filološki fakultet u Beogradu i Institut za jezik i književnost sa kojima dugo i prisno sarađujem”, naglasio je dr Robert Hodel.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More