Muzej nemačkog romantizma otvoren u Frankfurtu

foto: Pixabay
43

U Frankfurtu na Majni otvoren je Muzej nemačkog romantizma. Po čemu je karakteristična ta epoha u filozofiji, književnosti, likovnoj umetnosti i muzici?

Kad neko rado iznosi svoja osećanja često kažemo da je romantičan. Istovremeno, romantičnost doživljavamo više kao nešto što je zastarelu, a ne savremeno, odnosno kad je nešto naivno ili nerealno.

Sve to ima ima svoje istorijske korene u periodu krajem 18. i prvoj polovini 19. veka. Epoha romantizma (1795. do 1848.) usledila je nakon prosvetiteljstva koje je u prvi plan stavljalo napredak, znanje, racionalnost.

Romantizam je bio i reakcija na razvoj nauke i tehnike u svetu. U okviru industrijalizacije, ljudi su masovno napuštali sela i odlazili u gradove. Romantičari su tom trendu suprotstavili idealizaciju prirode, fantaziju.

“Svet mora da bude romantizovan, tako će ponovo da pronađe izvorni smisao”, napisao je filozof Georg Filip Fridrih fon Hardenberg, predstavnik ranog romantizma poznatiji i pod imenom Novalis. Romantizam je idealizovao čoveka i prirodu, težio je očuvanju mitova koji su tokom prosvetiteljstva izgubili na značenju.

U centru pažnje bilo je “Ja”: Kako ja kao individua nešto osećam? Romantizam je osećanja stavljao iznad razuma.

Pojednostavljeno rečeno, romantizam je bio bekstvo od realnih političkih i društvenih previranja. On se od 1795. proširio po Evropi, u Engleskoj oko 1800, a u Francuskoj nakon 1820.

Težište ranog romantizma (do 1804.) bilo je u Jeni. Tamo su živeli i Johan Volfgang fon Gete i Fridrih Šiler. Oni su tu 1794. sklopili prijateljstvo i izvršili jak uticaj na aktere ranog romantizma.

Oko njih su nastali kružoci – filozof Johan Gotlib Fihte se recimo sprijateljio sa Šilerom. Fihte se danas smatra filozofskom pretečom romantizma. “Apsolutno ’Ja’ je naprosto ono što ono jeste i to se ne može dalje objasniti.”

Predstavnici razvijenog romantizma (do 1815.) prihvatili su ideje iz Jene, ali su se okupljali u Hajdelbergu. Ahim fon Arnim i Klemens Brentano tu su sastavili zbirku narodnih pesama, a nekoliko godina je u Hajdelbergu proveo i Fridrih Helderlin. U taj krug autora spadala su i braća Grim.

Otkriveno je nemačko narodno blago, a mnogi radovi jezički su bili jednostavni. U centru pozornosti kasnog romantizma (do 1848.) bilo je ono neobično i ono tmurno, a težište je bilo u Berlinu.

Obeležje kasnog romantizma bilo je i okretanje religiji. Najvažniji predstavnici tog perioda bili su E. T. A. Hofman, Jozef fon Ajhendorf, Klemens Brentano, Betina fon Arnim.

Književnost

Glavna stvaralačka grana u romantizmu bila je književnost. Kako bi izbrisala granicu između jave i sna, ona se često koristila misterijom kao stilskim sredstvom: tama, sumrak ili magla simbolisu nestvarnih slika i halucinacija, mesečina je simbol tamne strane ljudske duše.

Književni uzor bio je Geteov roman “Godine učenja Vilhelma Majstera” (1796), a među važnija dela ubrajaju se i priče E. T. A. Hofmana ili Novalisov roman “Hajnrih fon Ofterdingen”.

Likovna umetnost

I u likovnoj umetnosti je u cilju brisanja granice između jave i sna često korišćena magla i sumrak. Groblje je postalo čest motiv. Čežnja i melanholija odražavale su se u pogledu uprtom daljinu, koji se često javlja.

Poznati predstavnik je slikar Kaspar David Fridrih, a njegova slika “Planinar iznad mora magle” (Der Wanderer über dem Nebelmeer) simbol je čitave epohe. Slikari u romantizmu često slikaju plavi cvet koji je simbol čežnje i ljubavi.

Među najpoznatije nemačke slikare tog doba ubrajaju se Filip Oto Runge i Johan Vilhelm Širmer.

Muzika

Jedno od dostignuća romantizma je i širenje orkestara. Došlo je do podele na zabavnu i ozbiljnu muziku, a na klaviru je često improvizovano.

Muzika se u romantizmu oslobodila klasičnih formi i zauzela poziciju nasuprot bečkoj klasici Volfganga Amadeusa Mocarta i Ludviga van Betovena, pri čemu se ovaj drugi smatra i pretečom ili predstavnikom ranog romantizma. U muziku prodiru motivi iz narodnih pesama.

Najpoznatiji predstavnici romantizma u muzici su Karl Marija fon Veber, Franc Šubert, Rihard Vagner i Johanes Brahms.

Muzej

Naučni institut Fraje Dojče hohšift deset godina je pripremao građu za Nemački muzej romantizma u Frankfurtu na Majni. Osnovu čine književna dela nemačkog romantizma koja je taj institut sakupljao više od stotinu godina. Muzej se proteže na tri sprata, na oko 1.200 kvadratnih metara.

Od 14. septembra 2021. u njemu se mogu videti manuskripti, grafike, slike i upotrebni predmeti iz tog perioda. Tu su i rukopisi Klemensa Brentana, Novalisa, braće Šlegel i Jozefa fon Ajhendorfa.

Tu je i slika Kaspara Davida Fridriha “Večernja zvezda” (Der Abendstern), “Noćna mora” (Der Nachtmahr) Johana Hajnriha Fislija, slike Karla Gustava Karuza i grafike Filipa Ota Rungea.

Prvi muzej nemačkog romantizma u svetu nastao je uz Geteov muzej, s kojim ima mnogo poveznica.

Za izgradnju muzeja, nemačka savezna vlada, kao i vlada pokrajine Hesen izdvojile su po četiri miliona evra, više od 1.500 privatnih donatora dali su još devet miliona, a grad Frankfurt poklonio je zemljište i 1,8 miliona evra.

Izvor B92
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More