Pešić: “Srećan sam što sam opet ovde. Radiću na košarci, neću dati samo sve od sebe, već sebe”

FOTO: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ nr
33

Košarkaški savez Srbije predstavio je Svetislava Pešića za novog selektora nacionalnog tima.

Tim povodom, u Kući košarke, medijima su se obratili čelnici Košarkaškog saveza Srbije, kao i novoizabrani selektor koji se posle gotovo dve decenije vratio u reprezentaciju.

“Raduje me što vlada ovoliko interesovanje. To sigurno gospodin Pešić i zaslužuje. Želim mu sve najbolje. Nema potrebe da posebno predstavljamo gospodina Pešića. Imamo narednih akcija i nešto posebno osim zdravlja i sreće, nemam mnogo da mu poželim”, rekao je na uvodu predsednik KSS Predrag Danilović.

Bilo je malo poteškoća sa mikrofonom, što je prošlo u duhovitom tonu. Znao je iskusni Pešić kako da se snađe.

“Za sada sam zdrav i kao što vidite u veoma dobroj fizičkoj spremi. Što se tiče sreće, trebaće je malo, ali što se više radi, tu je i sreća. Naravno, radujem se novom izazovu i radujem se što sam ponovo trener reprezentacije. Ovo mi nije prvi put, imam neka iskustva, ali kako se kaže – zaboravi iskustvo, važniji je kvalitet. Trudiću se da moje iskustvo i snanje stavim u službu srpske košarke, ne samo reprezentacije, iako je nacionalni tim najvažniji. Ne samo u ovoj kući, već u čitavoj Srbiji. Siguran sam u ono što znam, ali to je da ovi ljudi koji su ovde pored mene će mi dati podršku. Mislim da smo se dobro našli, imamo i ljude koji su bivši igrači. Ono što ste želeli, dobil iste. Košarka mora da pripadne košarkašima. To je ono što ste pričali i priželjkivali”, pišu sportske.net.

“Svi smo bili neki košarkaši, potičemo iz tog sveta. Oslonite se na nas više, dajte nam podrške, pa će doći i sreća, a sa tim i sportski rezultati.

“Sve se menja, pa se i mi moramo malo menjati i prilagoditi. Ovo je sada Srbija, odavno više nije Jugoslavija i u košarkaškom smislu. I meni će biti potrebno malo vremena, zato sam u dogovoru sa Sašom malo produžio pregovore. U savezu treba da bude profesionalni trener, to sam govorio kada god su me novinari govorili da nešto prokomentarišem, Bili su tu profesionalni treneri, ali nisu bili tu konstantno. Evo, sada sam ja tu, biću stalno ovde i neću raditi u drugoj zgradi”.

“Bilo je prvo pušteno u javnost da vidimo kako će ona reagovati. Vidim da se javnost zadovoljila tim predlozima, a onda kada su počeli da mi se javljaju moji prijatelji i kolege, onda je ispitivanje javnosti bilo završeno. Srećan sam što sam opet ovde. Ne živim ovde, ali će to sada da se promeni. Radiću na košarci, neću dati samo sve od sebe, već sebe. Dobio sam apsolutnu podršku od moje porodice, jer mi je to najvažnije. Marko, moj sin, kada je čuo, upitao me je šta čekam, da preuzimam to. Moja Vera, supruga, rekla je da nemamo Olimpijsku medalju, pa, prema tome, imam dovoljno ciljeva i motiva, ako ništa drugo, imam od svoje porodice”.

Kako mlade momke zainteresovati za reprezentaciju?

“Mislim da se tu ne radi o bilo kakvom kutu reprezentacije. Sve se menja, pa se i odnos prema svemu, ne samo prema reprezentaciji, menja i to nije samo kod nas. Kada sam došao u Nemačku ’87 niko nije hteo da igra u reprezentaciju. Nisu verovali da mogu da ostvare neke takmičarske ciljeve. To je bio razlog. Bio je to proces koji je trajao. Imao sam viziju, kao klupski trener, kako to ostvariti. Sada sam u Srbiji, sada se opet postavlja slično pitanje. Sve su to sportisti koji su postojali i došli na neki nivo da mogu da igraju za reprezentaciju svoje zemlje, a kada dođeš na taj nivo, to znači da si postigao time što želiš da se takmičiš. Većina njih želi da bude u timu sa najboljima i da bude u timu sa najboljima. Neko je više, a neko manje takmičar. Neću da se bavim kultom reprezentacije, već ću se baviti sa ljudima sa kojima želim da stvorim pobednički odnos, da osvajam medalje… Kada se taj period završi, želim da budem ponosan na postignuto”.

“Knjigu sam odavno napisao, sada ću izgleda morati novu… Nikada nisam bio ljubitelj dugačkih priprema. To nije tačno. Uticaj i moć trenera se apsolutno smanjio, ne samo kada je reprezentacija u pitanju, već i u klupskoj košarci. Najveća razlika je to što u reprezentaciji ne zavisiš samo od igrača, već od klubova, a u klubu zavisiš samo od igrača”.

“Ne možemo da se busamo “reprezentacija je najjača”, a onda kada treba nešto da uradimo – ništa. Moram da uvdeme neki rad, red i disciplinu, ali ja bih tu disciplinu samo zamenio, sa rad, red i odgovornost. Red i diciplina je isto, prema mom mišljenju”.

Izvor sportske.net
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More