Korona i dalje oblikuje ekonomsku situaciju u Nemačkoj: Evo kad se očekuje izlazak iz krize

foto: Youtube Printscreen
151

Korona pandemija i dalje oblikuje ekonomsku situaciju u Nemačkoj, zbog čega su instituti za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena i IWH iz Halea smanjili prognozu privrednog rasta zemlje za ovu godinu sa 3,7 na 2,4 posto, a za narednu predviđaju rast od 4,8 procenata.

Ne treba očekivati u kratkom roku potpunu normalizaciju aktivnosti koje zavise od intenzivnih kontakata, a pored toga, uska grla u snabdevanju još uvek ometaju proizvodnju, konstatuje se u danas objavljenom jesenjem izveštaju tih instituta.

Nemačka ekonomija će dostići normalnu iskorišćenost kapaciteta tokom 2022. godine, navodi IFO u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

“Nakon što su novi talasi infekcija odložili oporavak tokom 2020/21. godine, bruto domaći proizvod je počeo da beleži znatan rast proletos posle smirivanja epidemije. Međutim, uska grla u snabdevanju intermedijarnim proizvodima sputavaju aktivnost u proizvodnom sektoru”, dodaje se dalje.

Kao rezultat toga, kako se napominje, raste samo industrija usluga fokusirana na privatne potrošače.

Prema proceni instituta, usporavanje oporavaka će se nastaviti tokom zime 2021/22, jer će aktivnosti u sektoru usluga i dalje biti ispod nivoa koji je uobičajen u zimskom periodu, čak i ako nivo infekcija bude nizak. Uz to, aktuelni poremećaji u lancima snabdevanja nastaviće da opterećuju proizvodnu industriju.

Za narednu godinu, instituti pretpostavljaju da će se negativni efekti pandemije i uskih grla u snabdevanju postepeno prevazići, te da će se, shodno tome, ponovo uspostaviti normalno korišćenje kapaciteta.

„Sve u svemu, predviđa se da će BDP porasti za 2,4 posto 2021. godine i za 4,8 odsto 2022”, kaže Oliver Holtemoler, potpredsednik Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu.

Instituti procenjuju da će inflacija u Nemačkoj porasti za 3,0 procenta u tekućoj godini i za 2,5 posto u 2022. Deficit budžeta će se, smatraju, verovatno smanjiti sa 4,9 posto BDP-a u ovoj godini na 2,1 procenta narednoj.

S obzirom na snažno povećanje nominalnog BDP-a, očekuju da će udeo državnog duga u BDP-u pasti sa 71 odsto u 2021. na 67 procenata dogodine.

Ekonomske posledice korona krize će se postepeno prevazići s povratkom na normalan nivo korišćenja kapaciteta.

„Međutim, izazovi klimatskih promena i nazirući niži ekonomski rast u budućnosti zbog smanjenja radne snage redukovaće mogućnosti potrošnje“, rekao je Holtemoler.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More